Merc udario po Trampu: Nadigran je i ponižen

IRANSKO rukovodstvo je ponizilo SAD, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc, sugerišući da Teheran nadmudruje Trampovu administraciju za pregovaračkim stolom.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Markus Schreiber

Oštra procena nemačkog kancelara o zastoju u pregovorima između SAD i Irana je u direktnoj suprotnosti sa naporima Donalda Trampa da situaciju prikaže u pozitivnom svetlu i verovatno će produbiti ozbiljan transatlantski jaz između SAD i njihovih saveznika u NATO-u, piše Gardijan.

„Trampov tim je nadmudren“

Pre dva dana, Donald Tramp je otkazao putovanje američkih pregovarača u Islamabad, gde je trebalo da se održe indirektni razgovori sa iranskom delegacijom.

Prethodna runda pregovora u pakistanskom glavnom gradu, održana dve nedelje ranije, završena je bez napretka, a američku delegaciju je tada predvodio potpredsednik Dž. D. Vens.

Samo dan pre Mercove izjave, američki predsednik je za Foks njuz rekao: - Držimo sve karte u rukama - dodajući da ako Teheran želi da razgovara, „mogu da dođu kod nas ili da nas pozovu“.

Govoreći studentima u Marsbergu, Merc je sugerisao da je Trampov tim bio nadigrani.

- Jasno je da su Iranci veoma vešti pregovarači, ili još bolje, veoma su vešti u izbegavanju pregovora. Dozvoljavaju Amerikancima da putuju u Islamabad, a zatim ih puštaju da odu praznih ruku - rekao je.

- Čitava nacija je ponižena od strane iranskog rukovodstva, posebno takozvane Revolucionarne garde. Zato se nadam da će se sve ovo završiti što je pre moguće - dodao je nemački kancelar.

Novi iranski predlog

Iran je u ponedeljak predstavio novi predlog za sporazum o prekidu vatre čiji je cilj otvaranje Ormuskog moreuza. Prema rečima regionalnih zvaničnika, diskusije o nuklearnom oružju, raketama, sankcijama i drugim pitanjima bi bile ostavljene za kasnije.

Prema zakonu koji priprema iranski parlament, brodarske kompanije bi morale da plate Teheranu „usluge“ za prolaz kroz moreuz, koji je bio besplatan pre rata. Iranski zvaničnici su rekli da bi Teheran na kraju bio spreman da razgovara o nuklearnom pitanju, ali tek nakon što se ukine američka blokada.

Iranski pregovarači se takođe suočavaju sa domaćim pritiskom Islamske revolucionarne garde i javnosti da ne razgovaraju o nuklearnim pitanjima.

Posrednici uključeni u pregovore kažu da je malo verovatno da će ovaj pristup uspeti jer ne bi ispunio nijedan od Vašingtonovih deklarisanih ratnih ciljeva, koji uključuju trajno zaustavljanje iranskog nuklearnog programa.

Foto: Tanjug/Tasnim News Agency via AP

- Ormuski moreuz je posledica rata, pa kako se to može prvo rešiti? - rekao je jedan diplomata upoznat sa pregovorima.

Međunarodna pomorska organizacija UN (IMO) odlučno je odbacila ideju o nametanju taksi brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz.

Generalni sekretar IMO Arsenio Domingez rekao je: - Ne postoji pravni osnov za nametanje bilo kakvih poreza, carina ili taksi u moreuzima koji se koriste za međunarodnu plovidbu.

Uticaj američke kontrablokade

Iranska ponuda „Ormuz prvo“ sugeriše značajnu promenu u stavu Teherana. Režim je ranije nastojao da iskoristi svoju blokadu nafte, gasa i druge robe iz Zaliva kao polugu za dobijanje širokih bezbednosnih garancija.

Ali nakon propasti pregovora u Islamabadu, Tramp je uveo kontrablokadu brodarstvu koje koristi iranske luke, pogoršavajući duboku ekonomsku krizu Irana.

Međunarodni monetarni fond prognozirao je pad bruto domaćeg proizvoda Irana od 6,1% ove godine, sa godišnjom inflacijom od skoro 70%, dok cene osnovnih namirnica i zdravstvene zaštite rastu još brže. Blokada je takođe sprečila povratak praznih iranskih tankera u luke, gde bi mogli da služe kao skladišta.

Iranu ponestaje skladišnog prostora za svoju proizvodnju, a smanjenje proizvodnje bi imalo dugoročne štetne posledice po njegov energetski sektor.

Teheran traži podršku Moskve

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sastao se u ponedeljak u Moskvi sa Vladimirom Putinom i visokom ruskom delegacijom, nastojeći da barem delimično ublaži razorne efekte blokade.

foto: Sergei Karpukhin / Zuma Press / Profimedia

Prema zvaničnim medijima, Putin je obećao da će Rusija „učiniti sve u interesu Irana i svih naroda regiona da što pre postigne mir“. Aragči je rekao da je „svet sada razumeo pravu snagu Irana“, dodajući: - Postalo je jasno da je Islamska Republika Iran stabilan, jak i moćan sistem.

Nikita Smagin, analitičar rusko-iranskih odnosa, rekao je da su se razgovori fokusirali na rusku vojnu i ekonomsku podršku, uključujući tranzitne rute za iransku trgovinu.

- Ako se američka blokada nastavi, Kaspijsko more i kopnena veza sa Rusijom postaće jedna od retkih preostalih ruta koje povezuju Iran sa svetskim tržištima - napisao je Smagin.

Izrael je napao kaspijsku rutu u martu bombardovanjem iranske luke Bandar Anzali. Ali čak i pre izraelskog napada, ruta je bila daleko od toga da postane zamena za Ormuski moreuz, kroz koji je prolazilo više od 90% iranske trgovine pred rat.

Analitičari: Tramp pogrešno procenio situaciju

Ali Vaez, direktor iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi, smatra da su Tramp i njegov tim pogrešno procenili koliki će ekonomski pritisak primorati Teheran da napravi ustupke u vezi sa svojim nuklearnim programom.

- Nema sumnje da blokada pogoršava ekonomski bol koji je Iran trpeo čak i pre rata - rekao je Vaez.

- Ali otpornost Irana nije stvar ekonomskog bola. Iran je u egzistencijalnoj borbi i spreman je da snosi mnogo veću cenu nego što je to činio u prošlosti. A iranski režim nema problema da taj bol prenese na svoj narod.

foto: Michele Ursi / Alamy / Profimedia

Vaez je dodao da je Tramp politički osetljiviji na nekoliko frontova: politička cena visokih cena goriva i opšta inflacija kod kuće, želja predsednika da reši krizu pre sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu sredinom maja i strah da bi globalna nestašica mlaznog goriva mogla da ugrozi Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje bi trebalo da se održi u Severnoj Americi u junu i julu.

Ako bi Tramp prihvatio iransku ponudu da ponovo otvori Ormuski moreuz, mogao bi da proglasi pobedu ukazujući na štetu koju su američko i izraelsko bombardovanje nanelo iranskom nuklearnom programu i vojnim kapacitetima.

Međutim, takav sporazum bi ostavio Iran sa zalihama od 440 kg visoko obogaćenog uranijuma, teoretski dovoljno za desetak nuklearnih bojevih glava. Arijana Tabatabai, potpredsednica za istraživanje, bezbednost i odbranu u Čikaškom savetu za globalna pitanja, rekla je da bi Iran takođe mogao prilično brzo da obnovi barem deo svoje vojne moći.

- Njihova cela vojna doktrina zasniva se na razvoju i raspoređivanju kapaciteta koje mogu da steknu, održavaju i jeftino koriste - rekla je Tabatabai, bivši savetnik za politiku Pentagona.

Netanjahu upozorava na Hezbolah

U međuvremenu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu nagovestio je mogućnost nove izraelske vojne akcije u Libanu, rekavši da rakete i dronovi u vlasništvu Hezbolaha, militantne grupe koju podržava Iran, ostaju pretnja.

Foto: Tanjug/Ronen Zvulun (POOL)

- I dalje postoje dve centralne pretnje od Hezbolaha: rakete kalibra 122 milimetra i dronovi - rekao je izraelski premijer u saopštenju koje je objavila njegova kancelarija.

- To zahteva kombinaciju operativnih i tehnoloških aktivnosti - zaključio je.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja 

Preporučujemo

Svet

0 0

Tramp nagoveštava: Verovatno ću odbiti najnoviji predlog Irana za okončanje rata - evo koji su razlozi

28. 04. 2026. u 07:24

Svet

0 0

Tramp pozvao republikance: Podržite "Zakonu o spasavanju Amerike"

28. 04. 2026. u 07:21

Svet

0 0

"Iranci pregovaraju veoma vešto" Merc: Očigledno su jači nego što se mislilo

27. 04. 2026. u 13:47

Svet

0 2

Veleobrt prema Iranu: Merc iznenadio sve, EU spremna na radikalan potez

24. 04. 2026. u 17:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije