Tramp sme da koristi vojnu silu 60 dana bez odobrenja Kongresa: Rok uskoro ističe

AMERIČKI predsednik Donald Tramp približava se ključnom roku u svom ratu sa Iranom.

Foto: AP Photo/Alex Brandon

Prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima, donetom nakon Vijetnamskog rata, predsednik može da koristi vojnu silu bez odobrenja Kongresa najviše 60 dana.

Rat u Iranu, za koji Trampova administracija nije tražila odobrenje Kongresa, trebalo bi da istekne 1. maja, prema tekstu zakona.

Međutim, u Vašingtonu nije jasno šta će se desiti nakon toga niti da li će Kongres pokušati da zaustavi rat, izveštava CNN.

Zakon postavlja nekoliko rokova. Predsednik mora u roku od 48 sati da obavesti Kongres da je uveo američke snage u neprijateljstva i da objasni obim, razlog i očekivano trajanje vojne akcije.

U svom obaveštenju Kongresu o Iranu, Tramp je, kao i prethodni predsednici, naveo da je rasporedio vojsku na osnovu ustavnog ovlašćenja predsednika da vodi spoljne odnose SAD.

Rok ističe

Drugi rok je 60 dana.

Tokom tog perioda, Kongres mora da odobri upotrebu vojne sile ili, prema zakonu, predsednik mora da okonča vojnu akciju. Postoji i mogućnost dodatnih 30 dana.

Tramp može produžiti rok ako tvrdi da je nastavak vojne akcije neophodan za bezbedno povlačenje američkih trupa iz rata. Tačan datum isteka je predmet debate.

Neki pravni stručnjaci veruju da je rok počeo od početka neprijateljstava, što bi značilo da bi istekao 29. aprila.

Drugi, pozivajući se na tekst zakona, tvrde da počinje formalnim obaveštenjem Kongresa, što bi pomerilo rok na 1. maj. Dodatnu zabunu stvara prekid vatre.

Mnogi republikanci veruju da period prekida vatre ne bi trebalo da se računa u period od 60 dana, a neki demokrati priznaju da to može da iskomplikuje tumačenje zakona.

- Ne možete kažnjavati prekide vatre. Želimo da sednu i razgovaraju - rekao je republikanski predstavnik Brajan Ficpatrik za CNN.

Ficpatrik je dodao da je spreman da nametne glasanje o Zakonu o ratnim ovlašćenjima ako i kada prekid vatre završi.

Zakon nikada nije zaustavio rat

Kongres može da oduzme predsedniku njegova ratna ovlašćenja u bilo kom trenutku, ali pokušaji demokrata da to učine u slučaju Irana do sada nisu uspeli.

Republikanska senatorka Lisa Murkovski, koja je kritikovala način na koji je Tramp krenuo u rat, govorila je o mogućnosti usvajanja ovlašćenja koje bi postavilo ograničenja u vođenju rata, ali ga još nije sprovela.

Više predsednika, uključujući Trampa, tvrdilo je da je sam Zakon o ratnim ovlašćenjima neustavan. Ričard Nikson je stavio veto na zakon 1973. godine, tvrdeći da on ograničava predsednikovu sposobnost da zaštiti zemlju, ali je Kongres poništio njegov veto.

Rezolucija koja je imala za cilj da ograniči Trampova ovlašćenja u Venecueli propala je u Senatu tek nakon odlučujućeg glasa potpredsednika Dž. D. Vensa.

Ali Vens je u januaru, pre rata sa Iranom, rekao da Zakon o ratnim ovlašćenjima neće uticati na Trampovo vođstvo zemlje.

- Zakon o ratnim ovlašćenjima je u osnovi lažan i neustavan zakon - rekao je Vens.

- Neće ništa promeniti u načinu na koji vodimo spoljnu politiku u narednih nekoliko nedelja ili meseci.

Iako je više administracija zauzelo taj stav, zakon nikada nije korišćen za okončanje vojne akcije. Sudovi su se godinama uglavnom klonili takvih sporova i nisu odlučivali o ustavnosti zakona.

Kako su prethodni predsednici prošli nekažnjeno?

Prethodni predsednici su pronalazili načine da nastave vojne operacije duže od 60 dana, uprkos jasnom tekstu zakona. Ali nijedan od ovih slučajeva nije imao razmere američkog i izraelskog rata protiv Irana.

Ronald Regan je izbegao ustavni sukob sa Kongresom 1983. godine tako što se složio sa raspoređivanjem američkih marinaca u Libanu. Nakon što su marinci u mirovnoj misiji ubijeni, Regan je obavestio Kongres o raspoređivanju, a zakonodavci su odobrili dodatnih 18 meseci prisustva.

Nekoliko dana nakon te odluke, bombaš samoubica je ubio 241 američkog marinca i druge pripadnike vojske u kasarni u Bejrutu. Američke snage su se povukle iz Libana u februaru 1984. godine.

Godine 2011, Barak Obama je zadržao SAD u NATO-ovoj bombardovanju u Libiji više od 60 dana bez odobrenja Kongresa. Time je usvojio tumačenje da američke snage zapravo nisu u „neprijateljstvima“.

Njegova administracija je tvrdila da američke snage nisu bile izložene stvarnoj opasnosti jer je veliki deo operacija izveden dronovima, a većinu posla su potom preuzele druge članice NATO-a.

Trampova administracija je kasnije koristila slično tumačenje kada je američka vojska potapala brodove za navodni šverc droge više od 60 dana.

Tramp ima nekoliko opcija

Tramp bi sada mogao, barem teoretski, da tvrdi da su neprijateljstva završena zbog primirja i da se rok resetuje.

Takođe bi mogao da tvrdi da se zakon uopšte ne primenjuje. Džordž H. V. Buš i Džordž V. Buš su dobili kongresna ovlašćenja za ratove protiv Iraka, ali su obojica tvrdili da im zapravo nisu potrebna takva ovlašćenja.

Bil Klinton je držao američke snage na Kosovu više od 60 dana 1999. godine, bez posebnog ovlašćenja Kongresa, kao deo mirovne misije UN. Tvrdio je da je Kongres zapravo dao dozvolu odobravanjem novca za raspoređivanje vojske. Istovremeno, Kongres je postavio ograničenja o tome kada se taj novac može koristiti.

Trampova administracija još nije saopštila koliko će koštati rat sa Iranom, niti je od Kongresa tražila dodatne budžetske zakone za finansiranje rata.

Trampov drugi mandat je već pokazao da republikansko rukovodstvo u Kongresu često prepušta moć administraciji. Ovo se videlo kod tarifa, smanjenja programa koje je prethodno odobrio Kongres i pokušaja zatvaranja agencija koje je Kongres stvorio.

Za razliku od tih pitanja, nije jasno kako bi sudovi reagovali ako bi Tramp ušao u otvoreni sukob sa Kongresom oko Zakona o ratnim ovlašćenjima.

Prisiljavanje na glasanje u Senatu

Do sada su republikanski lideri uglavnom uspeli da održe stranku na okupu i spreče pobune zbog glasanja o Trampovim ratnim ovlašćenjima u Iranu. Demokrate i dalje pokušavaju da prisile glasanje u Senatu i Predstavničkom domu.

Ali nekoliko republikanskih izvora priznalo je za CNN da bi rok od 60 dana mogao da promeni postojeće jedinstvo. Neki republikanski institucionalisti veruju da Kongres ima odgovornost da glasa o tome da li će odobriti rat koji traje duže od 60 dana.

Takvo glasanje bi na kraju moglo biti barem simbolična opomena Trampu.

Čak bi i republikanci koji podržavaju rat mogli oklevati da glasaju za odluku koja bi ih usko vezala za pitanje koje bi moglo postati politički teret na kongresnim izborima.

Takođe nije jasno koliko bi republikanaca bilo spremno da javno ukori svog predsednika u vreme rata. Čak su i neki kritičari rata odbili da glasaju protiv Trampa, plašeći se utiska koji bi to ostavilo na američke protivnike i predsednikove odmazde.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja 

Preporučujemo

Svet

0 3

Haos u vojnom vrhu SAD: Tramp udario na generale – „Ne znaju kako se pobeđuje!“

25. 04. 2026. u 17:11

Svet

0 0

Tramp želi da ih izbaci ovu državu iz NATO-a: Procurio mejl iz Pentagona

25. 04. 2026. u 10:41

Svet

0 0

Tramp otkriva: Iran planira da ponudi nešto što će biti u skladu sa zahtevima SAD

24. 04. 2026. u 21:46

Svet

0 5

Amerika bačena na kolena? Kinezi probili blokadu Ormuskog moreuza

24. 04. 2026. u 17:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije