VOJNA STRATEGIJA RUSIJE I ORUŽANIH SNAGA UKRAJINE: Kako će se događaji razvijati na frontu 2026. godine

TOKOM protekle nedelje, ukrajinski i ruski mediji i Telegram kanali bili su ispunjeni predviđanjima o predstojećoj „prolećno-letnjoj ofanzivi“ ruske vojske, kao i analizama mogućih akcija ukrajinskih Oružanih snaga.

Foto: Depositphotos, Profimedia

Predsednik Vladimir Zelenski je takođe objavio da se Rusija sprema za prolećnu ofanzivu, dok Aleksandar Komarenko, načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, obećava da će preduzeti nešto što „neprijatelj neće očekivati“ u ovogodišnjoj vojnoj kampanji.

Razmatraju se i mogući pravci ruskog „glavnog napada“. Donjecka oblast se obično navodi kao takva.

Istovremeno, više puta je pisano da koncepti „pravca glavnog napada“ i „prolećno/leto/jesensko-zimske ofanzive“ nisu primenljivi na tekući rat.

Potpuna kontrola dronova nad bojnim poljem sprečava bilo kakve iznenadne udare velikim snagama u jednom pravcu u unapred određeno vreme.

Obe zaraćene strane sprovode svoje ofanzivne operacije na sličan način: stalni napadi malim grupama pešadije, infiltriranje u liniju fronta uz istovremeni pokušaj „onesposobljavanja“ neprijateljskih pilota bespilotnih letelica (to je trenutno primarni cilj) kako bi se stvorili prolazi u „zoni ubijanja“ za dalje napredovanje i konsolidaciju.

Foto printskrin YouTube/Military TV

U suštini, ovo podrazumeva stalno identifikovanje slabih tačaka u odbrani i pokušaj proboja čim se takve tačke identifikuju. Od sistemskih faktora koji mogu doprineti uspehu ove taktike, jedini vredan pomena je „lov“ na operatere dronova. Preostali faktori su manje-više slučajni – greške neprijateljske komande, koja može „prespavati“ napad i ne uspeti da rasporedi rezerve na vreme, i, što je važno, vremenski uslovi.

Na primer, magla omogućava pešadiji da prodre u liniju fronta bez straha od dronova. Zato su, na primer, Rusi ostvarili značajan napredak tokom maglovitog perioda oktobra-novembra-decembra prošle godine, kada su skoro potpuno zauzeli Pokrovsk, Mirnograd i Guljajpole.

Pojava lišća na drveću takođe pomaže napadačima. Dok je ranije zeleni pokrivač favorizovao branioce, koji su se lako mogli sakriti u njemu, u eri dominacije dronova, lišće omogućava jurišnim grupama da napreduju relativno neprimećeno.

Stoga, kako pokazuje iskustvo poslednjih godina, ofanzivne operacije se intenziviraju u proleće. Verovatno će se ovo ponoviti.

Međutim, tokom prošle godine, gustina dronova se još više povećala, što znači da je svaka ofanziva spora i povezana sa veoma velikim gubicima. Ovo se odnosi na napade i ruske i ukrajinske vojske. Jedina razlika je u tome što ruska vojska ima veće rezerve ljudstva (kao i veću vatrenu moć protiv identifikovanih lokacija operatera dronova), i stoga, iako sa većim gubicima, može da održi stabilan napredak na mnogim delovima fronta (mada je to nedavno usporeno zbog gore pomenutih faktora).

Ukrajinski kontranapadi, međutim, zbog nedostatka ljudstva i jače popunjenih ruskih odbrambenih linija, samo su lokalizovani i odvraćajućeg karaktera. Kao što se dogodilo početkom prošle godine kod Pokrovska ili početkom ove godine na spoju Dnjepropetrovske i Zaporoške oblasti. Vremenom, ovi napadi posustaju i ne uspevaju da dovedu do dubokih prodora. Čak ni Kupjansk, gde su ruski položaji u početku bili veoma ranjivi, još uvek nije u potpunosti oslobođen, i borbe se tamo nastavljaju (što potvrđuju i ukrajinski izvori). Međutim, neki kontranapadi ukrajinskih oružanih snaga imali su značajan uticaj na situaciju na frontu. Na primer, odsecanje Dobropoljske izbočine prošle godine (više o tome u nastavku).

Ali generalno, borbe se i dalje vode u „ratu iscrpljivanja“, gde primarni cilj nije planiranje velikih ofanziva u duhu Drugog svetskog rata, već iscrpljivanje neprijateljskih ljudskih, moralnih i ekonomskih resursa taktikom „hiljadu malih rezova“, tako da se u nekom trenutku količina pretvori u kvalitet i neprijateljski front (ili pozadina) se uruši.

Ovaj tok događaja može se promeniti samo oštroj vojno-tehničkoj prednosti na jednoj strani (pre svega u upotrebi robotskih sistema), što još nije očigledno. Svaka inovacija se brzo usvaja i paritet se vraća.

Ipak, kao što vidimo, svi ponovo govore o ruskoj ofanzivi, ili ofanzivi ukrajinskih oružanih snaga.

Stoga, razmotrimo kakve bi mogle biti realne akcije ruskih i ukrajinskih oružanih snaga tokom prolećno-letnje kampanje.

Foto AI

1. PLANOVI RUSKE VOJSKE ZA 2026: ZAPOROŽJE, GRANICA I KLEŠTASTI POKRET U DONBASU

Iako je primarna taktika Rusa stalni pritisak duž celog fronta kako bi se ispitale slabe tačke, svakako postoje prioritetna područja gde se rezerve i resursi prvo usmeravaju.

Donjecka oblast se stalno navodi kao prioritet za Moskvu, ali smo više puta pisali da je koncentrisanje napora tamo sa čisto vojnog stanovišta besmisleno za Ruse. Dakle, Čak ni gubitak Slavjanska i Kramatorska neće stvoriti strateške probleme za ukrajinske oružane snage u smislu presecanja logističkih ruta ili činjenja ključnih gradova ranjivim. Dalje niz liniju, Rusi će naići na utvrđeni rejon Barvinkovo i druge odbrambene linije.

Regije sa višim prioritetom za Rusiju su očigledne i potpuno su različite (Kijev, kao jedna od njih, za sada je izostavljen, jer nema znakova priprema za kopneni napad na njega, osim ako Belorusija ne uđe u rat, što je takođe još uvek hipotetičko).

Prvo područje su Zaporožje i Dnjepar. To su dva ključna industrijska centra Ukrajine. Oni su takođe logistička čvorišta ukrajinskih oružanih snaga. Čak i približavanje ruskih trupa njihovim predgrađima (bez njihovog potpunog zauzimanja) paralisaće život tamo, što će biti bolan udarac za ceo odbrambeni sistem zemlje. A zauzimanje ovih gradova i uspostavljanje mostobrana na desnoj obali Dnjepra stvara pretnju ruske ofanzive u pravcu Krivog Roga i Pridnjestrovlja. Pomeranje linije fronta ka severu u ovoj oblasti takođe čini logistiku duž kopnenog koridora do Krima bezbednijom za Rusiju. Takođe komplikuje udare ukrajinskih oružanih snaga na samom poluostrvu (posebno na Krimskom mostu). Analizirajući pravce ruskog napredovanja od 2024. godine, upravo su ovde ostvarili svoj najveći napredak, krećući se ka zapadu od Donjecka, Kurahova, Ugljedara i Velike Novoselke, zaobilazeći dobro utvrđene odbrambene linije ukrajinskih oružanih snaga na Južnom frontu sa severa.

Drugo najznačajnije područje je granično područje između Ukrajine i Rusije. Ono je važno za Moskvu kako u smislu stvaranja tampon zone za normalizaciju života u Brjanskoj, Kurskoj i Belgorodskoj oblasti, tako i u smislu pojednostavljivanja udara na logistiku ukrajinskih oružanih snaga između Istočnog fronta i pozadinskih područja u centralnoj Ukrajini. Nedavno su ruske snage pokazale sve veću aktivnost ovde, napredujući u Sumsku oblast. Uprkos činjenici da je prošlog avgusta Zelenski obećao da će sva ruska uporišta u regionu biti eliminisana „u roku od nekoliko meseci“.

Treće područje je Harkov. Još jedan veliki industrijski centar u Ukrajini, južno od koga se nalaze glavna ukrajinska gasna polja. Kao i kod Zaporožja i Dnjepra, čak i približavanje ruskih trupa obodu grada parališe život i ekonomsku aktivnost, s obzirom na to da Rusija sada ima mnogo veći arsenal vatrene moći (dronovi, KAB) nego što je to imala 2022. godine, kada je ruska vojska već bila na granici sa bivšom prestonicom. Međutim, Harkov se razlikuje od Zaporožja i Dnjepra po tome što je poslednjih godina na njegovom severu izgrađena dobro osmišljena i slojevita odbrana. U međuvremenu, u Zaporoškoj oblasti (ako uzmemo u obzir pravac ruskog napredovanja sa istoka), situacija je veoma labava, tamo nisu uspostavljena ozbiljna utvrđenja. Stoga će Rusima biti teško da se probiju do Harkova, uprkos relativno kratkoj udaljenosti. Međutim, pokušaji će svakako biti učinjeni, posebno ako Rusija uspe da napreduje u drugim delovima granice i preuzme kontrolu nad putevima od Harkova ka zapadu.

Četvrto najvažnije područje je Donjecka oblast. Glavna pretnja za ukrajinske oružane snage ovde nije frontalno rusko napredovanje sa istoka ka Slavjansku i Kramatorsku, već stvaranje „klešta“ od strane Rusa ako uspeju da napreduju u oblasti Svjatogorska i Limana sa jedne strane, a da zauzmu Dobropolje i napreduju na sever sa druge strane. Nakon toga, velika grupa ukrajinskih oružanih snaga u Kramatorsku, Slavjansku, Družkovki i Kostantinovki naći će se u okruženju, jer će svi putevi biti pod vatrom dronova. Ukrajinska vojska će tada biti ili primorana da se povuče iz ovih gradova ili će pretrpeti velike gubitke pokušavajući da ih drži u nepovoljnim uslovima (kao što se dogodilo u poslednjim mesecima Kurskog mostobrana ukrajinskih oružanih snaga). Ukrajinska komanda očigledno to razume, zbog čega je prošle godine uložila sve napore da odseče Dobropoljska izbočina. Međutim, Rusi sada ponovo napadaju u ovom pravcu. Još jedan važan deo fronta je zapadno od Pokrovska. Napredovanje ovde će omogućiti Rusiji da pripremi široku ofanzivu na Dnjepropetrovsku oblast.

Peti pravac je linija fronta kod Oskola, uključujući Kupjansk. On je najmanje važan od svih. U suštini, služi kao podudarni pravac za druga dva ruska pravca delovanja – drugi (tampon zona duž granice) i četvrti (ofanziva u severnoj Donjeckoj oblasti).

2. STRATEGIJA UKRAJINSKIH ORUŽANIH SNAGA U KAMPANjI 2026: DONBAS, KONTRANAPADI I IRANSKI „DžOKER“

Strategija ukrajinskih oružanih snaga u velikoj meri proizilazi iz opisanih glavnih pretnji.

To jest, sprečiti napredovanje Rusije ka Zaporožju i Dnjepru, sprečiti ruske snage da napreduju u pogranične oblasti i Harkov (i da same pokušaju da uđu na rusku teritoriju), i sprečiti stvaranje „klešta“ u Donbasu. U stvari, glavna aktivnost ukrajinskih oružanih snaga u proteklih šest meseci bila je upravo u ovim oblastima (plus Kupjansk, koji, priznajem, ima veći informativni i politički značaj).

Stoga bi trebalo očekivati dalju koncentraciju napora u ovim oblastima.

Ali komanda ukrajinskih oružanih snaga već jasno stavlja do znanja da ne namerava da se ograniči samo na odbranu.

-Ako ne preuzmemo inicijativu i umesto toga jednostavno uzvratimo udar, pre ili kasnije ćemo biti dokrajčeni. Stoga planiramo odvojene akcije koje će naterati neprijatelja da promeni svoje planove i deluje na načine koje nije planirao. I to neće nužno biti direktne akcije trupa; planiramo i asimetrične akcije. Nešto što neće očekivati, izjavio je Komarenko, načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga.

Nije precizirao koje su to akcije, ali na osnovu dosadašnjeg iskustva, jasno je da Kijev kombinuje dva pristupa.

Prvi su udari na Rusiju. To uključuje napade na industrijska preduzeća i infrastrukturne objekte, kao i udare u formatu operacije „Paukova mreža“: to jest, smele i odvažne akcije duboko u ruskoj pozadini. Pored nanošenja direktne štete Rusiji, one imaju za cilj održavanje morala među ukrajinskim stanovništvom.

Drugi su kontranapadi na frontu. Iako ne dovode do većih napretaka, oni takođe pomažu u održavanju morala u društvu i usporavanju ruskih ofanzivnih akcija.

Međutim, ukrajinski stručnjaci su takođe kritikovali stalne kontranapade, koji postižu samo ograničen uspeh, ali su povezani sa značajnim gubicima u ljudstvu (sa dronovama koji dominiraju nebom, žrtve tokom jurišnih operacija su mnogostruko veće nego tokom odbrambenih operacija). Prema rečima kritičara, takva taktika dovodi do slabljenja ukrajinskih oružanih snaga i smanjuje šanse Ukrajine da preživi rat iscrpljivanja.

Međutim, formula koju trenutno promoviše vojno-političko rukovodstvo Ukrajine — „ne sedimo samo u defanzivi, već oslobađamo teritoriju i preuzimamo inicijativu“ — integrisana je u ukupnu strategiju Kijeva za ovu godinu.

Ukrajinske vlasti su pretpostavile da će rastući finansijski i ekonomski problemi Rusije iscrpeti njene resurse, što će zahtevati stezanje kaiša za stanovništvo, što bi dovelo do širokog nezadovoljstva i, moguće, destabilizacije unutar Rusije. U takvim okolnostima, Kremlj će biti primoran da napravi značajne ustupke u vezi sa uslovima završetka rata ili će se čak naći na ivici poraza zbog destabilizacije pozadine.

I stalni kontranapadi ukrajinskih oružanih snaga, koji u najmanju ruku usporavaju napredovanje Rusije, ili joj čak omogućavaju da oslobodi neku teritoriju, prirodno se uklapaju u ovu strategiju, jer su imali za cilj da Kremlju i ruskom društvu demonstriraju uzaludnost nastavka rata.

Međutim, ova strategija i proračuni „neizbežnog kolapsa Rusije“ ranije nisu svima delovali opravdano, čak ni u Ukrajini.

A nakon početka rata u Iranu i rasta cena nafte (plus predviđeni problemi sa isporukom zapadnog oružja zbog povećanih potreba samih Sjedinjenih Država), strategija se našla na ivici kolapsa.

Istina, Kijev se i dalje nada brzom završetku Zalivskog rata, nakon čega će se, kako Bankova očekuje, sve brzo vratiti u normalu. Ali ako se rat odugovlači, strategija će morati da se potpuno izmeni. Ili ka kompromisima sa Rusijom (uključujući i Donbas) pod mirovnim uslovima koji bi omogućili prekid vatre u bliskoj budućnosti. Ili ka maksimalnom stezanju kaiša za stanovništvo i militarizaciji cele zemlje, sa spremnošću da se vodi dugotrajan rat iscrpljivanja u pogoršanim uslovima, što, između ostalog, podrazumeva ograničavanje gubitaka u ljudstvu i, posledično, promenu taktike na frontu.

(strana.media)

Preporučujemo

Svet

0 4

TEŽAK UDARAC ZA UKRAJINU Napeta noć u Izmailu: Uništeni IRIS-T i Gepard, tvrde Rusi dok se borbe šire na više pravaca (VIDEO/MAPA)

19. 03. 2026. u 16:45

Svet

0 10

ZAŠTO RUSIJA NE UDARA DOVOLjNO SNAŽNO? Ratni dopisnik otkriva kako bi Moskva mogla da promeni tok rata u Ukrajini (VIDEO)

19. 03. 2026. u 06:33

Svet

0 6

NATO GENERAL UPOZORAVA: Rusija proizvodi više oružja nego što joj treba dok se front u Ukrajini širi

18. 03. 2026. u 21:33

Svet

0 1

MOSKVA PRIZNAJE Ukrajina je uspela: Nijedan ruski region više nije bezbedan, ratujemo protiv 56 nacija!

18. 03. 2026. u 20:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije