UDAR NA BELU KUĆU: Kongres se suprotstavio Trampu – izglasan zakon o novim sankcijama Rusiji i pomoći Ukrajini!

PREDSTAVNIČKI dom američkog Kongresa zadao je snažan udarac zvaničnoj spoljnoj politici Bele kuće i predsednika Donalda Trampa.

Credit: Michael Tatman / Alamy / Profimedia

U iznenađujućem i proceduralno retkom manevru, deo republikanaca udružio je snage sa demokratama kako bi zaobišao sopstveno stranačko rukovodstvo i izglasao Zakon o podršci Ukrajini. Ovaj dokument donosi novi paket finansijske i vojne pomoći Kijevu, ali i drastične ekonomske sankcije protiv Ruske Federacije.

Glasanje koje je završeno rezultatom 226 prema 195 jasno pokazuje da Trampov čvrst kurs o obustavi pomoći Ukrajini i ublažavanju pritiska na Moskvu više nema blanko podršku na Kapitol hilu. Ovaj potez duboko je uzdrmao američku političku scenu u predvečereje kongresnih međuizbora i ponovo otvorio pitanje – ko stvarno vodi spoljnu politiku SAD.

Bunt u sopstvenim redovima: Proceduralni šamar za Trampa

Kako bi zakon uopšte stigao na dnevni red, zagovornici pomoći Ukrajini iskoristili su takozvanu „peticiju za razrešenje“ – proceduralni mehanizam kojim većina kongresmena može prisiliti glasanje o nekom aktu mimo volje predsednika Predstavničkog doma. U ovom specifičnom slučaju, čak 18 republikanskih kongresmena i jedan nezavisni poslanik okrenuli su leđa direktnim uputstvima spikera Majka Džonsona i Bele kuće.

Novi zakon predviđa preko milijardu dolara direktne bezbednosne i humanitarne pomoći Kijevu, kao i odobravanje do 8 milijardi dolara kroz direktne odbrambene zajmove. Istovremeno, ovaj akt uvodi izuzetno oštre sankcije ruskom finansijskom sektoru, naftnoj industriji i rudarstvu. Time se u praksi potpuno poništavaju nedavne Trampove odluke o ublažavanju pojedinih restrikcija, koje su iz Bele kuće bile zamišljene kao ustuci i početne pozicije u tekućim pregovorima sa Moskvom.

Republikanci pred rascepom: Kraj jedinstvene politike?

Ovaj događaj predstavlja već drugu veliku spoljnopolitičku pobunu unutar Republikanske partije u samo nedelju dana, nakon što je Kongres prethodno izglasao i rezoluciju o ograničavanju Trampovih ratnih ovlašćenja u Iranu. Analitičari u Vašingtonu upozoravaju da se republikanci suočavaju sa ozbiljnim ideološkim rascepom koji preti da trajno podeli i parališe stranku.

Na jednoj strani nalazi se tvrdo krilo lojalno Trampu (MAGA frakcija), koje smatra da državna sredstva treba trošiti isključivo unutar zemlje za rešavanje domaće ekonomske krize i da američko mešanje u sukob koji ulazi u petu godinu mora momentalno prestati. Na drugoj strani su republikanski centristi i tradicionalni „jastrebovi“ nacionalne bezbednosti. Oni se pozivaju na spoljnopolitičko nasleđe Ronalda Regana, tvrdeći da se u Ukrajini zapravo brani globalni kredibilitet Amerike.

Konzervativni kongresmen Don Bejkon iz Nebraske otvoreno je izjavio da je ovo bio istorijski „momenat Čerčila protiv Čemberlena“ i da se partija mora suprotstaviti agresiji, bez obzira na stav Bele kuće. Ako se ovaj unutarstranački rat nastavi, Republikanska partija bi na predstojeće novembarske izbore za Kongres mogla izaći potpuno ideološki rastrzana.

Blokada Senata i spreman Trampov veto

Iako je zakon trijumfalno prošao Predstavnički dom, njegov finalni zakonodavni put na Kapitol hilu i dalje je krajnje neizvestan. Gornji dom, odnosno Senat, koji kontrolišu republikanci predvođeni novim liderom većine Džonom Tunom, već je poslao jasne signale da se neće lako upustiti u otvoreni sukob sa Belom kućom oko ovog dokumenta. Čak i u scenariju po kojem bi zakon nekako prebrodio Senat zahvaljujući glasovima demokrata i umerenih republikanaca, iz predsedničke administracije otvoreno poručuju da Donalda Trampa već čeka „spremno pero“ za ulaganje oštrog izvršnog veta.

Ipak, ogromna politička šteta po Trampovu ličnu diplomatiju je već učinjena. Ovaj glasački bunt u Vašingtonu dogodio se u najgorem mogućem trenutku – baš kada ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upućuje otvorena pisma predsedniku Rusije Vladimiru Putinu tražeći direktne mirovne pregovore. Time se indirektno šalje poruka svetu da Tramp nema apsolutnu kontrolu nad sopstvenim Kongresom kako bi lako ispunio obećanja o ekspresnom okončanju rata. Ukoliko ove rigorozne ekonomske mere ipak stupe na snagu, one će pokrenuti sekundarni udar na treće zemlje, pre svega na Kinu i Indiju koje kupuju rusku naftu. To bi neminovno izazvalo novi ekonomski potres i sveži talas globalne inflacije.

Šta ovo znači za Balkan i naš region?

Geopolitički potresi iz Vašingtona po pravilu imaju brze i direktne reperkusije na Balkanu, a aktuelni institucionalni rascep u američkoj administraciji dodatno i ozbiljno komplikuje poziciju Srbije i okolnih zemalja. Najveći izazov za domaću diplomatiju leži u činjenici da unutar Vašingtona više očigledno ne postoji „jedna adresa” kada je u pitanju odnos prema Moskvi, što u praksi ukida predvidivost u međunarodnim odnosima. Kako Kongres sve snažnije gura radikalni antiruski kurs, zvanični Beograd će se gotovo izvesno naći pod još snažnijom lupom Kapitol hila u vezi sa održavanjem svojih ekonomskih, energetskih i političkih veza sa Ruskom Federacijom.

U praksi, to znači da će diplomate iz našeg regiona u narednom periodu morati da izvode opasne političke akrobacije i balansiraju između Trampove Bele kuće, koja tradicionalno nudi pragmatičniji i transakcioni pristup, i ratobornog Kongresa koji otvoreno preti sekundarnim sankcijama svima koji ne prate njihovu strogu liniju ograničenja. Dodatna opasnost krije se u tome što stabilnost Balkana ponovo ostaje u dubokoj senci velikih svetskih kriza. Dok se Sjedinjene Američke Države bave sopstvenim ustavnim ratom unutar Vašingtona, ali i sve opasnijim vojnim sukobom u Iranu, pažnja prema Zapadnom Balkanu drastično opada. S jedne strane, ovaj strateški vakuum ostavlja lokalnim političkim akterima veći prostor za manevrisanje, ali sa druge, značajno podiže ukupni bezbednosni rizik na terenu usled potpunog nedostatka jasne i koherentne američke strategije za ovaj deo Evrope.

Institucionalna blokada supersile

Ova spoljnopolitička drama na Kapitol hilu jasno demaskira činjenicu da je Amerika ušla u fazu duboke i opasne institucionalne krize. Trampov radikalni pokušaj da vodi personalizovanu diplomatiju „preko kolena“ naišao je na nepremostiv zid u samom Kongresu, gde zakonodavna vlast koristi svoje ustavne principe kočnica i ravnoteže kako bi brutalno sputala predsedničke ambicije.

Bez obzira na to da li će Zakon o podršci Ukrajini na kraju zaista postati punopravni pravni akt ili će završiti pod naletom najavljenog predsedničkog veta, globalna javnost je dobila nedvosmislenu poruku: američka spoljna politika više nije jedinstvena. Današnji Vašington govori sa dva potpuno različita glasa, a Donald Tramp ne kontroliše političke procese u SAD u onoj meri u kojoj bi želeo da njegovi međunarodni partneri – ali i najveći geopolitički protivnici – veruju.

BONUS VIDEO: Do sada najveća razlika između liste Aleksandra Vučića i studentsko-blokaderske liste!

Preporučujemo

Svet

0 1

VELIKI PREOKRET U AMERICI: Sud srušio Trampovu ključnu odluku

05. 06. 2026. u 18:32

Svet

0 0

SKANDAL U VAŠINGTONU! Snimak Donalda Trampa izazvao bes u Beloj kući

05. 06. 2026. u 16:41

Fudbal

0 4

DONALD TRAMP IH NE ŽELI U AMERICI! "Dok je on na vlasti, moja noga tamo neće kročiti!"

05. 06. 2026. u 12:35 >> 12:59

Svet

0 4

"OBAMA JE SLAO ČARŠAVE": Tramp izjavio da Ukrajina ne bi izdržala dva dana bez vojne pomoći SAD (VIDEO)

05. 06. 2026. u 09:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije