"MONA LIZA" SE PROSLAVILA KAD JE UKRADENA: Spektakularne krađe u francuskim muzejima

Lopove hapse, ali od skupocene baštine ni traga, ni glasa. Četiri pljačkaša iz Luvra su privedena, naručilac nije na vidiku, a što je najvažnije nigde nema ni vrednog nakita koji se zagubio, uz strah da možda, zbog protoka vremena, više nikada neće ni biti pronađen.

Foto: Goran Čvorović

Nedavna pljačka u Luvru podsetila je na neke prethodne epizode u kojima je francusko umetničko nasleđe bilo, tokom decenija, na meti smelih i domišljatih lopova čiji poduhvati danas čine svojevrsnu paralelnu istoriju umetnosti. O nekima od njih snimljeni su i filmovi.

Najčuveniji je svakako italijanski moler Vinčenco Peruđa, kradljivac Monalize 1911. godine. Dok je radio u Luvru, iskoristio je ponedeljak, dan kada je muzej zatvoren, da skine čuvenu sliku sa zida, sakrije je ispod radnog mantila i napusti zgradu neopažen. Povodio se i patriotskim osećanjima, smatrajući da je Da Vinčijevom remek-delu mesto u – Italiji.

Slika se vodila kao nestala više od dve godine. Ređale su se glasine i senzacije, a onda je policijska istraga Monalizu pronašla 1913. godine u Firenci, kada je Peruđa pokušao da je proda.

Ironija je u tome što je upravo ova spektakularna krađa doprinela svetskoj slavi Monalize, koja pre toga nije bila najpoznatija vrednost čuvenog pariskog muzeja. Kada je otkrivena, Monaliza je, pre vraćanja u Pariz, obišla Italiju izložbama na "oproštajnoj turneji". Uz veliku pompu ponovo je stigla u Luvr 1914. godine. Peruđa je prošao sa više nego blagom zatvorskom kaznom od godinu dana, koja je kasnije smanjena na sedam meseci.

Jedna od krađa francuske baštine ostala je upamćena 1976. godine, kada je, takođe iz galerije Apolon, u Luvru tokom oružane akcije tročlane ekipe nestao mač kralja Šarla Desetog koji je svojom lepotom i bogatstvom svedočio o prefinjenosti i prestižu koji su pratili francusku monarhiju. Bila je to neprocenjiva dragocenost, remek-delo filigranske umetnosti, sa srebrnom koricama u potpunosti optočenim dijamantima i oštricom ukrašenom zlatnim motivima. Ovaj slučaj do danas je ostao nerazjašnjen.

Za mnoga dela koja nisu pronađena nagađa se da su na crnom tržištu našla put do prebogatih i ponekad ekscentričnih vlasnika, ljubitelja umetnosti, koji ih ljubomorno čuvaju samo za lično uživanje i upotrebu. Kada bi s njima izašli u javnost, odmah bi bili uhapšeni.

Jedna od spektakularnih krađa dogodila se i 1985. godine u pariskom Muzej Marmotan Mone. Organizovana grupa uspela je da iznese dve Renoarove i četiri Moneove slike, među kojima i čuvenu "Impresiju, rađanje sunca", delo koje je imenom kumovalo impresionizmu. Umetnički svet bio je potresen. Ali, pet godina kasnije, istraga je urodila plodom. Sve slike pronađene su na Korzici, što čini jedan od retkih slučajeva kada je kompletan plen uspešno vraćen. Kradljivci su planirali da slike prebace u Japan. Vrednost je bila procenjena na sto miliona ondašnjih franaka.

Nije bilo mirnije i ni početkom 21. veka. Ranog avgusta 2007. godine petorica maskiranih i naoružanih muškaraca upali su u Muzej lepih umetnosti u Nici i u akciji koja je trajala svega nekoliko minuta odneli četiri vredne slike, među kojima i dela Monea i Pisara. Vrednost ukradenih dela kretala se, prema tadašnjim procenama, između 5 i 10 miliona evra, mada je umetnička i istorijska vrednost bila neuporedivo veća.

Godinu dana kasnije u Marselju je usledilo spektakularno hapšenje u kome je učestvovalo čak sedamdeset policajaca. Zaustavili su tri kombija, a u njima su pronađene četiri ukradene slike, uredno upakovane i spremne za prodaju. Zaplenjeni su i vatreno oružje i ručne granate. Uhapšeno je deset osoba. Istraga je pokazala da su lopovi planirali da prodaju sve četiri slike za smešno nisku cenu u poređenju sa njihovom realnom vrednošću — između 300.000 i 500.000 evra ukupno.

Među najvećim krađama u svetu umetnosti u Evropi je i ona iz 2010. godine, u Muzeju moderne umetnosti u Parizu. Usred noći, provalnik je uspeo da preko krova uđe u zgradu, razbije prozor, a zatim potpuno mirno skine sa zida pet slika – Pikasa, Matisa, Modiljanija, Braka i Ležea – ukupne vrednosti od oko sto miliona evra. Reč je o slikama "Golub sa zelenim graškom" Pikasa iz 1911. godine, Matisovoj "Pastorali" (1905), Brakovom "Maslinovom drvetu kod sela Estak" (1906), Modiljanovoj "Ženi s lepezom" (1919) i Ležeovoj "Mrtvoj prirodi sa svećnjacima" (1922). 

Krađu je izveo Vjeran Tomić, rođen 1968. godine u Francuskoj od roditelja poreklom iz BiH. Osuđen je na osam godina zatvora, a na slobodu je pušten 2022. godine. Njegova dva saučesnika su dobila pet i šest godina iza rešetaka. O Tomiću, kao "Spajdermenu iz Pariza", dokumentarni film snimio je i Netfliks. Ukradenim slikama se zauvek izgubio trag. Jedan od saučesnika je tvrdio da ih, iz straha, bacio u kontejner.

Mnogi se pribojavaju da slična sudbina, da nikada više ne budu pronađeni, ne zadesi i osam dragocenih komada iz zbirke kraljevskih dragulja, nestalih nedavno iz Luvra. Istraga je u toku, više osoba je uhapšeno i privedeno, ali ogrlici od smaragda i dijamanata, dijademi, brošu i drugom dragocenom nakitu nekadašnjih francuskih monarha, uključujući komade koji su pripadali carici Evgeniji od Francuske, kraljici Mariji Amaliji od Napulja i Sicilije i carici Mariji Lujzi, nema ni traga, ni glasa. Kao da su u zemlju propali.

Preporučujemo

Svet

0 0

BRITANCI TVRDE: "Napad na plaži u Sidneju liči na delo Jedinice 910 - a zna se s kojom državom su oni povezani"

15. 12. 2025. u 13:54

Svet

0 0

"UMESTO U STARO GVOŽĐE IDU ZA UKRAJINU" Generalštab Poljske vojske: Avione MiG-29 povučene iz upotrebe predajemo Kijevu

15. 12. 2025. u 13:09

Svet

0 0

EU PROŠIRILA SANKCIJE PREMA BELORUSIJI: "Potezi Minska potkopavaju demokratiju"

15. 12. 2025. u 12:39

Svet

0 1

U AUSTRALIJI ZASTAVE NA POLA KOPLjA Albaneze: Pooštrićemo zakone o oružju

15. 12. 2025. u 12:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije