Svet

PUTIN ODBACUJE NOVI MIROVNI PLAN: Objavljen popis njegovih zahteva

P. Đurđević

24. 12. 2025. u 20:39

RUSIJA će zahtevati značajne izmene nacrta mirovnog plana koji su dogovorile Ukrajina i Sjedinjene Američke Države, tvrdeći da trenutni predlog ne zadovoljava ključne ruske interese

ПУТИН ОДБАЦУЈЕ НОВИ МИРОВНИ ПЛАН: Објављен попис његових захтева

- Moskva vidi plan od 20 tačaka samo kao početnu tačku za dalje pregovore, rekao je izvor iz Kremlja za Blumberg.

Ključni ruski zahtevi Prema izvoru, Moskva smatra da planu „nedostaju odredbe važne za Rusiju i da ne odgovara na mnoga pitanja“.

Kremlj posebno insistira na „garancijama protiv budućeg širenja vojnog saveza NATO na istok“ i traži obavezu neutralnog statusa za Ukrajinu u slučaju njenog pristupanja Evropskoj uniji.

Pored toga, Rusija je nezadovoljna „nedostatkom ograničenja“ u pogledu veličine ukrajinskih oružanih snaga i vrsta oružja koje sme da poseduje.

Lista zahteva takođe uključuje „jasne garancije“ u vezi sa statusom ruskog jezika u Ukrajini, kao i ukidanje zapadnih sankcija i rešavanje sudbine ruske imovine zamrznute na Zapadu.

Izvor je dodao da Rusija smatra trenutni dokument „prilično tipičnim ukrajinskim planom“, ali da će ga „proučiti hladne glave“.

Zelenski nudi velike ustupke

Podsetimo se da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski juče javno predstavio sadržaj mirovnog plana od 20 tačaka dogovorenog sa Sjedinjenim Državama po prvi put. Tom prilikom je naglasio da Ukrajina ne prihvata zahtev za odricanje od članstva u NATO-u, što je bilo uključeno u prethodni plan od 28 tačaka. Zelenski je takođe otkrio da nacrt sporazuma ne predviđa ukidanje američkih sankcija protiv Rusije, ali da Vašington namerava da ih postepeno ukida nakon završetka rata.

Zelenski je dodao da očekuje odgovor Moskve nakon što američka strana kontaktira Kremlj. Ukrajinski predsednik je takođe razgovarao o detaljima bezbednosnih garancija između Ukrajine, Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, koje bi činile ključni deo svakog mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Nacrt sporazuma od 20 tačaka je skraćena verzija originalnog plana od 28 tačaka o kojem su SAD ranije razgovarale sa ruskom stranom. U svojim izjavama, Zelenski je predstavio ono što ukrajinska strana smatra prihvatljivim kompromisom za povlačenje svojih trupa iz delova Donjecke oblasti koje trenutno ne drže ruske snage.

To područje obuhvata „pojas utvrđenja“, odnosno ukrajinske utvrđene gradove poput Kramatorska i Slavjanska, koji trenutno stoje na putu svakog potencijalnog ruskog napredovanja dublje u unutrašnjost Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da Ukrajina mora da ustupi praktično celu Donjecku oblast kako bi mirovni plan uspeo. Objašnjavajući stav svoje zemlje, ukrajinski predsednik je rekao da bi Rusija morala da povuče svoje snage sa teritorije ekvivalentne onoj koju su ustupile ukrajinske trupe, stvarajući demilitarizovanu zonu oko nekih od trenutnih linija fronta.

- Ako ovde uspostavimo slobodnu ekonomsku zonu, i ona predviđa praktično demilitarizovanu zonu - što znači da se teške snage uklanjaju iz ovog područja - i udaljenost, na primer, bude 40 kilometara (moglo bi biti pet, 10 ili 40 kilometara) - onda, ako su ova dva grada, Kramatorsk i Slavjansk, naša slobodna ekonomska zona, Rusi bi morali da povuku svoje trupe shodno tome za pet, 10 ili 40 kilometara - rekao je Zelenski.

Ako Rusija ponovo napadne, SAD i Evropa će odgovoriti Među ostalim ključnim tačkama nacrta plana koji je predstavio Zelenski, uključujući predložene izmene Kijeva, su potvrda suvereniteta Ukrajine i sporazum o nenapadanju između Rusije i Ukrajine, kao i bezbednosne garancije koje bi SAD, NATO i evropske zemlje pružile Ukrajini, što bi, prema rečima Zelenskog, „odražavalo Član 5“ - osnovni princip uzajamne odbrane NATO-a.

Plan bi predvideo vojni odgovor i ponovno uvođenje sankcija Moskvi ako Rusija napadne Ukrajinu, ali bi garancije bile povučene ako Ukrajina pokrene napad na Rusiju ili otvori vatru na rusku teritoriju bez provokacije.

Plan takođe uključuje paket za posleratni ekonomski oporavak Ukrajine, uključujući stvaranje Ukrajinskog fonda za razvoj za ulaganje u tehnologiju, centre podataka i veštačku inteligenciju, kao i investicije američkih kompanija u ukrajinski sektor prirodnog gasa.

Zelenski je procenio ukupne ekonomske gubitke izazvane ratom na 800 milijardi dolara. Takođe se predlaže kompromisno rešenje za rad nuklearne elektrane Zaporožje, koja je trenutno pod ruskom kontrolom, prema kojem bi elektranom upravljala zajednička američko-ukrajinska kompanija. Pedeset procenata proizvedene električne energije išlo bi Ukrajini, a ostatak bi distribuirale Sjedinjene Države. Plan takođe predviđa povlačenje ruskih trupa iz Dnjepropetrovske, Nikolajevske, Sumske i Harkovske oblasti. Čitav proces bi bio formalizovan pravno obavezujućim sporazumom, čiju bi sprovođenje nadgledao i garantovao Mirovni savet kojim predsedava predsednik SAD Donald Tramp, a potpuni prekid vatre stupio bi na snagu odmah nakon što se sve strane dogovore. Referendum kao konačna potvrda Kontrola teritorije ostaje najsloženije pitanje svakog sporazuma. Zelenski je takođe opširno govorio o mogućem nacionalnom

Referendum kao konačna potvrda

Kontrola teritorije ostaje najsloženije pitanje svakog sporazuma. Zelenski je takođe opširno govorio o mogućem nacionalnom referendumu u Ukrajini koji bi formalizovao kraj rata.

- Ljudi bi tada mogli da biraju: da li nam se sviđa ovaj kraj ili ne? - rekao je.

- To bi bio referendum. Referendum zahteva najmanje 60 dana. I potreban nam je pravi prekid vatre 60 dana; u suprotnom ga ne možemo održati. Drugim rečima, referendum ne bi bio legitiman.

Zelenski je dodao da se od ljudi koji žive na teritorijama pod kontrolom Rusije ne može očekivati da glasaju pošteno.

- Ali na teritoriji koju kontrolišemo, gde se zapravo može održati legalan i pošten referendum, proces glasanja i pripreme – baš kao, uzgred budi rečeno, i sa potencijalnim izborima o kojima naši partneri govore – mora se odvijati u bezbednim uslovima“, rekao je.

- Bez bezbednosti, legitimitet je takođe upitan. Sve ovo objašnjavamo našim partnerima.

Napori SAD i odgovor Kremlja Mirovni napori administracije Trampa, predvođeni specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika Džaredom Kušnerom, postigli su spor napredak poslednjih nedelja.

Tokom vikenda, ukrajinska delegacija koju su predvodili sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov i izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev sastala se odvojeno sa svojim američkim kolegama u razgovorima koje je Vitkof opisao kao „konstruktivne i produktivne“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov danas je izjavio da je Dmitrijev podneo Putinu „detaljan izveštaj o rezultatima svog putovanja u Majami“.

- Na osnovu ovih informacija, Moskva će formulisati svoje sledeće korake i nastaviti kontakte u veoma bliskoj budućnosti putem postojećih kanala - rekao je.

Peskov je odbio da ulazi u detalje, rekavši da Moskva smatra da je „kontraproduktivno“ raspravljati o pregovorima u medijima.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO:

OBRADOVIĆ: Meni niko nije sastavljao tim!