Svet

OD NJUJORKA DO SEULA DIŽU GLAS PROTIV RATA: U mnogim zemljama ne smiruju se demonstracije protiv razornog konflikta na Bliskom istoku

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

24. 03. 2026. u 07:00

ŠIROM sveta organizuju se ovih dana protesni skupovi protiv rata na Bliskom istoku i američko-izraelskih napada na Iran i Liban, uz opasnost da ratni fitilj zahvati celu planetu.

ОД ЊУЈОРКА ДО СЕУЛА ДИЖУ ГЛАС ПРОТИВ РАТА: У многим земљама не смирују се демонстрације против разорног конфликта на Блиском истоку

Na ulice izlaze mirovni aktivisti, ali i obični građani, među kojima ima i dosta raseljenih iranskih porodica. Ovi skupovi dobijaju širi mirovni kontekst i prerastaju u pobunu protiv imperijalizma, naoružavanja, "izvoženja demorkatije" bombama i sukobima.

Nekoliko stotina demonstranata okupilo se u proteklog vikenda u Montrealu u Kanadi, s porukom da ratom, uništavanjem infrastrukture i stradanjem civila, ne mogu da se prenesu demokratske vrednosti. Okupljeni su ujedno ustali i protiv postulata na kojima počiva aktuelni svetski poredak.

- Kada je Izrael okupirao Gazu, govorili su da ima pravo da se brani. A kada se ljudi u Iranu brane, onda ispada da na to nemaju pravo – istakla je jedna ucesnica ovog skupa koju su citirali kanadski mediji.

Uz poruke "Zaustavite rat u Iranu" i poizive na prekid vojne intervencije, sličan skup održan je i u Torontu.

Protivnici politike Benjamina Netanijahua su u subotu protestovali i u Izraelu, u više gradova u zemlji, iako se ovde ratu u Iranu protivi manji deo stanovništva, iz bojazni da Teheran može da se snabde nukelarnim naoružanjem. Porukama se između ostalog isticalo da u ovom sukobu gine mnogo civila.

- Ne želim da moja deca budu ugrožena iranskom raketom – poručila je jedna učesnica izraelskih demonstracija.

Glas se digao i u SAD, gde je više protesta manjih razmera održano u Njujorku, Vašingtonu, ali i u Atlanti, Baltimoru, Bostonu, Čikagu, Denveru, Las Vegasu, Los Anđelesu, Majamiju, Mineapolisu, San Francisku, Sinsinatiju i Filadelfiji. Antiratni pokreti ovde traže povlačenje SAD iz sukoba i poštovanje međunarodnog prava.

Evropa se takođe digla na noge. Najveći protesti održani su početkom marta u Londonu, gde se okupilo više desetina hiljada ljudi. Skup su organizovale mirovne i levičarske organizacije, a demonstranti su prolazili kroz centralne delove grada. Učesnici su tražili hitan prekid sukoba. Britanska policija je zbog tenzija uvela posebne mere bezbednosti. U glavnom gradu Velike Britanije su i tokom druge polovine ovog meseca održani manji antiratni skupovi i okupljanja, kao nastavak velikih protesta s početka meseca. Reč je uglavnom o mobilizaciji mirovnih organizacija i aktivističkih mreža koje održavaju pritisak na vlast da se ne uključi dublje u sukob.

U Madridu je sredinom meseca nekoliko hiljada ljudi učestvovalo u protestu protiv rata, koji su organizovale leve političke i građanske platforme, uključujući pokrete bliske Podemosu. Demonstranti su formirali ljudski lanac u centru grada i nosili transparente sa porukama protiv NATO i vojne eskalacije.

Protesta je bilo i u Atini. Više od hiljadu ljudi, uglavnom u organizaciji levičarskih i sindikalnih pokreta, među kojima i Komunističke partije Grčke, demonstranti su ispred američke ambasade, noseći transparente sa porukama "Dalje ruke od Irana" i "Zatvorite baze". Skup je generalno bio usmeren protiv američke i NATO politike na Bliskom istoku.

I u Lisabonu je nekoliko stotina demonstranata protestovalo ispred američke ambasade, u organizaciji mirovnih inicijativa i levičarskih udruženja. Okupljeni su osudili napade na Iran i pozvali na prekid vojnih akcija, uz poruke solidarnosti sa civilnim stanovništvom pogođenim sukobom.

Protesti su protiv rata održani i u Berlinu u organizaciji različitih građanskih i mirovnih pokreta. Demonstranti su se okupili u centralnim delovima grada, izražavajući protivljenje vojnoj intervenciji i zahtevajući diplomatsko rešenje. Iako broj učesnika bio manji nego u Londonu ili Madridu, ovi protesti su deo šireg evropskog antiratnog talasa.

Okupljanje manjeg obima održano je i uTorinu u organizaciji lokalne levičarske i antiratne grupe. Demonstranti su se okupili u centru grada, osuđujući vojnu intervenciju i pozivajući na mir, uz poruke protiv NATO i militarizacije u međunarodnim odnosima.

U Ženevi, manje grupe demonstranata protestovale su uglavnom ispred međunarodnih institucija, izražavajući zabrinutost zbog eskalacije. Protest je bio simboličnog karaktera, sa porukama podrške međunarodnom pravu i pozivima na smirivanje stanja.

Slični, manji skupovi, zabeleženi su i u Parizu i Briselu, gde su aktivisti i nevladine organizacije organizovali proteste protiv rata. Ova okupljanja, iako ograničenog obima, ukazuju na antiratno raspoloženje u evropskoj javnosti.

U Turskoj, protivnici rata su održali demonstracije ispred američke ambasade u Ankari. Levičarska udruženja organizovaleasu skup i u Istanbulu tražeći prekid vojnih operacija u regionu, dok su okupljeni na ulici u Adani zahtevali zatvaranje američke baze Indžirlik u blizini ovog grada.

U Seulu su održani protesti ispred američke ambasade. Demonstranti su osudili rat i pozvali na deeskalaciju, naglašavajući opasnost od širenja sukoba na globalni nivo. Manja okupljanja i simbolični protesti zabeleženi su i u više drugih gradova širom sveta, uključujući Latinsku Ameriku i delove Azije. Reč je uglavnom o skupovima od nekoliko desetina do više stotina učesnika, organizovanih ispred ambasada ili na univerzitetima, sa zajedničkim porukama protiv rata, militarizacije i stranog mešanja na Bliskom istoku. Protesnih skupova bilo je u Indiji, Indoneziji, Iraku, Južnoj Koreji, Meksiku, Maroku, Nigeriji, Pakistanu … Sve s jednim ciljem, da oružje zaćuti i mir se vrati u ovaj osetljivi region, i da se, samim tim, i ceo svet udalji od perspektive šireg sukoba.