SAMO IRANCI MOGU DA PROMENE REŽIM STVOREN U IRANSKOJ REVOLUCIJI: Akademik dr Darko Tanasković o neralnim očekivanjima SAD i Izraela

NEREALNIM se pokazalo očekivanje SAD i Izraela da će bombardovanjem munjevito srušiti autentičan sistem vlasti stvoren u proleće 1979. u Islamskoj revoluciji. Sve češće se citiraju reči Efraima Halevija, šefa Mosada od 1998. do 2002. da bi pokušaj spoljašnjeg svrgavanja režima u Teheranu samo ujedinio Irance oko vlasti iz prkosa i nacionalnog ponosa, a njegov naslednik Meir Dagan (2002. do 2011.) nazivao je ideju o agresiji na Iran "najglupljom stvari koju je ikada čuo".

Prof. dr Darko Tanasković /Foto : D. Dozet

Aktuelni sukob potvrdio je njihove stavove, uključujući i zaključak da bi takav rat eskalirao sa nesagledivim posledicama. Orijentalista i diplomata, akademik Darko Tanasković, u briljantnoj analizi kaže da se režim u Teheranu ne može srušiti napadom spolja.

- Sadašnju vlast u Iranu ne mogu srušiti izraelski i američki vojni udari, ma koliko razorni bili, već jedino unutrašnje nezadvoljstvo i pobuna samih Iranaca. Napad na svaku zemlju po pravilu dovodi do jačanja nacionalnog jedinstva u otporu agresiji, pri čemu unutrašnji problemi i neslaganja privremeno odlaze u drugi plan. Tako je, po svoj prilici, i u Iranu. Napad na svaku zemlju po pravilu dovodi do jačanja nacionalnog jedinstva u otporu agresiji, pri čemu unutrašnji problemi i neslaganja privremeno odlaze u drugi plan. Tako je i u Iranu. Iranci su, inače, poznati kao ponosna i samosvesna nacija. Međutim, pitanje je koliko dugo takva spolja indukovana kohezija može trajati, ukoliko u toj zemlji odavno postoji rašireno nezadovoljstvo među stanovništvom, a u ratu se i onako teški uslovi života dodatno pogoršavaju. Zato je korisno podsetiti se situacije u kojoj je islamskom revolucijom 1979. uspostavljen poredak verske vladavine u Iranu - ukazuje dr Tanasković.

vikipedija

Tom događaju prethodile su uporni višemesečni masovni protesti protiv šaha Reze Pahalavija, koji je od Irana želeo da napravi modernu državu i vojnu silu oslanjajući se na Ameriku, kojoj je dugovao trom. Na njega je došao kada je CIA u operaciji „Ajaks“ organizovala prevret u kome je srušen demokratski izabrani premijer Mosadeg koji se protivio brutalnoj britanskoj ekspoloataciji iranske nafte. Kada London nije hteo da prihvati poštenije uslove raspodele profita, one je nacionalizovao sva izvorišta nafte i povratio nacionalni ponos Irancima koji su bili spremni da zbog njega istrpe totalnu blokadu i sankcije.

Pošto su propali svi pokušaji Britanaca da sruše Mosadega, umešala se CIA i napravila prototip svih budućih“obojenih revolucija“ i dala apsolutnu vlast Pahlaviju koji postao najbolji kupac američkog oružja i najveći saveznik na Blsikom Istoku. Šahovu zloglasnu tajnu policiju „Savak“ koja je nemilosrdno eliminisala hiljade političkih protivnika obučavao je Mosad.

vikipedija

- Od trenutka kada je Britancima i Amerikancima 1963. pošlo za rukom da obore demokratski izabranog premijera Mosadega, o kome se obično govori kao o iranskom nacionalisti, šah Pahlavi se okrenuo Zapadu i počeo da sprovodi tzv. "belu revoluciju". Ona je, pored ekonomskog, socijalnog i vojnog programa modernizacije u skladu sa zapadnim standardima, podrazumevala i bitnu revizionističku civilizacijsku dimenziju - preskakanje unazad dugovekovne islamske istorije Irana i identitetsko oslanjanje na temelje antičke Persije iz slavnog ahemenidskog doba. Sprovođenje "bele revolucije" vremenom je postajalo sve brutalnije i iza fasade velike i moćne "imperije", sa efemernom dinastijom na tronu, uz porast otpora i liberalno-demokratskih i tradicionalističkih islamskih društvenih snaga, odvijala se drama povremeno širih protesta i teške represije. Puls takvog sve prenapregnutijeg stanja mogao se sedamdesetih godina naročito razgovetno opipati u muku i kolebanju raspoloženja moćnog teheranskog Bazara. U uslovima uzavrelog stanja u zemlji i masovnih uličnih protesta protiv šaha, Homeini se, poput željno očekivanog mesije, avionom spustio na teheranski aerodrom i bio oduševljeno dočekan - podeća dr Tanasković.

vikipedija

Uticajni i vatreni šiitski sveštenik Homeini postao poznat predvodnik političkog islama 1963. kada je napao Pahlavijev program modernizacije i liberalizacije zemlje, objavivši da je Šah započeo uništavanje Islama u Iranu. Ubrzo je uhapšen, zbog čega su izbili veliki trodnevni nemiri su koje je policija gušila smrtonosnom silom. Homeini posle osam meseci kućnog pritvora pušten, a li je ponovo uhapšen 1964. pošto je nastavio da napada šaha zbog saradnje sa Izraelom i davanja diplomatskog imuniteta američkom vojnom osoblju U egzilu je bio 14 godina i sve vreme je napadao šaha zbog apsolutizma i saradnje sa "velikim sotonom" - Amerikom. Prognan je prvo u šiitski deo Iraka, a kada mu je „Savak“ zapretio smrću spasla ga je francuska tajna služba prebacivši ga u ukolinu Pariza gde ga je čuvala.

- Ugledni šiitski duhovnik, ajatolah Ruholah Homeini, koji je posle izgnaničkog boravka u iračkom gradu/svetilištu Nedžefu, kratko vreme proveo u Francuskoj, uspostavio je mrežu kontakata sa uticajnim sveštenstvom (uslovno rečeno, jer u islamu nema sveštenika u hrišćanskom smislu, već samo predvodnika molitve, verskih službenika i učenjaka) u zemlji, a vernicima je upućivao pokretačke poruke kroz zapaljive propovedi o potrebi odlučne borbe protiv bezbožne i apsolutističke šahove vlasti. Homeini je svoje političke poglede i ciljeve sažeo u doktrini islamistikog apsolutizma, poznatoj kao „velajat-e fagih“, što nije lako prevesti čak ni na arapski jezik Kurana, a značilo bi „vladavina islamskog/šiitskog kanoniste“. Polazeći od političkog učenja tzv. džaferitske škole šiitskog islama, Homeini je osmislio originalan i praktično operativan model vlasti, sa središnjom ulogom i neprikosnovenim autoritetom vrhovnog verskog poglavara i podređenim sistemom institucija republikanskog tipa. Uspeh islamske revolucije pobudio je nade verskih krugova u čitavom muslimanskom, a ne samo šiitskom svetu, da je na islamističkoj platformi moguće i u dvadesetom veku izvesti politički prevrat i ustave država zasnovati na načelima islama. Bio je to opšteislamski refleks koji, međutim, na duže staze nije mogao premostiti duboke i suštinske doktrinalne razlike i ovozemaljske netrpeljivosti između sunitskog i šiitskog sveta – kaže dr Tanasković.

vikipedija

Šah Reza Pahlavi je 16. januara 1979. napustio Iran i otišao u egzil, ostavljajući svoje dužnosti Iranskom regentskom savetu i premijeru Šapuru Bahtijaru koji je mu je bio opozicija. Nakon poziva vlade Homeini se vratio 1. februara 1979. Homeini se vratio i dočekalo ga je nekoliko miliona Iranaca. Do 11. februara, monarhija je srušena i on je preuzeo vođstvo a naoružane pobunjeničke trupe savladale su Pahlavijeve lojaliste. Nakon referenduma o Islamskoj Republici u martu 1979. na kome se navodno 98 odsto stanovništva izjasnilo za islamsku republiku, iako nije tačno znala šta to podrazumeva, nova vlada je počela da izrađuje današnji ustav Islamske Republike Iran. U decembru 1979. Homeini se pojavio kao vrhovni vođa Irana.

vikipedija

- Homeinijevi jurišnici brzo, ali ne i sasvim lako, slomili su otpor svih onih koji su svesrdno podržali rušenje omraženog samodršca Pahlavija, ali se nisu slagali sa idejom i praksom islamske republike. Front otpora prethodnom režimu se raspao, uz izrazito oštre mere prema onim političkim snagama, pokretima i pojedicima čije je delovanje ocenjeno kao „kontrarevolucionarno“ i opasno po novu „mulokratiju“. Tokom decenija koje su usledile, sistem islamske vlasti, njene institucije i nosioci ispoljili su zavidnu veštinu, određenu dozu pragmatizma, ali i odlučnosti u sprovođenju svog političkog programa, u čemu su, pogotovo u početku, imali značajnu narodnu podršku. Zvanični iranski izvori navode da se na referendumu, marta 1979, čak 98,2 građana izjasnilo za islamsku republiku. Vremenom, međutim, slično ranije šahu, postajali su sve grublji i nemilosrdniji u slamanju svakog otpora i gušenju bilo kakvog ispoljavanja alternativnih političkih i socijalnih ideja. Iako je delovalo da je stvaranje Islamske republike bilo iznenađujući, veliki i trajni novovremeni istorijski uspeh političkog islama, unutrašnja i spoljašnja iskušenja sa kojima se ona suočavala, i suočava, dugoročno kao da potvrđuju tezu da su islamistički (fundamentalistički) pokreti mnogo efikasniji u rušenju postojećeg poretka (poredaka), no što se pokazuju produktivnim u izgrađivanju strukture savremenih društava i državnih tvorevina. Jači su u destrukciji nego u konstrukciji i objektivno, iz niza međusobno povezanih razloga, nemaju nosivosti da uspešno odgovore potrebama i očekivanjima čoveka današnjeg, a pogotovo budućeg sveta - ukazuje dr Tanasković.

vikipedija

Iransku revoluciju je pokrenulo široko rasprostranjeno shvatanje šahovog režima kao korumpiranog, represivnog i preterano zavisnog od stranih sila, posebno Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, na štetu suvereniteta i kulturnog identiteta Irana. Ona se dogodila se u zemlji koja je doživljavala relativni prosperitet i izazvala je duboke promene velikom brzinom. Došlo je do masovnog egzila sekularnih i umereno religioznih Iranaca, a prozapadna sekularna i autoritarna monarhija zamenjena je antizapadnom islamskom republikom, koja je balansirala između autoritarizma i totalitarizma . Pored toga što je proglasio uništenje Izraela osnovnim ciljem postrevolucionarni Iran je imao cilj da izveze homeinističke doktrine u inostranstvo.

vikipedija

- Kao velika, mnogoljudna, resursima bogata zemlja raskošne civilizacijske tradicije i promišljeno uobličavanog spoljnopolitičkog nastupa, Iran je, uprkos mnogim preprekama, i kao Islamska republika ostvario značajna postignuća na međunarodnom planu i postao nesumnjivo veoma relavantan i uvažavan (makro)regionalni faktor. Od samog početka, međutim, precepcija ove države, pogotovo na Zapadu, a delom i u većinskom nešiitskom islamskom svetu, bila je osenčena onim što se nazivalo „izvozom islamske revolucije“, a što je, kao obaveza Islamske republike, upisano i u njenom Ustavu. U važnoj, programskoj ustavnoj „Preambuli“ , u poglavlju „Oblik vlade u islamu“, stoji, pored oslatog: „ Ustav pruža neophodne temelje za osiguranje nastavka Revolucije u zemlji ali i inostranstvu. Posebno u razvoju međunarodnih odnosa Ustav će nastojati da sa islamskim i narodnim pokretom pripremi put za formiranje jedinstvene svjetske zajednice ( u skladu sa ajetom iz Kurana – 'Ova vaša zajednica je jedna zajednica, a ja sam vaš Gospodar, stoga obožavajte Me'), i da osigura nastavak borbe za oslobođenje svih potlačenih i ugroženih naroda sveta“. U odeljku „Ideološka vojska“ čitamo: „U formiranju i opremanju oružanih snaga države, odgovarajuća pažnja mora biti data veri i ideologiji kao osnovnim kriterijumima. Stoga, Armija Islamske Republike Iran i Islamska Revolucionarna garda moraju se organizovati u skladu s ovim ciljem, a oni će biti odgovorni ne samo za odbranu i očuvanje granica države, već i za ispunjenje misije džihada na Božijem putu, šireći suverenitet Božijeg zakona širom sveta ( ovo je u skladu sa ajetom iz Kurana – 'Pripremite protiv njih svu silu koju budete mogli sakupiti, i konje za borbu, da biste uterali strah u kosti Božijem i svom neprijatelju, i onima koji su uz njega)“. Konji ili balističke rakete, a po mogućnosti i nešto jače - borbena sredstva se menjaju, ali ustavna odredba ostaje ista, nepromenjena. Otuda i veliko, pa verovatno i preterano, interesno motivisano zaziranje od vojne snage i posrednog i neposrednog delovanja Islamske republike, iako je realna međunarodna konjunktura bitno ograničavala Iran u realizovanju ovog naloga iz ustavne „Preambule“. Iran neposredno nikoga nije napao, a oni koji opsesivno upozoravaju na opasnost da se to dogodi i te kako jesu. Specifičan splet okolnosti u međunarodnim odnosima učinio je, nažalost, da rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995) bude poligon za iransko ispunjavanje ustavne, verske i moralne obaveze aktivne pomoći „ugroženim“ istovernicima na Balkanu - kaže dr Tanasković.

Tanjug: Hassan Ammar (STF) /Hussein Malla (STF)

U svetlu sadašnjeg rata Izraela i SAD protiv Irana, on podseća da je imam Homeini u programskoj knjizi o islamskoj vladavini kao glavne protivnike naveo Jevreje i Ameriku.

- Bez obzira na rezultate koji bi se mogli izvesti razvijenijom komparativnom analizom, pogotovo u svetlu sadašnjeg rata Izraela i SAD protiv Irana, valja podsetiti da je imam Homeini na samom početku uvoda u svojoj knjizi o islamskoj vladavini istakao da se od samog trenutka rađanja Muhamedov islamski pokret suočio sa jevrejskim napadima i klevetama, a da su Jevreji s tim nastavili sve do danas. Kao drugi dindušmanin islama u istom ajatolahovom programskom manifestu navodi se kolonijalizam. Islamska revolucija je pobedila 12. februara 1979, a već 18. februara Iran je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom; 4. novembra „islamski studenti“ su zauzeli američku ambasadu u Teheranu... Prilikom svih javnih okupljanja ulicama i trgovima je redovno, godinama, odjekivalo „Smrt Americi“! U vremenu koje mnogi vide kao razdoblje kada se međunarodni poredak menja uz snažne turbulencije i na horizontu tek ocrtvaju konture novog rasporeda i konfiguracije svetske moći, nikad prekinuto neprijateljstvo između Izraela i SAD, s jedne, i Irana, sa druge strane, napadom na Islamsku republiku ušlo je u fazu otvorene vojne konfrontacije koja izgleda i predstavlja se kao, ali i ne znači da će biti, odsudna - smatra dr Tanasković.

On naglašava da, iako oslabljen dugogodišnjim nemilosrdnim sankcijama, u srazmernoj političkoj izolovanosti, sa prilično diskretnim prijateljima, opterećen nezadovoljstvom velikog dela stanovništva, osobito mladih, nimalo imun na zarazu korupcije, izložen sistematskom podrivačkom delovanju stranih tajnih službi i besomučnoj medijskoj hajci, Iran za sada prilično uspešno uzvraća napadačima, udarajući i po njihovim regionalnim arapskim saveznicima i klijentima.

Foto printskrin Iks@angertab/Iks@GlobeEyeNews/Tanjug/AP

- U narodu se probudio inat i kult mučeništva, svojstven šiitskoj duhovnosti, što doprinosi da se lakše amortizuju zaprepašćujuće efikasne likvidacije niza visokih verskih, političkih i vojnih ličnosti, uključujući i samog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hameneija i najuticajnijeg političkog pragmatičara Alija Laridžanija. Tehnološka superiornost napadača sudara se sa ljudskim materijalom za koji nema odgovarajuća rešenja. U neku ruku, na delu je i civilizacijski, kulturni i mentalitetski sraz, pri čemu zvanični predstavnici islamskog Irana, iako u teškoj situaciji, javno deluju dostojanstvenije i smirenije od protivrečne retoričke halabuke, svojstvene stilu obraćanja domaćoj i stranoj publici američkog predsednika Trampa, hladniog, ciničnog i bezosećajnog registra komunikacije predstavnika izraelske vojske i apokaliptičkih, pretećih poruka premijera Netanjahua, u kome se neodoljivo prepoznaje spiritus movens asimetričnog, ali rezultativno za sada i te kako neizvesnog rata. Šah jeste fatalno pogrešio što beše namerio da radikalno marginalizuje islamsko biće Irana, ali se sada pokazuje da nije bez značaja ni imati za daleke pretke Ahemenide i Sasanide, Darija, Kira i Kserksa, ali i Zaratustru... Što se tiče sudbine iranskog verskog establišmenta i prirode posleratne vlasti u Teheranu, o tome će, bez obzira na ishod aktualnog sukoba, na kraju odlučivati Iranci. A njih je skoro devedeset miliona... - zaključuje dr Tanasković.

Preporučujemo

Svet

0 0

PAPRENO SKUPA "OPERACIJA" "Blumberg": Evo koliko su SAD potrošle na rakete ispaljene u Iranu

30. 03. 2026. u 23:11

Svet

0 0

"Evropi se loše piše zbog rata u Iranu, imam informacije zbog kojih ne mogu da spavam"

30. 03. 2026. u 22:40

Svet

0 11

RAT NA BLISKOM ISTOKU: Američki obaveštajac o ubistvu dece: „Mi smo teroristi”; Livit: Još nedelju dana rata? (FOTO/VIDEO

30. 03. 2026. u 07:34 >> 22:39

Svet

0 1

"SUŠTINA TRAMPOVE POLITIKE JE ZAUZIMANjE I KONTROLA RESURSA" Puškov: SAD više ne mogu da vladaju svetom kroz teritorijalnu kontrolu kao pre

30. 03. 2026. u 22:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije