PROSLAVLJEN DAN DRŽAVNOSTI SRBIJE U PARIZU: Rezidencija pored Ajfelove kule u bojama srpske zastave (FOTO/ VIDEO)

Dan državnosti Srbije svečano je, nekoliko dana ranije, obeležen u rezidenciji ambasadorke Srbije u Parizu Ane Hrustanović.

Foto: Goran Čvorović

Na sinoćnom prijemu povodom Sretenja bio je prisutan veliki broj zvanica. Zgrada rezidencije, u neposrednoj blizini Ajfelove kule, bila je svetlima obojena u boje srpske zastave. Na ulazu, zvanice su dočekivale članice pariskog Kulturno-umetničkog društva "Izvor" u sprskim nošnjama, sa hlebom i soli, a intonirane su i srpska i francuska himna.

- Prijateljstvo između Srbije i Francuske je duboko i staro. Naše odnose, iskovane kroz istoriju i međusobno poštovanje, uvek je obeležavala iskrena i dinamična saradnja. I ona ne datira od juče. Ove godine slavimo 186 godina od uspostavljanja bilateralnih odnosa, a sledeće godine obeležićemo 15 godina našeg strateškog partnerstva – istakala u rečima dobrodošlice ambasadorka Hrustanović.

Foto: Goran Čvorović

Ona je naglasila i međusobne posete predsednika Vučića i Makrona, kao i kupovinu aviona tipa "rafal" i saradnju na aerodromu "Nikola Tesla", kao i saradnju od poljoprivrede do energije, od nauke do kulture, uz zajednički evropski angažman.

- Hvala Francuskoj na njenoj stalnoj i neumornoj podršci na našem evropskom putu. Hvala joj takođe što konstantno i posvećeno nagleda obezbeđivanje očuvanja našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji – naglasila je je ambasadorka.

Među prisutnima su bili francuski delegirani ministar za Evropu Benžamen Adad, ministarka nauke Srbije Jelena Begović, ambasadorka pri Unesku Roksanda Ninčić, ambasadorka BiH Bojana Kondić Panić, predsednik Privredne komore Marko Čadež, generalni direktor Ekspo Dušan Borovčanin, francuski specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Rene Trokaz, generalni sekretar Jelisejske palate, senatori, poslanici, predsednik spoljnopolitičkog odbora francuskog parlamenta, članovi diplomatskog i vojnog kora, novinari, zvanice iz sveta kulture i nauke, predstavnici velikih kompanija "Daso", "Vensi", "Erbas", "Alstom" i drugi, kao i pripadnici srpske dijaspore… Zvanice su ugošćene uz specijalitete srpske kuhinje i naša vina.

Foto: Goran Čvorović

- Naš Dan državnosti u sebi nosi žrtvu, borbu, ali i stvaranje, obnovu i napredak. Zato je Sretenje tako važan praznik. Poziva nas na jedinstvo, gde god da se nalazimo, i na kolektivno delovanje da Srbija bude bolja, jača i naprednija – kazala je Jelena Begović i pozvala zvanice da posete predstojeću Specijalizovanu međunarodnu izložbu Ekspo 2027.

Pristunima se preko video-bima obratio i šef srpske diplomatije Marko Đurić.

- Na Sretenje 1804. godine, pod vođstvom Karađorđa, podignut je Prvi srpski ustanak koji nije bio samo početak borbe za nacionalno oslobođenje Srbije, već i srpska revolucija kojom je označen početak kraja feudalizma na našim prostorima – istakao je Đurić.

Ministar je podsetio i da je na isti dan 1835. godine donet Sretenjski ustav, jedan od najnaprednijih i najmoredrnijih u to doba u svetu.

Foto: Goran Čvorović

- Ova dva događaja, posmatrana u savremenom kontekstu, nesumnjivo nose dragocene poruke za današnju Srbiju, našu Vladu i građane. Najznačajnija tekovina Prvog srpskog ustanka je spoznaja da jedan mali narod na istorijsku pozornicu može da stupi kao relevantan činilac samo uz postojanje snažne kolektivne svesti o nacionalnim ciljevima i kolektivno pregnuće na ostvarenju ovih ciljeva – kazao je šef diplomatije.

Đurić je istakao da je druga važna tekovina Karađorđevog ustanka činjenica da je srpski narod sposoban da ostvari velike ciljeve, ali samo ukoliko pronalazi ravnotežu između odanosti tradicionalnim vrednostima i želje za modernizacijom i napretkom.

Foto: Goran Čvorović

- Srbija se i danas nalazi na jednoj od istorijskih raskrsnica, a jedini način da u vremenu pred nama ostvarimo državne i nacionalne interese, baš kao i u vreme nastanka novovekovne srpske države, jeste kolektivni napor za koji energiju crpimo iz naših tradicionalnih nacionalnih vrednosti i etike, ali i nepokolebljiva usmerenost ka budućnosti i Evropi, čiji je Srbija organski deo oduvek bila. Karađorđevi ustanici uče nas da velike ciljeve možemo da ostvarimo samo ako delujemo zajedno, dok nas Sretenjski ustav uči da je moderna, demokratska i slobodna Srbija naš jedini mogući pravac – zaključio je Marko Đurić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije