Reportaže

GRČEVITO SE BORIO ZA PRAVA SRBA: Rođendan Svetozara Miletića od ove godine u kalendaru državnih svečanosti

Jovanka SIMIĆ

23. 02. 2024. u 15:58

U KALENDAR najvažnijih datuma države Srbije juče je i zvanično uvršten 22. februar 1826, dan kada se u kući porodice Miletić u Mošorinu rodio Svetozar, prvenac od sedmoro dece zanatlije Simeona i njegove supruge Teodosije, koji je docnije izrastao u narodnog tribuna Srba u Austrougarskoj, gradonačelnika Novog Sada i borca za prisajedinjenje oblasti današnje Vojvodine Kraljevini Srbiji.

ГРЧЕВИТО СЕ БОРИО ЗА ПРАВА СРБА: Рођендан Светозара Милетића од ове године у календару државних свечаности

J.S.

Nedavnom odlukom srpske Vlade, Miletić je jedini velikan naše istorije čiji će datum rođenja ubuduće biti obeležavan kao značajan datum naše istorije. Prva državna svečanost, upriličena je juče povodom Miletićevog 198. rođendana, na Trgu slobode u Novom Sadu kraj impozantnog spomenika "srpskom tiću".

U prisustvu predstavnika Vlade, vojske, pokrajinskih i gradskih institucija, vladike bačkog Irineja i sveštenstva SPC, kao i mnogih Novosađana, kraj spomenika su položeni venci uz taktove himne koju je pančevački prota Vasa Živković napisao 1870. kada se Miletić spremao u zatvor u Vac: "Oro klikće sa visine, na njeg ozdo kevću psine, ne boj nam se sivi tiću, mi smo s tobom Svetozare Miletiću!"

Ministar Selaković obratio se skupu besedom da je Miletić bio jedinstvena ličnost i deo plejade velikih Srba severno od Save i Dunava, koji su ostavili veliki pečat jednom vremenu. Naglasio je i da je Miletićevim rođenjem uspostavljena politika državotvornosti srpskog naroda ne samo u vojvođanskim oblastima nego i širom našeg duhovnog i kulturnog prostora.

- Umro je 1901, ali njegova politika živa je i danas. Zato, obeležavamo njegov rođendan u godini u kojoj ćemo slaviti i dva veka od rođenja Branka Radičevića, kao i Stjepana Mitrova Ljubiše, Svetozarevog savremenika na drugom kraju Austrougarske imperije koji se grčevito borio za prava Srba - kazao je ministar Selaković, uz napomenu da "ova duhovna obnova, nije ništa manje vredna od brze pruge od Beograda do Novog Sada, ka Subotici i Budimpešti".

Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić podsetio je da je Miletić potekao iz redova buntovnih i hrabrih Srba - Šajkaša, te da je odrastao na Kosovskom zavetu.

Pokrajinski sekretar za kulturu i verske zajednice Dragana Milošević naglasila je da je za svoje srpske ideale Miletić žrtvovao sve: materijalno blagostanje, lično i porodično spokojstvo, slobodu i fizičko i mentalno zdravlje.

Ovog snažnog borca za nacionalna prava svoga i drugih nemađarskih naroda, ugarske vlasti nisu mogle mirno posmatrati niti više tolerisati njegov ogroman uticaj i popularnost u celom Srpstvu. Najpre je odležao godinu dana u zatvoru u Vacu i na kraju kao nedužan oslobođen optužbi. Njegovo tamnovanje još više je povećalo njegov ugled među sunarodnicima.

Kada su Srbija i Crna Gora 1876. ušle u rat protiv Turaka uz političku, pa i materijalnu podršku Miletića i njegove Srpske slobodoumne stranke, ugarska vlada odlučila je da ga definitivno slomi i ukloni sa javne scene. Uhapšen je je 5. jula. Dugo je držan u istražnom zatvoru ciničnog imena "Fortuna" u Budimu, a tek 1878. na montiranom procesu osuđen je "za veleizdaju" na pet godina teške tamnice. Fizički i duhovno oronuo, pomilovan je i oslobođen krajem 1879.

Prisajedinjenje proglasio zet

KADA je 1879. Miletić pomilovan, u Novom Sadu dočekan je Zmajevim pokličem: "Diž'te decu iz kolevki da zapamte njegov lik!" Skrhan bolešću, 1882. sišao je sa političke, a 19 godina docnije i sa životne scene. Sahrani na Uspenskom groblju prisustvovao je ceo Novi Sad. Njegov ideal o prisajedinjenju Srbiji ostvaren je sedamnaest godina docnije, 25. novembra na Velikoj narodnoj Skupštini Srba i drugih Slovena u Novom Sadu. Odluku o prisajedinjenju Bačke, Baranje i Banata (Srem je to učinio dan ranije), proglasio je Miletićev zet Jaša Tomić, a među delegatima bili su i sin i kćerka narodnog tribuna - dr Slavko Miletić i Milica Tomić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu
Reportaže

0 1

OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu

AKO igde postoji "vaga" za merenje snage ljudskog duha, koliko li bi na njenoj skali težila ona koju ima deminer Mihailo Marinković (48), iz Pančeva, pripadnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije? Koliko bi na njen tas stalo njegove odvažnosti, staloženosti, potpune koncentracije..., u trenutku dok je, minule nedelje u Nišu, sam prilazio neeksplodiranoj avio-bombi teškoj 1.000 kilograma koja nosi 430 kilograma eksploziva, zaostaloj iz NATO agresije?

27. 04. 2024. u 07:00

ZANIMLJIVA IZLOŽBA ORUŽJA U GALERIJI VOJNOG MUZEJA NA KALEMEGDANU: Olovka i lula, a - pištolji
Reportaže

0 3

ZANIMLJIVA IZLOŽBA ORUŽJA U GALERIJI VOJNOG MUZEJA NA KALEMEGDANU: Olovka i lula, a - pištolji

ČUVENI top "trešnjevac" koji su koristili Karađorđevi ustanici, lule i olovke pištolji, kombinovano oružje nož-pištolj iz 19. veka, dijamantska sablja vojvode Milana Obrenovića, PVO sistem "Strela 2M" koju su stručnjaci beogradskog ETF modifikovali tokom NATO agresije 1999..., deo su eksponata izložbe "Retko i improvizovano oružje iz zbirki Vojnog muzeja" otvorene u Galeriji Vojnog muzeja na Kalemegdanu.

25. 04. 2024. u 10:10

U RATU NA GRANICAMA OPSTAJALI SAMO SRBI: Novosti u rumunskom Banatu, gde su od 15. do 18. veka živeli uglavnom naši sunarodnici
Reportaže

0 7

U RATU NA GRANICAMA OPSTAJALI SAMO SRBI: "Novosti" u rumunskom Banatu, gde su od 15. do 18. veka živeli uglavnom naši sunarodnici

HILjADE Srba svakog vikenda prelazi granični prelaz Kaluđerovo i ulazi u Rumuniju, pa preko sela Nikolinci, Makovište, i pored Petrilove stižu do seoca Potok, odakle kreću na pešačenje preko zatalasanih brežuljaka starim putem do vrha niske planine sa ostacima utvrđenja Sokolari, kako se i danas zove obližnje selo.

24. 04. 2024. u 14:55 >> 14:54

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!