Svet

ZAŠTO JE GRENLAND TOLIKO VAŽAN ZA TRAMPA? Analiziramo - Mineralni resursi ili strateška tačka? Šta je opčinilo predsednika Amerike

Драган Радојчин

22. 01. 2026. u 13:30

IAKO je američki predsednik Donald Tramp juče, prilikom svog izlaganja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu "spustio loptu" po pitanju potencijalnog okupiranja Grenlanda, ova oblast najsevernijeg dela Danske i dalje se, kao i prethodnih nedelja, nalazi u žiži javnosti. Grenland je za Sjedinjene Američke Države, kako je juče u Davosu naglasio Tramp, pitanje od suštinskog značaja za nacionalnu bezbednost.

ЗАШТО ЈЕ ГРЕНЛАНД ТОЛИКО ВАЖАН ЗА ТРАМПА? Анализирамо - Минерални ресурси или стратешка тачка? Шта је опчинило председника Америке

Foto: Profimedia/x printskrin/ Jesper Møller Sørensen

Teritorija koja obuhvata površinu od  2.166.000 km2 sa svega 56.836.stanovnika deo je Arktika koji je poslednjih decenija sve značajniji faktor u globalnoj politici i ekonomiji, što je rezultat jedinstvene kombinacije prirodnih resursa i strateške lokacije ovog ostrva. Oblast koja obiluje ogromnim rezervama nafte koja se procenjuje na oko 90 milijardi barela i prirodnim gasom u količini od 47 biliona kubnih metara, sa mineralnim resursima od 3,5 triliona američkih dolara kao i neprocenjivim ribljim bogatstvom nije mogla a da ne izazove pažnju svetskih sila poput Amerike, Rusije i Kine, a neizostavno želju za njenom kontrolom. Ovome su doprinele i ubrzane klimatske promene koje stvaraju nove mogućnosti za pristupom i korišćenjem ovih resursa.

Foto oruzjeonline.com

Grenland kao specifična teritorija Arktika koja se nalazi između evropskog i američkog kontinenta, a koja teritorijalno pripada Danskoj u jeku rata u Ukrajini i vojne intervencije u Venecueli, otvara apetit ponovo sve agresivnijoj američkoj spoljnoj politici koja pokušava da stvori novi svetski poredak u kome će ona kao jedina sila dominirati, a istovremeno raditi na suzbijanju ruskog i kineskog uticaja - uz standardne opaske da se radi o "zaštiti američkih nacionalnih interesa".

Čiji je Grenland?

Grenland, ostrvo u Arktiku, predstavlja autonomnu teritoriju Kraljevine Danske sa sopstvenom vladom. Otkrio ga je u 10. veku Erik Crveni, Islanđanin, otac Lajfa Eriksona, koji je uspostavio prva naselja koja su bila kratkog veka. Ponovo ga je otkrio 1585.godine u toku potrage za Severozapadnim prolazom engleski moreplovac Džon Dejvis. Istražio ga je zajedno sa takođe moreplovcem Henrijem Hadsonom i Viljemom Bafinom kada je i prvi put urađena karta Grenlanda. Danska koja je bila u uniji sa Norveškom uspostavila je svoju vlast na Grenlandu 1721.godine tako što je norveški misionar Hans Egede osnovao misiju u Gothobu na mestu današnjeg glavnog grada Nuka. Raspodom dansko – norveške unije 1814.godine počela su sporenja između ove dve zemlje za pravo na teritoriju Grenlanda. Amerika smatra da polaže prava na Grenland zahvaljujući istraživanjima Roberta Edvina Perija i do Donalda Trampa se smatralo da je problem prevaziđen američkom kupovinom od Danaca Devičanskih ostrva 1917.godine. Na Grenlandu postoje jake tendencije za nezavisnošću od Danske, ali to nikako ne znači i želju Grenlađana za pripajanjem SAD ili nekoj drugoj državi.

Naime, Rusija kao najveća država sa delom Arktičkog pojasa poslednjih godina značajno ulaže u vojnu i civilnu infrastrukturu razvijajući pomorske baze i eksploataciju energetskih resursa. S druge strane Kina (iako nema direktan pristup Arktiku) u svojoj arktičkoj strategiji pokušava da osigura pristup tim resursima i prometnim pravcima, što generalno predstavlja izazov za aktere u regionu. Američke težnje koje su umnogome slične onima iz devedesetih godina kada je pao Berlinski zid dovode do spremnosti za novu konfrontaciju, ovog puta sa Rusijom i Kinom u arktičkom prostoru.

Na pitanje zašto je Grenland toliko važan za Trampa i njegovu administraciju, koja od početka vlasti u svojoj stategiji ima zacrtano jačanje i razvijanje svog vojno-industrijskog kompleksa, odgovor možemo naći u činjenici da Arktik predstavlja izuzetan geopolitički prostor u kome se ukrštaju interesi velikih država i novih aktera na svetskoj globalnoj sceni. S obzirom na bogatstvo prirodnim resursima i strateški značaj pomorskih ruta (za razliku od Sueckog i Panamskog kanala put je kraći, skraćuje se vreme i troškovi transporta robe) Arktik, i u tom kontekstu Grenland, postao je poligon za nadmetanje moći i razvijanje diplomatskih i vojnih kapaciteta. Stoga ko bude kontrolisao Grenland a ujedno i Arktik, kontrolisaće sve i uređivati globalni poredak u svetu, u 21. veku.

Neiskorišćeni mineralni resursi Grenlanda

Grenland ima velike dokazane resurse, pa čak i nekoliko rudnika koji već vade minerale. Prema nekim izvorima upravo je izvesni australijski geolog upoznao Trampa sa potencijalima resursa na Grenlandu. Budući da Tramp dolazi iz sfere biznisa i ekonomije vođen očiglednom željom za ekonomskim dobitkom u Grenlandu vidi „zlatnu koku“ za svoju administraciju, ali i američke kompanije koje su ga zdušno podržavale u izbornoj kampanji i pohodu na Belu kuću. Pitanje na koje će vreme dati odgovor jeste da li će Tramp zarad ekonomskog dobitka žrtvovati savez SAD sa NATO i uopšte Evropskom unijom praveći novi svetski poredak koji će biti izrazito tehnokartski na korporativnim osnovama ojačan vojno – industrijski kompleks. Sve ovo bi opet kršilo pravila konkurencije, a najmanje pravo Grenlanđana  da sami odlučuju kako će crpeti sopstvene resurse.

Foto X/katiemiller

Grenland strateška tačka za odbranu SAD

Mark Džejkobson, analitičar Kraljevskog danskog odbrambenog koledža u Kopenhagenu ubeđen je da nema sumnje da SAD već dugo vide Grenland kao geostrateški važan i od vitalnog značaja za svoju odbranu. Posebno naglašava da najkraći put za ruske rakete ka Americi vodi preko Severnog pola odnosno Grenlanda. Ovo posebno dolazi do izražaja kada znamo da je Rusija poslednjih godina mnogo uložila u svoje vojno prisustvo na Arktiku kao i da ruske nuklearne podmornice sve češće patroliraju arktičkim morima dok rastuća flota ledolomaca na nuklearni pogon projektuje moć Kremlja širom regiona. 

Kontrola nad Grenlandom zaustavlja ruske i kineske brodove?

Prema timu istraživača iz Artičkog instituta (neprofitna organizacija sa sedištem u Vašingtonu, osnovana 2011.) u ideji da kontrola Grenlanda SAD -u omogućava zaustavljanje ruskih i kineskih brodova koji su „svuda“, administracija Donalda Trampa bukvalno promašuje cilj. Naime, Arktik predstavlja ogromno područje koje čini četiri procenta planete i obuhvata Severni ledeni okean, koji je sam po sebi šest puta veći od Sredozemnog mora. I dok je Arktik odnosno njegovi delovi apsolutno ključan za rusko strateško nuklearno oružje, koje se u obliku raketa, bombi i bojevih glava na podmornicama uglavnom nalazi na Kolskom poluostrvu, što je korak od Kirkenesa i Norveške, a ne Grenlanda, i gde u slučaju eventualnog vojnog sukoba rakete mogu poleteti ka SAD, ali preko Grenlanda ka Vašingtonu, što Grenland stavlja na liniju vatre, dotle ruski ratni brodovi uopšte ne plove oko Grenlanda. Oni plove Barencovim morem oko Svalbarda i duž norveške obale kako bi pokazali da mogu da zaustave bilo kakve napade na nuklearno oružje na poluostrvu Kola. Možda postoje neke ruske podmornice koje plove oko Grenlanda, ali generalno ih nije  više nego onih koji plove oko kanadskih ostrva na severu, ili oko Islanda malo južnije. 

Foto printskrin Arktički institut

Kada je u pitanju Kina, činjenica je da je država „Zmaja“ očigledno zainteresovana za Arktik i njegovo područje. Šta više, Peking čak ima i svoju arktičku politiku od 2018. godine. Ali ono što nema jeste svoju teritoriju u regionu ili dominion. Kina je pre svega zainteresovana da koristi Arktik kao arenu za projektovanje moći i zaradu na ekonomskoj bazi, isprepletano strateškim pozicioniranjem u očekivanju daljeg topljenja leda. Da li stoga kineski brodovi plove oko Grenlanda? Ne. Oni uglavnom plove do Rusije i dalje,  sa sirovinama, a izvan Aljaske plove radi vojnih vežbi, istraživanja i ribolova. Kina (preciznije, kineske kompanije) je bila zainteresovana za ulaganja u Grenland, posebno u rudarstvo, ali mnogi od tih projekata su stavljeni na čekanje iz bezbednosnih razloga.

Iz ovih razloga, smatra tim istraživača Arktičkog instituta, ako je Tramp zabrinut zbog ruske dominacije na Arktiku, trebalo bi da se fokusira na ono što Rusija radi u Severnoj Evropi od Estonije do Svalbarda, ili šta Rusija radi zajedno sa Kinom izvan Aljaske, a ne da traži ili vidi problem u Grenlandu. Istovremeno, Tramp ne može biti toliko zabrinut zbog Rusije na Arktiku, jer je više puta nagovestio da bi Sjedinjene Države i Rusija trebalo da uđu u velike projekte ekonomske saradnje na Arktiku. Ovo je ujedno i bila tema i sastanka Trampa sa Putinom na Aljasci, u avgustu 2025. godine što je kasnije dovelo do ponovnog pojavljivanja utopijske ideje o takozvanom „tunelu Putin-Tramp“ između Amerike i Evrope. Ako ga, pak, Kina uznemirava, fokus bi trebalo da bude na Aljasci i onome šta Kina sve više radi tamo. Ne manje važno, trebalo bi malo da razmisli o tome kako globalni ugled, moć i uticaj Amerike opadaju, jer zemlje više ne mogu da se oslanjaju na Sjedinjene Države u svemu, od trgovine pa do međunarodnih sporazuma, zaključuje tim istraživača.

BONUS VIDEO:

PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OTVARAJU IM SE VRATA BOGATSTVA: Novac stiže za ova TRI horoskopska znaka

OTVARAJU IM SE VRATA BOGATSTVA: Novac stiže za ova TRI horoskopska znaka