BEBA MANJE, ALI MIGRANATA VIŠE: Prvi put od Drugog svetskog rata Francuska beleži negativan priraštaj

Prvi put od 1944. godine i Drugog svetskog rata, Francuska, prema upravo objavljenim podacima, ima negativni prirodni priraštaj.

SRNA

Razlika između rođenih i umrlih u protekloj godini u minusu je za šest hiljada duša. Istovremeno, broj stanovnika se povećao i sada u ovoj geografski najvećoj zemlji EU iznosi 69,1 milion. Objašnjenje za ovaj "matematički apsurd" nalazi se u migrantima.

Prošle godine u Francuskoj se rodilo 645.000 beba, dok je preminula 651.000 žitelja. Ističe se da je do pre samo deset godina, "višak", u pozitivnom smislu, iznosio 200.000 žitelja. Tako je godinu dana ranije, 2024, roditelje obradovalo 660.800 novorođenčadi, što je bilo za 2,8 odsto manje nego 2023. koja je takođe beležila tendenciju pada u odnosu na prethodno leto za čak 6,6 procenata.

- Ono što posebno upada u oči jeste koliko se, tokom svega nekoliko godina, prirodni priraštaj smanjio usled brzog pada broja rođenih – preneli su francuski mediji reči Silvi Le Mine, šefice jedinice za demografska i socijalna istraživanja Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije Francuske koji sprovodi ovu vrstu istraživanja.

Drugi razlog za opadanje priraštaja je veći broj preminulih koji se objašnjava i činjenicom da pred kraj života počinje da stiže generacija s velikom stopom rađanja iz takozvanog "bejbi-bum" perioda koji je trajao od posleratnog poleta 1945. do "Dece cveća" 1975. Smrtnost se povećala za 1,5 odsto, što se delom objašnjava i jačom epidemijom gripa.

Priraštaj u Francuskoj opada u kontinuitetu od 2007. godine. Pri tom, Francuska se još i dobro drži. To je poslednja od brojčano i geografski velikih zemlja u EU koja je skliznula u negativni priraštajni saldo, što je još jedan neumoljivi dokaz da trenutno nema boljeg prideva za ovaj deo sveta, od etikete "Starog kontinenta". U koloni "pozitivnih" još se nekako drže Irska, Kipar, Luksemburg, Malta i Švedska.

I pored negativne razlike u broju rođenih i umrlih, broj stanovnika u Francuskoj je porastao za 0,25 odsto. Godinu dana pre rastao je za 0,31, a 2023. za 0,28. Ono što ne donesu rode, isporuče migrantske kolone. Tako se ispostavilo da se lani u Francuskoj nastanilo 176.000 više stranaca, nego što se iz nje iselilo. Šta više, Žil Pison, savetnik uprave za naučnu komunikaciju pri Nacionalnom institutu za demografske studije koji je novinarima predstavio podatke, ističe da će migracioni saldo nastaviti i dalje da nadoknađuje negativni prirodni priraštaj.

Čast beretke i bageta danas od dođoša najviše brane žitelji Afrike, blizu polovine od ukupnog broja. U Francuskoj živi 48,9 odsto onih koji su imigrirali s ovog kontinenta, dok ih je 30,9 rođeno u Evropi. Najviše ih dolazi iz Alžira (12,4 odsto), zatim iz Maroka (11,7), potom iz Portugalije (7,3), Tunisa (4,9), Italije (3,6), Turske (3,4) i Španije (3,1).

Azil su u poslednje vreme najviše zatražili žitelji Ukrajine, Avganistana, Demokratske republike Kongo, Gvineje i Obale Slonovače. Prema podacima za 2024. godinu, u Francuskoj je živelo 7,7 miliona imigranata, odnosno 11,3 odsto ukupnog broja stanovništva. Od dolaska, 2,6 miliona, odnosno 33 odsto, stekli su francusko državljanstvo. Tako ispada da se broj stranaca koji žive u ovoj zemlji kreće oko šest miliona, odnosno 8,8 odsto. Među njima, 5,1 milion su imigranti koji nisu još uzeli francuski pasoš i 0,9 odsto oni rođeni u Francuskoj stranog državljanstva.

Vlast je još ranije istakla nameru da se bori protiv prekomernog priliva stranaca, našta naročito prstom ukazuje suverenistička desnica, ali očigledno da oni sada pomažu da se izbegne opadanje broja stanovnika.

Kada je reč o ostalim demografskim podacima, 2,3 miliona od 69,1 milion Francuza živi u tzv. Prekomorskim teritorijama. Žene su, u ukupnom broju, mnogobrojnije, za otprilike dva miliona u odnosu na muškarce.

Što se tiče starosne granice, očekivane godine života za žene iznose 85,9, a za muškarce 80,3. U oba slučaja, to je porast od 0,1 u odnosu na godinu dana ranije. To je, ujedno, i rekord po očekivanoj dugovečnosti.

Istovremeno, muškarci sve više stižu žene. Razlika u prosečno dugom veku smanjila se sa 8,1 pre trideset godina, i 7,1 pre dvadeset, na "svega" 5,6. Više od 65 godina ima 22,2 odsto populacije, dok je mlađih od dvadeset - 22,5 odsto.

VIŠE SUDBONOSNIH "DA"

Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije, prošle godine je u Francuskoj porastao broj sklopljenih brakova na 251.000. Sudbonosno "da" pred matičarem godinu dana ranije izreklo je 247.000 parova.

Preporučujemo

Svet

0 0

EU morala da prizna: Rusija jača nego ikada

27. 04. 2026. u 23:59

Svet

0 1

"Nađite još milijardi viška" Novinar šokiran što Kijev već traži nove pare od EU

27. 04. 2026. u 23:40

Svet

0 1

Rusi zasuli Odesu dronovima: Na udaru i hotel

27. 04. 2026. u 23:30

Svet

0 0

Kralj Čarls Treći u kraljica Kamila doputovali u SAD, sledi sastanak sa Trampom

27. 04. 2026. u 22:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije