AMERIKA JE DOSTIGLA GRANICE SVOJE MOĆI: “Zlatno doba” počelo strateškim porazom SAD

DONALD Tramp je proglasio početak novog „zlatnog doba“ na Bliskom istoku nakon što je objavio prekid vatre sa Iranom.

Foto: Sergey Tolmachev / Alamy / Profimedia

Samo to je važno. Dugotrajan rat bi doneo rizike za sve, ali pre svega za Vašington. Uprkos svim pompeznostima koje dolaze od američke administracije, Amerika se uvek osećala duboko nelagodno zbog produžene neizvesnosti i strateškog rizika. Jedno je pretiti. Drugo je trpeti posledice kada pretnje ne uspeju.

Precizni uslovi prekida vatre ostaju nejasni i možda još nisu u potpunosti dogovoreni. Ali centralna politička činjenica je već vidljiva: Suočene sa odlučnim otporom, SAD su se povukle.

Nijedan od sveobuhvatnih zahteva postavljenih na početku operacije nije ispunjen. Trampov zahtev, napisan velikim slovima, za „BEZUSLOVNU PREDAJU“ Irana sada više liči na političko pozorište nego na stratešku doktrinu. Ipak, iza drame na društvenim mrežama, nešto racionalnije je prevladalo u Vašingtonu: Kada pritisak zakaže, bolje je povući se nego eskalirati u situaciju koju više ne možete kontrolisati.

Grozničava retorika pre primirja je služila svrsi. Omogućila je Vašingtonu da tvrdi da je Teheran trepnuo, dok je istovremeno stvarala takav osećaj nadolazeće katastrofe da bi svaka pauza u borbi mogla biti prodata kao olakšanje. Bela kuća će sada pokušati da predstavi uzdržanost kao pobedu.

Ovaj sukob je nesumnjivo prekretnica u široj transformaciji međunarodnog sistema. Ali to nije kraj tog procesa. Niti je to poslednje poglavlje u borbi za Bliski istok.
Iran je, pre svega, pokazao otpornost. Potpuno je potkopao osnovnu pretpostavku američko-izraelske kampanje, naime da bi dovoljno snažan udarac bio dovoljan da sruši Islamsku Republiku ili je primora na pokornost.

Foto: Alex Brandon/AFP/Sasan/MEI/Sipa Press/ MARIUSZ PRUSACZYK/Alamy/Profimedia

Teheranov odgovor nije bio spektakularan u konvencionalnom vojnom smislu, ali je bio efikasan. Iran je proširio poprište napetosti i signalizirao da cena eskalacije neće biti ograničena na vojne ciljeve. Primoralo je svoje protivnike da se računaju ne samo sa iranskom odmazdom, već i sa krhkošću šireg regionalnog sistema.

Ovo je važno jer je izdržljivost SAD i njihovih regionalnih partnera ograničena. Iranska je, nasuprot tome, istorijski bila mnogo veća.

Takozvana Osovina otpora takođe se pokazala izdržljivijom nego što su mnogi pretpostavljali. Uprkos ozbiljnoj šteti koju je Izrael naneo u poslednje dve godine, proiranske snage u Libanu, Jemenu i Iraku ostaju strateški faktor. Čak i tamo gde nisu direktno intervenisale, podigle su temperaturu i primorale napadače da ostanu na ivici.

Širi napori da se neutrališe iranski uticaj su se stoga obili o glavu. Iran je izašao okrvavljen, ali i dalje stoji. Čak i ako su Teheranove tvrdnje da svako rešenje mora da se dogodi pod njegovim uslovima delimično pregovaračka taktika, jedno je već jasno: regionalna težina Irana nije se smanjila na način na koji su Vašington i Zapadni Jerusalim nameravali.

Pregovori sa Teheranom su sada neizbežni. Pravo pitanje je šta sam Iran želi.

Njegova prethodna strategija regionalne ekspanzije doprinela je mnogim krizama koje sada zahvataju Bliski istok. Tu je i nerešeno pitanje njegovog nuklearnog programa: Šta tačno Iran traži i koju cenu je spreman da plati? Iran je, izgleda, ušao u novu unutrašnju fazu, gde se moć dalje pomera ka bezbednosnim institucijama. To rukovodstvo će sada morati da odmeri ambicije sa stvarnošću.

Za širi region, implikacije su duboke.

Zalivske monarhije su imale otrežnjujuće iskustvo. Neće biti povratka na udobnu staru formulu u kojoj bi bezbednost jednostavno mogla biti prepuštena Vašingtonu u zamenu za novac i lojalnost. Taj aranžman, koji je bio temelj regiona od Hladnog rata, teško je poljuljan.

Foto: U.S. Navy photo by Mass Communication Specialist Seaman Apprentice Cesar Nungaray

Javno, zalivske države verovatno neće napraviti dramatične gestove. Ali privatno, njihova potraga za novim zaštitnim mehanizmima i novim partnerima će se intenzivirati. Kina, Južna Azija, Rusija i, u manjoj meri, Zapadna Evropa postaće važnije u njihovim proračunima.

To ne znači da će Zaliv prihvatiti iransku dominaciju. Monarhije neće tolerisati da Teheran ima neograničen uticaj na Persijski zaliv ili mogućnost da diktira uslove u Ormuskom moreuzu. Njihova politika će verovatno postati složenija: obuzdavanje Irana gde je to moguće, uz angažovanje sa njim gde je to potrebno.

U međuvremenu, ni Izrael nije postigao svoje deklarisane ciljeve. Koliko god glasno da se proglašava pobeda, osnovna strateška realnost se nije promenila. Iranski faktor ostaje. Nije eliminisan, niti dovoljno oslabljen da bi se Izrael osećao istinski bezbedno.

Domaće posledice za SAD je teže proceniti.

Trampovo samohvalisanje već zvuči prazno, ali mnogo toga će zavisiti od ekonomije. Ako se tržišta nafte stabilizuju, Bela kuća će pokušati da brzo deluje i insistira da je katastrofa izbegnuta zahvaljujući Trampovom vođstvu. Da li će to pomoći republikancima na srednjim izborima u novembru nije jasno.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Matias Delacroix

Ipak, Tramp je uvek imao jedan instinkt koji njegovi kritičari često potcenjuju: On zna kako da preživi neuspehe i da ih preformuliše.

Širi zaključak, međutim, ide dalje od Trampa. SAD ostaju izuzetno moćne. Njihov vojni domet, finansijska poluga i sposobnost oblikovanja događaja su i dalje zastrašujući. Ali nisu neograničeni. Amerika i dalje može uticati na ishode, ali više ne može jednostavno nametnuti svoju volju po svaku cenu.

Ta lekcija je sada usvojena daleko izvan Teherana. Saveznici i protivnici će podjednako izvući sopstvene zaključke. Iran je možda poseban slučaj, ali je postavljen presedan.

Ovo je još jedan korak ka drugačijem svetu, onom u kome je prisila manje odlučujuća, a stare pretpostavke o američkoj svemoći sve zastarele. Tramp možda želi da zameni liberalni poredak predvođen Americi neliberalnim pod dominacijom SAD. Ali događaji iz poslednjih nedelja ukazuju na nešto drugo: svet koji izlazi iz bilo kog poretka koji Vašington može u potpunosti da kontroliše.

(rt.com/Fjodor Lukjanov)

BONUS VIDEO - ANGELINA TOPIĆ ZA "NOVOSTI": Prva reakcija posle svetske medalje

Preporučujemo

Svet

0 0

MOŽDA SMO POBEDILI, ALI MINE... „Pravi razlozi“ za blokadu Ormuskog moreuza

11. 04. 2026. u 16:11

Svet

0 0

OPERACIJA SPASAVANjA AMERIČKOG PILOTA Analitičar: Najsloženija od obaranja „nevidljivog“ tokom napada na SRJ

07. 04. 2026. u 18:11

Svet

0 3

UNIŠTENA JEDNA OD NAJVAŽNIJI POMORSKIH BAZA IRANA: Ovako je Izrael izveo napade, evo šta je gađao (VIDEO)

07. 04. 2026. u 19:11 >> 19:22

Svet

0 10

NIKAD CRNjI DAN ZA AMERIKU: Oboren i drugi američki avion u regionu Persijskog zaliva, skinut sa neba i helikopter

03. 04. 2026. u 21:34

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije