MMF POKRENUO ALARM U BRISELU: Italija preuzima od Grčke titulu najzaduženije zemlje EU, sprema li se za Rim rigorozan „grčki scenario“?

PREMA najnovijim fiskalnim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) , unutar evrozone se dešava istorijski preokret koji je pre samo nekoliko godina bio potpuno nezamisliv.

Foto: Unsplash/Spencer Davis

Italija je na korak da od Grčke zvanično preuzme neslavnu titulu najzaduženije države članice Evropske unije u odnosu na bruto domaći proizvod. Dok Atina beleži impresivan ekonomski oporavak i ubrzano topi svoja dugovanja prema međunarodnim poveriocima, Rim nezadrživo tone pod teretom hroničnih strukturnih slabosti i anemičnog ekonomskog rasta. Ovakav rasplet situacije stvara ogroman, gotovo nepodnošljiv politički i ekonomski pritisak na Vladu desničarske premijerke Đorđe Meloni, koja se suočava sa oštrim kritikama i domaće i evropske javnosti.

Ova dramatična fiskalna rokada na samom jugu Evrope otvorila je bolno pitanje na globalnim finansijskim tržištima i pokrenula lavinu unutrašnjih strahova. Italijanski građani opravdano strepe od odgovora na pitanje da li će Rim uskoro morati da se suoči sa drastičnim merama štednje, nalik onima koje su pre deceniju i po potpuno devastirale ekonomiju, srozale životni standard i zauvek izmenili socijalnu sliku Grčke.

Statistika koja je šokirala Brisel

Prema zvaničnim podacima iz najnovijeg izveštaja "Fiskalnog monitora" Međunarodnog monetarnog fonda, ekonomski pravci dve južnoevropske zemlje uzeli su potpuno suprotan smer. Grčki javni dug, koji je na vrhuncu pandemijske krize 2020. godine iznosio astronomskih 209,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, beleži nezapamćen pad i već prošle godine se spustio na 145,7 procenata. Projekcije stručnjaka iz Vašingtona pokazuju da će se ovaj pozitivan trend nastaviti, te da će dug Atine do kraja ove godine pasti na 136,9 odsto BDP-a.

Nasuprot tome, dugovanje Italije, koja važi za treću najveću ekonomiju evrozone, nezadrživo nastavlja da raste. Sa prošlogodišnjih 137,1 odsto, procenjuje se da će italijanski javni dug već tokom ove godine dostići kriznih 138,4 odsto nacionalnog BDP-a. Da su prilike u Rimu možda i alarmantnije nego što to MMF predviđa, pokazuje i italijanski višegodišnji budžetski plan u kojem tamošnje Ministarstvo finansija priznaje da bi ovaj neslavni pik mogao da probije granicu i dosegne čak 138,6 procenata.

Zašto Grčka pada, a Italija raste?

Tajna grčkog ekonomskog čuda i naglog fiskalnog uzleta leži pre svega u rigoroznoj fiskalnoj disciplini i oštrom, beskompromisnom zaokretu ka ostvarivanju visokih primarnih budžetskih suficita. Grčka privreda već tri godine uzastopno beleži impresivan rast po stopi većoj od dva odsto godišnje, što je rezultat daleko iznad sumornog proseka Evropske unije. Ovaj zamajac konstantno pokreću nezapamćena eksplozija u turističkom sektoru, snažan priliv direktnih stranih investicija i stabilna domaća tražnja. Da su stvari u Atini konačno krenule nabolje, potvrđuje i nedavna zvanična najava da će Grčka, zahvaljujući višku u kasi, pre roka otplatiti čak sedam milijardi evra kredita iz onog prvog, ozloglašenog paketa međunarodne pomoći koji joj je odobren još 2010. godine.

Sa druge strane Jadranskog mora, Italija iznova zadobija staru, neslavnu etiketu „bolesnika Evrope“. Postpandemijski zamajac na Apeninskom poluostrvu potpuno je ugušen, zbog čega zemlja već treću godinu zaredom beleži anemičan privredni rast koji ne uspeva da prebaci ni skromnih jedan odsto. Iako u Rim u kontinuitetu stižu basnoslovne milijarde evra iz Evropskih fondova za oporavak, tamošnji strukturni deficiti su i dalje dugoročno neodrživi. Aktuelna premijerka Đorđa Meloni krivicu za ovako poražavajući bilans redovno prebacuje na adrese svojih prethodnika, Đuzepea Kontea i Marija Dragija. Ona kao glavnog krivca za praznu državnu kasu označava izuzetno skupe i kontroverzne državne subvencije za građevinski sektor, poznatije kao „Superbonus“, koje su ostavile ogromnu rupu u italijanskim javnim finansijama.

Sledi li Rimu grčki scenario i surova „seča“?

Pitanje koje u ovom trenutku najviše plaši italijansku javnost jeste da li će Brisel i Frankfurt, kao sedište Evropske centralne banke, naterati Rim na drastične mere štednje kakve je svojevremeno prolazila Grčka. Građani sa strepnjom pominju crne dane Atine, koji su podrazumevali brutalno smanjenje penzija za čak 40 odsto, masovna otpuštanja u javnom sektoru i rasprodaju strateške državne imovine. Ipak, vodeći svetski ekonomski eksperti umiruju javnost i argumentovano tvrde da se klasičan i destruktivan grčki scenario neće ponoviti na Apeninskom poluostrvu, pre svega zbog same veličine italijanske ekonomije. Italijanski bruto domaći proizvod iznosi oko 2,4 biliona dolara i čak je deset puta veći od grčkog, što znači da je Italija jednostavno prevelika da bi propala. Njen eventualni bankrot označio bi momentalni kraj i slom zajedničke valute evra, a Međunarodni monetarni fond i Evropska unija uopšte nemaju dovoljno finansijskih kapaciteta da spasavaju privredu te veličine na način na koji su to činili sa Grčkom.

Druga ključna brana od potpunog kolapsa leži u samoj strukturi duga. Za razliku od Grčke iz 2010. godine, čiji su dugovi mahom bili u rukama stranih banaka i špekulativnih fondova, italijanski dug je u ogromnoj meri, preko 55 odsto, u vlasništvu domaćih subjekata, odnosno italijanskih banaka, investicionih fondova, ali i samih građana koji masovno kupuju državne obveznice, što Rimu daje znatno veću stabilnost i manevarski prostor u kriznim momentima. Takođe, institucionalna arhitektura evrozone danas je daleko spremnija i otpornija nego pre deceniju i po. Evropska centralna banka sada poseduje moćne, specijalizovane alate za kontrolu razlike u prinosima na obveznice, čime uspešno sprečava otvorene špekulativne napade na italijanski javni dug.

Ipak, iluzija je verovati da će Rim proći bez posledica, pa će određenog i bolnog stezanja kaiša definitivno biti. Italijanski parlament je već morao da usvoji izrazito restriktivan budžet sa strogim merama za redukciju deficita kako bi se uskladio sa novim, reformisanim fiskalnim pravilima Brisela. Italija sigurno neće doživeti urušavanje socijalnog i zdravstvenog sistema po grčkom modelu, ali će obični građani i te kako osetiti posledice ove dužničke rokade kroz predstojeće poreske reforme, ukidanje brojnih socijalnih olakšica i zamrzavanje pojedinih kapitalnih javnih investicija.

Otrežnjenje na Apeninskom poluostrvu

Psihološki momenat u kome Italija i zvanično postaje najveći dužnik u evrozoni predstavlja izuzetno težak šamar za Rim, ali istovremeno šalje i jasno, dramatično upozorenje za celu Evropsku uniju da sistemske ranjivosti zajedničke valute nisu nestale, već su samo promenile svoju adresu. Dok Grčka danas kolegama u Briselu služi kao živi primer kako se surova fiskalna disciplina na kraju ipak isplati, Italija mora pod hitno da pronađe efikasan model za pokretanje svoje trome i prezadužene ekonomske mašinerije. U suprotnom, ukoliko Vlada premijerke Meloni ne reaguje brzo, neumoljiva finansijska tržišta bi mogla u potpunosti da preuzmu kontrolu nad sudbinom zemlje.

To bi neminovno dovelo do mnogo većih, radikalnijih i bolnijih rezova po džep građana nego što vladajuća koalicija u Rimu u ovom trenutku uopšte planira ili sme javno da prizna.

BONUS VIDEO: Čanak pljuje Srpsku pravoslavnu crkvu i kuka po Sarajevu

Preporučujemo

Svet

0 0

U VRHU SA HOLANDIJOM I ŠPANIJOM: Italija lider u cvećarstvu sa proizvodnjom od 3,2 milijarde evra

15. 05. 2026. u 22:26

Svet

0 0

ITALIJANI SVE SIROMAŠNIJI: Kućni računi, nezaposlenost, hrana, troškovi za decu - sve je u porastu

13. 05. 2026. u 20:54

Svet

0 0

Energetska misija - Meloni ide u Azerbejdžan: Italija zna kako da se odupre krizi i krene napred

20. 04. 2026. u 14:32

Svet

0 15

Iz Milana traže gas Moskve: U Italiji danas veliki skup suverenista s drugim pogledom na Uniju

18. 04. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije