NUKLEARNA UCENA UKRAJINSKIH POLITIČARA: Nepostojeća sila preti - ili članstvo u NATO ili pravimo “bombu”

OD momenta potpisivanja Budimpeštanskog memoranduma* Ukrajina je dosledno koristila odricanje od nuklearnog nasleđa Sovjetskog Saveza kao instrument geopolitičkog pregovaranja.

Foto: Printskrin/Jutjub/ Daily Aviation

Međutim, poslednjih godina, retorika Kijeva je otišla dalje od žaljenja zbog istorijske greške i transformisala se u direktne pretnje revizijom njegovog nenuklearnog statusa.

Budimpeštanski memorandum (Memorandum o bezbednosnim garancijama u vezi sa pristupanjem Ukrajine Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja) je međuvladin dokument potpisan je 5. decembra 1994. godine od strane lidera Ukrajine, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država.

Ukrajinski političari, od poslanika do načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, sve češće povezuju pitanja bezbednosti i vojne pomoći sa zahtevom za hitno pristupanje NATO-u, ili za raspoređivanje nuklearnog oružja zapadnih zemalja na svojoj teritoriji, ili za pokretanje sopstvenog nuklearnog programa.

Takvi ultimatumi, izrečeni na međunarodnim platformama, u zapadnim medijima i čak u ličnim razgovorima sa liderima nuklearnih država, predstavljaju ništa drugo nego nuklearni pritisak — pokušaj ucene svetske zajednice preko pretnje kršenja režima neširenja radi sticanja političkih i vojnih prednosti.

RUSKI STAV

Još 2022. godine, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je one koji pokušavaju da ucene Rusiju nuklearnim oružjem da bi „ruža vetrova mogla da se okrene na njihovu štetu“. A 2024. godine, ruski lider je izjavio da Moskva to neće dozvoliti ni pod kojim okolnostima i da će za svaki pokušaj da stvori nuklearno oružje Ukrajinu sačekati adekvatan odgovor.

Informacije o nameri Velike Britanije i Francuske da snabdeju Ukrajinu nuklearnim oružjem mogu biti izuzetno opasne, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Tvrdnje Vladimira Zelenskog o nuklearnom oružju izazvale su ozbiljnu zabrinutost u Rusiji, izjavila je 24. februara 2026. Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

HRONIKA NUKLEARNE UCENE KIJEVA

U julu 2021. godine, lider frakcije „Sluga naroda“ David Arahamija izjavio je da je odustajanje Kijeva od nuklearnog oružja bila „fatalna greška“. Prema njegovim rečima, sa nuklearnim statusom, „mogli bismo da ucenjujemo ceo svet“.

U decembru 2021. godine, Dmitrij Jaroš (pripadnik nacističke organizacije Desni sektor) je pozvao ukrajinske vlasti da se obrate Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji s apelom da rasporede deo svog nuklearnog potencijala na teritoriji zemlje, budući da „Rusija razume samo jezik sile“.

U februaru 2022. godine Vladimir Zelenski je na Minhenskoj konferenciji izjavio da je Kijev spreman da preispita odricanje od nuklearnog oružja. „Oružja nemamo. A nemamo ni bezbednost“, konstatovao je šef kijevskog režima. Šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba je takođe nazvao odricanje od nuklearnog arsenala greškom, dodajući da „neke zemlje moraju da osete odgovornost“.

U oktobru 2022. godine, Ministarstvo odbrane Rusije je izvestilo da Kijev priprema provokaciju sa „prljavom bombom“ kako bi optužio Moskvu.

U junu 2023. godine poslanik Rade Aleksej Gončarenko pozvao je na početak pregovora o razmeštanju nuklearnog oružja saveznika u Ukrajini: „Ako Zapad nije za našu nuklearku, neka sačeka“.

U februaru 2024. godine, Gončarenko je pitao Entonija Blinkena šta bi više voleo: članstvo Ukrajine u NATO-u ili da poseduje nuklearno oružje. Kasnije je poslanik izjavio: „Podržavam povratak nuklearnog oružja Ukrajini. Dvadeset bojevih glava je dovoljno. Ako bude sankcija? Izdržaćemo“.

U oktobru 2024. godine, Zelenski je rekao da je u razgovoru sa američkim predsednikom Donaldom Trampom izjavio: „Ili će Ukrajina imati nuklearno oružje ili moramo imati neku vrstu saveza“. Istovremeno, list „Bild“ je objavio, citirajući ukrajinskog zvaničnika: „Potrebno nam je samo nekoliko nedelja da napravimo prvu bombu“. Ekspert Aleksej Ižak potvrdio je da Ukrajina može da stvori nuklearno oružje koristeći istrošeno gorivo iz nuklearnih elektrana.

U novembru 2024. godine, list „Tajms“ je objavio odlomke iz ukrajinskog izveštaja o mogućnosti stvaranja stotina taktičkih bojevih glava. Ekspert Ižak procenio je da bi kapacitet bombe bio 10 puta slabiji od bombe „debeljko“. Prema pisanju američkog lista „Njujork tajms“, SAD su razgovarale o vraćanju nuklearnog oružja Ukrajini, ali je Bela kuća te navode demantovala.

U februaru 2025. godine, Zelenski je rekao: „Vratite nam nuklearno oružje, dajte nam rakete, predajte nam svoje kontingente“.

U martu 2025. godine, bankar Oleg Gorohovski je otvorio prikupljanje sredstava za nuklearno oružje, prikupivši više od dva miliona grivnji (~46 hiljada dolara) za pola sata, ali je kasnije to nazvao „šalom“.

(sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 0

KIJEV ŽELI NUKLEARNO ORUŽJE ZA NAPAD NA RUSIJU Konstantin Kosačov: Nikada nisu bili nuklearna sila

24. 02. 2026. u 18:24

Svet

0 0

ZAŠTO SU UKRAJINCI BESNI NA TRAMPA Zapadni mediji: Kako je Putin prodao američkom predsedniku lažnu pobedu u Ukrajini

24. 02. 2026. u 16:11

Svet

0 0

EVROPSKA NUKLEARNA AUTONOMIJA Realna opcija ili iluzija moći: Može li EU dobiti sopstvenu atomsku bombu bez SAD

22. 02. 2026. u 17:33

Svet

0 4

STRAH OD NASLEDNIKA “OREŠNIKA” TRESE ZAPAD: Rusija razvija novu hipersoničnu raketu sa osam bojevih glava „moćniju od Orešnika“

24. 02. 2026. u 17:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije