KO SE "IGRA" DEMOKRATIJOM: Kandidatura Marin Le Pen za predsedničke izbore u Francuskoj pokrenula lavinu političkih i proceduralnih pitanja

Da li liderka francuskih suvernista Marin Le Pen "forsira" demoraktiju tako što pokušava da nadmudri paragrafe i kandiduje se na predsedničkim izborima koji će biti održani na proleće sledeće godine i na kojima ima najveće izglede u odnosu na političke protivnike da pobedi, ili se tom istom demokratijom igraju one mejnstrim struje koje nastoje da joj pošto-poto stave klipove u točkove na putu ka Jeliseju?

Foto: Goran Čvorović

Nedavna odluka Apelacionog suda pokazala je da pravosuđe insistira na njenoj krivici u davnoj aferi fiktivnih stranačkih zapošljavanja u Evropskom parlamentu, ali je isto tako iznela na videlo činjenicu da se smanjenjem kazne izvesno vodi računa i o biračkoj volji. Da je prihvatila odluku, uz određena smanjenja koje joj omogućuje zakon, nanogvicu bi nosila svega nekoliko meseci, a pravo da bude birana već je izborila.

Ona je to odbila, jer ne želi da prihvati krivicu ističući nevinost, svoju i stranačkih kolega, a pred Kasacionim sudom sada će biti delikatan posao da, vagajući pravdu, krajem ove i početkom sledeće godine, povede računa da narodna volja ipak može da se iskaže. 

Jedino je čuveni "Kralj Ibi" Alfreda Žarija na ovim prostorima mogao sebi da dozvoli sarkastični luksuz izjavljući da mu narod ništa ne valja i da će morati da ga menja.  Jedno je nekoga optuživati da mu je stranka pre deceniju ili dve ućarila na kasi Evopskog parlamenta, a nešto sasvim drugo sprečavati ga da preuzme zemlju u trenutku kada u pojedinim trenicuma ima gotovo i dvostruku prednost u odnosu na protivkandidate. Svesne su toga očigledno i sudije.

Sve su pokušali protivnici suverenističkog nacionalnog okupljanja, ne bi li osujetili dvojac Marin Le Pen – Žordan Bardela da preuzme francuske dizgine. Le Penova je optužena, pa osuđena, kazna joj je u smanjenom obimu potvrđena ali praktično ne postoji sve dok traje kasacioni postupak, a preti se i Bardeli zbog navodnog simuliranja da je takođe radio kao asistent u tom sada već famoznom Evropskom parlamentu, te da je i sam učestvovao u krivotvorenju dokaza. Njega, doduše, još ne juri sud, ali nije isključeno da neće, imajući u vidu da je jedna nevladina organizacija podnela tužbu.

Ono što je, međutim, simptomatično, jeste da protivnici pokušavaju da zavade dvoje možda i najprisnijih političara na francuskoj političkoj sceni. I Le Penova i Bardela su odavno stavili do znanja da su kod njih uloge jasno podeljene, da će Le Penova, ako joj to bude dozvoljeno, ići u Jelsej, a njen mlađi saradnik u Matinjon gde stoluje premijer. Bardela je u trci za predsednika slovio samo kao rezerva u slučaju da Le Penova bude osujećena. Levičari, centristi i klasični desničari sada pokušavaju iza kulisa da iskonstruišu aferu u kojoj je šefica parlamentarne grupe suverenista i naslednik istorijskog vođstva nacionalne desnice zapravo učinila "medveđu uslugu" Bardeli odlukom da će se kandidovati, i njega ostavila u senci iako je, u jednom trenutku, čak imao i više podrške od nje.

I on, i Le Penova, međutim, stavljaju do znanja da je odluka zajednička, dobro promišljena, i iz njihovog ugla, jedina logična. Povode se i činjenicom da će predsednik Nacionalnog okupljanja, sa već pozamašnim političkim iskustvom, sledeće godine, kada se bude vodila bitka za Jelisej u odsustvu Emanuela Makrona, imati svega 31 godinu života i pred sobom još mnoge predsedničke kampanje. S druge strane, Le Penovoj, rođenoj 1968. godine, ovo će biti četvrta kandidatura, pa vreme svakako nije na njenoj strani. Ovo je prilika za sad ili nikad.

U svakom slučaju, ko god da od njih dvoje u krajnjem ishodu bude ušao u trku (a kako sada stvari stoje to će izvesno biti Marin), imaće više nego komotnu prednost u odnosu na ostale, što je činjenica koja izvesno zabrinjava njihove protivnike.  Najnovije sondaže pokazuju da bi, da se sutra organizuju izbori čiji je prvi krug predviđen za 18. april, Le Penova glatko pobedila.

Ukoliko makronisti budu kandidovali Eduara FIlipa, kćerki Žan-Mari Le Pena pripalo bi 36 odsto glasova u prvom krugu, Filipu 19, kandidatu krajnjelevičarskih Nepotčinjenih Žan-Liku Melanšonu 15, dok klasični levičari i desničari ne bi dosegli pojedinačno ni do deset. Kada bi aktuelnu vlast predstavljao Gabrijel Atal, prednost liderke suverenista bila bi još izraženija. Ostala bi na 36 odsto, ali bi Atal uspeo da dobaci samo do 15, koliko i Melanšon.

U drugom krugu, Marin Le Pen bi "tukla" sve redom: Eduara Filipa sa 54 odsto, Atala sa 55, a vođu krajnjih levičara sa čak 70. Brojke istovremeno pokazuju i trenutno raspoloženje Francuza oko odluke Marin Le Pen da se žali Kasacionom sudu. Nezadovoljno ili indiferentno je 52 odsto, 32 zadovoljno, 18 odsto srećno.

Mnogobrojni su razlozi za ovako dobar rejting suverenista, a jedan od najjačih je to što desnica, centar i čitava levica nisu bili sposobni da pruže odgovore na goruća pitanja koja svakodnevno tište građane, kao što su sve manja bezbednost, zahuktala birokratija ili vapaj za klima uređajima. Kada vam neko, poput levičara odgovori da je borba za ljudske živote pri velikim vrućinama u vidu postavljanja "klima" u stanovima isto što i borba protiv gojaznosti naručivanjem pice sa četiri sira, odmah shvatite koliko su iskopčani iz realnosti i da prave “ljudsku matematiku”, sabirajući i potirući živote u odnosu suštinskog i hipotetičkog pitanja.  

Jednom rečju, previše je filozofije kod drugih, umesto prostih odgovora na jednostavna pitanja. Ostavili su suverenistima da pruže te odgovore umesto da to učine oni sami, i epilog pred glasačkim kutijama za mnoge sada je jednostavan. Pitanje je sad i šta će to doneti Francuskoj, mnogi se pribojavaju i unutrašnjih tenzija, ali demokratski tokovi se ne komentarišu.

PODRŠKA RUSIJE

Mediji koji su bliski zvaničnim političkim strujama, nastoje da diskredituju Marin Le Pen i činjenicom da njenu kandidaturu podržava Rusija. U Francuskoj je u tom smislu dosta pažnje dato podršci koju je liderka francuskih suverenista dobila od predsednika Odbora za spoljne poslove ruske Dume Leonida Sluckog za koga se ovde kaže ne samo da je pozdravio odluku Le Penove, već i da javno ističe gotovo afinitet prema njenoj političkoj ideologiji.

Preporučujemo

Region

0 0

ČOVIĆ: BiH mora preuzeti odgovornost

13. 07. 2026. u 23:30

Region

0 1

ZAGREB: Sabor će sutra raspravljati o rezoluciji DP o Hrvatima u BiH

13. 07. 2026. u 22:00

Svet

0 0

RUSIJA I KINA ZAVRŠILE VELIKU POMORSKU VOJNU VEŽBU: Najavljena još intenzivnija saradnja

13. 07. 2026. u 22:00

Svet

0 1

(UZNEMIRUJUĆI FOTO) Teška saobraćajna nesreća

13. 07. 2026. u 21:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije