AMERIKU BRINE NOVI EVROPSKI HEGEMON: Analiza časopisa Forin afers i situaciji u Evropi izazvala veliku pažnju

NEMAČKA je još 2022. usvojila novu strategiju Zeitenwende (Tačka preokreta) s ciljem da do 2029. postane vodeća vojna sila EU i to obećanje već ostvaruje, navodi se u tekstu "Sledeći hegemon Evrope: Opasnosti nemačke moći" koji je objavio američki časopis "Forin afers". Analiza je izazvala veliku pažnju jer je reč o glasilu uticajnog Saveta za spoljne odnose, koje se povezuje sa Pentagonom i američkom dubokom državom.

Foreign affairs

- Nemačka je 2025. potrošila više na odbranu nego bilo koja druga evropska zemlja. Njen vojni budžet danas je četvrti u svetu. Očekuje se da će godišnji vojni izdaci dostići 189 milijardi dolara 2029, što je više nego trostruko više nego 2022. godine. Nemačka čak razmatra povratak obavezne vojne službe. Ukoliko ostane na ovom putu, ponovo će biti velika vojna sila pre 2030. godine - navodi Lijana Fiks, saradnica za Evropu u CFR. Kao stručnjak za nemačku spoljnu politiku i evropsku bezbednost, ona je radila u Kerber fondaciji u Berlinu, nemačkom Maršalovom fondu, Američkom institutu za savremene germanske studije i napisala je knjigu "Uloga Nemačke u evropskoj politici prema Rusiji: Nova nemačka sila?".

Ilustracija uz njen tekst, crni orao iz nemačkog grba iz čijih krila ne vire pera već rakete, deluje zlokobno.

- Ljudi u Evropi su uglavnom bili srećni što vide kako Berlin obnavlja svoju vojsku kako bi se branio od Rusije. Ali trebalo bi da budu oprezni šta žele... Ako se ne kontroliše, nemačka vojna dominacija bi na kraju mogla da podstakne podele unutar kontinenta... Berlin vidi stacioniranje nemačkih trupa u baltičkim državama - a moguće i u još zemalja u budućnosti... Nuđenje dela kolača drugim državama verovatno neće ugušiti njihovu nelagodnost zbog nemačke dominacije, posebno u kontekstu povlačenja SAD i neizvesnosti oko NATO - navodi Fiksova.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Ona ne sumnja u dobre namere nemačkih partija centra koje sprovode ekstremnu militarizaciju i naoružavanje Ukrajine u ratu sa Rusijom, već upozorava da opasnost preti od eventualnog dolaska na vlast desničarske Alternative za Nemačku, koja se protivi ratu sa Rusijom i želi obnavljanje energetske saradnje. Ova teza podseća na vreme kada su moćni članovi CFR lobirali protiv Srba u vreme razaranja Jugoslavije, u kome je ključnu ulogu imala tek ujedinjena Nemačka. O tome svedoči Dajana Džonston u knjizi "Suludi krstaši", citirajući govor jednog od vodećih kreatora nemačke spoljne politike, Ruperta Šolca, bivšeg ministra pravde i odbrane, potpredsednika CDU/CSU frakcije u nemačkom Bundestagu.

Foto: Vikipedija

- U septembru 1991. Šolc je održao govor poslovnim ljudima i armijskim oficirima o temi "Uloga Nemaca u politici evropske bezbednosti", naglašavajući "suštinski nove zadatke i orijentaciju" posle "ujedinjenja i povratka punog suvereniteta Nemačke". On govori da će NATO sve više preduzimati operacije "izvan zone", a Nemačka ne može da ostane po strani pod izgovorom da joj njen ustav zabranjuje sve vrste vojnih operacija van njene teritorije - navodi Dajana Džonston.

Šolc je insistirao da konflikt u Jugoslaviji ima suštinski značaj, jer je nakon ujedinjenja Nemačke njen sledeći zadatak "prevazilaženje posledica Prvog svetskog rata".

- On je apelovao na neodložno međunarodno priznanje Hrvatske i Slovenije. "Kad se jednom to priznanje postigne, jugoslovenski konflikt neće više biti problem unutrašnje politike Jugoslavije, u kojem ne bi bilo međunarodne intervencije"... Sasvim je jasno šta Šolc hoće da kaže: brzo priznavanje Hrvatske i Slovenije ima za cilj ne - kao što je zvanično tvrdila bonska vlada - da se spreči vojni sukob, već da se on internacionalizuje kako bi se opravdala vojna intervencija, uz učešće nemačkih trupa - navodi Dajana Džonston.

Ona naglašava da su u taj poduhvat uključeni nemački mediji koji su prvi put posle 1945. "odjekivali anatemisanjem jedne celokupne etničke grupe, podsećajući na predratnu propagandu protiv Jevreja".

- Satanizacija Srbije 1991. bila je eho nacističke propagande iz 1941, koja je sa svoje strane bila eho 1914, kada su Nemačka i Austrija započele Prvi svetski rat okupacijom Srbije - podsetila je Dajana Džonston.

Paralelno sa satanizacijom Srba počeli su napadi na kapitalno delo nemačkog istoričara prof. dr Frica Fišera koji je 1961. knjigom "Posezanje za svetskom moći" izazvao zemljotres u nemačkoj javnosti. Pomoću državnih dokumenata koji su dugo čuvani kao tajna pokazao je da nacizam nije bio slučajnost, već posledica kontinuiteta nemačkih imperijalnih ciljeva utemeljenih u politici cara Vilhelma Drugog, koji je izazvao Prvi svetski rat. Njegov cilj bio je da Nemačka postane hegemon u Evropi i svetska sila, a "Septembarski program" iz 1914. planirao je stvaranje carinske unije Srednje Evrope u kojoj bi Berlin odlučivao, a Francuska, Belgija i skandinavske zemlje bi bile sateliti. Taj program je podrazumevao potiskivanje Rusije daleko na istok, aneksiju njenih teritorija i uništenje Srbije kao "remetilačkog faktora" na Balkanu. Fišer je dokazao da je kasniji Hitlerov koncept Životnog prostora (Lebensraum) bio samo ekstremna verzija ekonomsko-vojnog plana iz 1914, a da je ostala nepromenjena državna dogma o Nemačkoj kao centralnoj sili koja mora da ovlada evropskim kontinentom, a koja se sada pojavljuje u najnovijim manifestima o potrebi "centralne sile EU", kao što je knjiga "Transformacija moći" Herfrida Minklera.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Vreme i otvaranje hladnoratovskih arhiva pokazali su da su potpuno tačne Fišerove teze o "savezu elita" Nemačke, koje se ne odriču starih hegemonističkih planova, već ih samo prilagođavaju trenutnim okolnostima. Pokazalo se da je denacifikacija tih elita bila iluzija jer su bivši nacisti od početka Hladnog rata masovno vraćani na hijerarhijske pozicije koje su imali u Trećem rajhu. Hitlerovi generali su postajali zapovednici u NATO, a obaveštajci i propagandisti agenti BND ili urednici u medijima, a često oboje. Tako je Gizelher Virzing, visoki oficir SS, jedan od najbližih saradnika nacističkog ideologa Alfreda Rozenberga, postao glavni urednik tiražnog nedeljnika "Hrist i svet". Hans Cerer, koji je blisko sarađivao sa visokim nacističkim strukturama, 1953. postavljen je za glavnog urednika uticajnog konzervativnog dnevnika "Velt". Esesovac Pol Karl Šmit, nekadašnji šef pres-službe u Ministarstvu spoljnih poslova Trećeg rajha, promenio je ime u Paul Karel i postao jedan od najplaćenijih autora u izdavačkoj kući "Aksel Špringer", a osim tekstova za "Velt", pisao je visokotiražne knjige o Drugom svetskom ratu koje su glorifikovale Vermaht. Henri Nanen iz zloglasne SS propagandne jedinice osnovao je politički magazin "Štern", čiji je glavni urednik bio decenijama, zapošljavajući ratne drugove.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Sve su to znali prvi posleratni kancelar Konrad Adenauer i njegov ministar odbrane Franc Jozef Štraus, koji su već pedesetih pokušali da naoružaju Nemačku nuklearnim oružjem. Štraus, bivši nacistički "politički komesar", 1945. je uhapšen i ubrzo oslobođen sa "opranom" biografijom jer je počeo saradnju sa američkom tajnom službom. Postao je 1955. Adenauerov ministar za atomska pitanja, a kada je 1956. postao ministar odbrane, sklopio je tajni sporazum sa Francuskom i Italijom o zajedničkom razvoju nuklearnog oružja na francuskom tlu. Ovaj plan je srećom propao kada je 1958. Šarl de Gol došao na vlast, ali Štraus nije odustajao. Da bi umirio nemačke saveznike, Vašington je uveo program "nuklearnog deljenja" i na teritoriji Nemačke (danas u bazi Bihel) stacionirao nuklearne bombe B61, namenjene lansiranju sa nemačkih aviona u slučaju rata sa Sovjetima. Njima bi upravljali Nemci koje su obučili Amerikanci, i koji su zadržali samo šifre za aktivaciju.

U januaru 2006. isti uticajni političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Rupert Šolc, koji je zagovarao razaranje Jugoslavije, javno je pozvao da Nemačka nabavi sopstveno nuklearno oružje. Zvaničnici i javnost su to osudili, ali operacija puštanja "probnog balona" je uspela. O tome svedoči i tekst "Sledeći hegemon Evrope: Opasnosti nemačke moći" u kome piše: "Parizu se ne sviđa ideja da je Nemačka vodeća evropska vojna sila jer veruje da je to uloga Francuske. Pažljivo će pratiti sve znake da bi Nemačka mogla težiti ka dobijanju nuklearnog oružja - jedinog preostalog domena francuske superiornosti".

Foto: Printskrin, Vikipedija

ATOMSKA BOMBA VELIKA ŽELjA

KADA su SAD i SSSR dogovorili Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, Franc Jozef Štraus je nazvao taj dogovor "Versajom kosmičkih razmera" i izazvao krizu da bi na kraju uspeo da od SAD dobije dozvolu da se nemački civilni nuklearni program razvija tako da stvori "nuklearnu latentnost". To je značilo da Nemačka zvanično razvija civilna atomska postrojenja i visokoobrazovani kadar, ali da u slučaju potrebe za kratko vreme može da proizvede svoju bombu.

Preporučujemo

Svet

0 3

RAT U CRNOM MORU, RUMUNI OTVORILI VATRU, EKSPLOZIJE ODJEKUJU: Hitno se oglasio ministar odbrane

11. 07. 2026. u 00:26

Svet

0 2

LOV NA UKRAJINSKE "PTICE" I TO ZA NOVAC: Rusija obezbeđuje po 230 evra svakom vojniku koji ustreli dron

11. 07. 2026. u 00:10

Svet

0 1

EKSKLUZIVNO! SATELITSKI SNIMCI IRANA LEDE KRV U ŽILAMA: Ono što Teheran pravi celom svetu uteruje strah u kosti (FOTO/VIDEO)

10. 07. 2026. u 23:44

Svet

0 0

MOGU LI IRANSKE OKLOPNE ZVERI DA ZAUSTAVE KOPNENU INVAZIJU SAD? Imaju li šanse protiv najjače armije sveta? (VIDEO)

10. 07. 2026. u 23:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije