PENDREČILI "PRSLUKE" MEĐU HAMBURGERIMA, ZAVRŠILI NA SUDU: Javnost podeljenja oko suđenja devetorici francuskih policajaca koji su tukli učes

BIJU "žuti prsluci", ali biju i policajci.

Foto: Goran Čvorović

Mnogi pripadnici francuskog buntovnog pokreta kažnjeni su do sada zbog nasilja nad snagama reda, ali se zna da ni specijalci nisu nimalo nežni kada krenu na najnasilnije učesnike protesnih skupova. Devetorica uniformisanih koji su se ovih dana našli pred sudom optuženi su da su prekoračili ovlašćenja, a čitav ovaj proces zauzeo je posebno mesto u ovdašnjoj javnosti, jer će se na osnovu njega stvoriti deo slike oko toga ko je tokom demonstracija izvlačio deblji kraj.

Pojavljivanje devet pripadnika Republikanske jedinice za održavanje reda pred Krivičnim sudom u Parizu zbog događaja od 1. decembra 2018. godine, jedan je od najsimboličnijih predmeta koji se odnose na policijsko nasilje. Tog dana Pariz je bio poprište žestokog talasa protesta koji su počeli te jeseni. Sukobi su bili naročito intezivni na Jelisejskim poljima, gde su zapaljeni automobili, razbijeni izlozi i intervenisale policijske snage.

Grupa demonstranata, bežeći, sklonila se u obližnji restoran brze hrane. Snimci koje su zabeležili svedoci prikazuju policajce kako ulaze u lokal i udaraju više osoba pendrecima. Ti prizori su se brzo proširili društvenim mrežama i izazvali snažne reakcije javnosti, uz optužbe za prekomernu upotrebu sile.

Posle višegodišnje istrage, devet specijalaca je izvedeno pred sud na suđenju koje je održano u prvoj polovini februara, u atmosferi napetosti i suprotstavljenih tumačenja događaja. Presuda se očekuje 17. marta.

Optuženi su pred sudom negirali da su postupali sa namerom da primene neopravdanu silu. Njihova odbrana isticala je izuzetno složene i opasne okolnosti tog dana. Situaciju su opisivali kao pobunjeničku, uz tvrdnju da je intervencija bila neophodna kako bi se uspostavio red. Prema njihovom viđenju, osobe koje su se nalazile u restoranu mogle su da budu povezane sa nasiljem koje se dešavalo napolju.

Sa druge strane, oštećeni i njihovi advokati govorili su o panici i udarcima zadatim bez razlike, tvrdeći da su neki od prisutnih samo pokušavali da se sklone od sukoba. Zastupnici žrtava ocenili su da je sila bila nesrazmerna i protivna pravilima o upotrebi prinude.

Tužilaštvo je zatražilo kazne u rasponu od šest do dvadeset meseci zatvora uslovno, naglašavajući ozbiljnost događaja, ali uzimajući u obzir i kontekst intervencije. Istovremeno je istaknuto da kod pojedinih optuženih nije uočeno jasno preispitivanje sopstvenog postupanja.

Suđenje je izazvalo snažne reakcije policijskih sindikata, koji su izrazili zabrinutost zbog "retroaktivnog presuđivanja" u intervencijama izvršenim u izuzetno haotičnim uslovima. Predstavnici sindikata isticali su da je toga dana došlo do prave pobune, u atmosferi velikog nasilja, uz kola u plamenu, opljačkane radnje i više stotina povređenih, uključujući i pripadnike snaga reda. Prema njihovom tumačenju, policajci su tog dana delovali pod ekstremnim pritiskom, u situaciji u kojoj su odluke morale da se donose u sekundi.

Pojedini sindikalni lideri ocenili su i da se suđenjem rizikuje demotivacija policijskih snaga i slabljenje autoriteta države u suočavanju s nasilnim neredima. Istovremeno su naglasili da individualne greške, ukoliko se dokažu, ne bi trebalo da dovedu u pitanje legitimitet celokupnog policijskog delovanja.

S druge strane, tokom višegodišnjeg trajanja protesta, francusko pravosuđe procesuiralo je i veliki broj učesnika demonstracija zbog nasilja nad policijom, uništavanja imovine i napada na javne institucije. Prema podacima Ministarstva pravde, hiljade osoba bile su privedene tokom prvih meseci pokreta, dok su stotine dobile zatvorske kazne, uslovne ali i iza rešetaka, zbog napada na pripadnike snaga reda ili učestvovanja u nasilju.

U pojedinim slučajevima izricane su kazne od više meseci, pa i godina zatvora, naročito kada je utvrđeno da su demonstranti koristili kamenice, metalne šipke ili druga sredstva protiv policije. Sudovi su u obrazloženjima presuda često isticali potrebu zaštite javnog reda i bezbednosti službenika koji intervenišu u rizičnim situacijama.

Pokret „žutih prsluka“ obeležio je veliki broj povređenih, kako u redovima demonstrantima tako i među pripadnicima snaga reda. Iako je tokom godina protiv policajaca pokrenuto više istraga, malo ih je stiglo do sudske završnice. Zato će presudu pažljivo pratiti, s jedne strane policijski sindikati, a sa druge organizacije za zaštitu ljudskih prava i udruženja žrtava.

Dok jedni u suđenju policajcima vide potvrdu načela da niko nije iznad zakona, drugi upozoravaju da se mora uzeti u obzir širi kontekst nasilja koje je obeležilo pojedine proteste. Ovaj slučaj, tako, prevazilazi sudbinu devetorice policajaca. Sve ovo otvara i pitanje individualne odgovornosti u kolektivnim operacijama i granice primene sile u uslovima urbanih nereda. Sud sada praktično preispituje dokle može da ide građanski bunt, a gde počinje državna sila.

Preporučujemo

Svet

0 0

MAĐARSKI IZBORI KAO KLjUČ ZA NAFTU Sijarto: Ako Orban pobedi na izborima, Kijev će obnoviti tranzit nafte preko „Družbe“ u roku od dana

10. 03. 2026. u 16:00

Svet

0 0

Ministar rata SAD čitao Bibliju tokom konferencije: "Bog uči ruke moje ratu i prste moje borbi - on je ljubav moja i tvrđava moja"

10. 03. 2026. u 15:59

Svet

0 0

DANSKA PRODAJE ORUŽJE IZRAELU: Vrhovni sud otvorio postupak

10. 03. 2026. u 15:45

Svet

0 0

CRNA KIŠA NATOPLjENA NAFTOM: SZO izdala hitno upozorenje za Iran

10. 03. 2026. u 15:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije