PENTAGON STAVIO BUNDESVER NA LED: Sjedinjene države prestale da dele sa Nemačkom važne informacije u oblasti odbrane

VEĆ skrajnuta na margine u mirovnim pregvorima oko Ukrajine koje suvereno vodi Vašington, EU može da očekuje dodatno kresanje ionako olabavljenih veza sa Amerikom. Transatlantski odnosi pali su na rekordno nizak nivo kad je šef Bele kuće Donald Tramp poručio Briselu da se sam pobrine za svoju odbranu. Sada očigledno na red dolaze i restrikcije u bilateralnim vezama članica Unije i Vašingtona. Primer Nemačke to nedvosmisleno potvrđuje. Visoko pozicionirani zvaničnik Bundesvera, general-potpukovnik Kristijan Frojding, upozorava da je Pentagon prekinuo komunikaciju sa Berlinom.

Foto: Profimedia

Ranije zadužen za jedinicu nemačkog Ministarstva odbrane za Ukrajinu, Frojding koji je sada imenovan za novog načelnika vojske, podseća da je Bundesver godinama mogao "u po noći" da kontaktira američku odbrambenu vrhušku, ali je u međuvremenu "komunikacija zaista prekinuta".

On navodi da je, recimo, ranije ove godine Trampova administracija naglo obustavila isporuke oružja Kijevu, a Nemačka o tome nije dobila nikakvo upozorenje. "Za osnovne informacije iz Pentagona o odbrambenoj policiti SAD sada molimo diplomate u Vašingtonu da nam pomgnu i pronađu nekog maltene preko veze".

Istovremeno sa vajkanjem o tome kako do američkih kolega ne mogu da dođu, zvaničnici nemačkog Ministarstva odbrane i Bundesvera nastavljaju sa zadatom strategijom vraćanja titule najjače vojske na Starom kontinentu. Obećanje kancelara Fridriha Merca da će Bundesver opet biti konvencinalna sila u Evropi bez premca i to do 2029. godine, zarad tobožnjeg ruskog pritiska i "seljenja rata iz Ukrajine u Evropu", nastavlja pedantno da se ispunjava.

Tako je u petak Bundestag sa 323 glasa "za" i 272 "protiv", odobrio zakon o vojsci koji ima za cilj da poveća broj pripadnika oružanih snaga Nemačke i ispuni ciljeve NATO. Usvojen posle više meseci žustre rasprave, novi propis uvodi praktično dvostruki sistem: dobrovoljna služba treba da privuče mlade regrute, ali ako prijavljivanje ne bude u dovoljnoj meri, poslanici mogu da aktiviraju institut obaveznog javljanja u kasarnu. To bi doduše, ako se proceni da situacija nalaže, zahtevalo posebno glasanje Bundestaga i moglo bi uključivati slučajni odabir ako se javi više kandidata no što je potrebno. Ministarstvo odbrane će parlamentu dostavljati podatke o regrutaciji na svakih šest meseci.

Zakon postavlja ambiciozne ciljeve sa planom da broj aktivnih vojnika poraste sa trenutno 183.000 na 260.000, uz najmanje 200.000 rezervista do 2035. godine. Svi muškarci rođeni posle 1. januara 2008. biće podvrgnuti medicinskoj proceni, postepeno, u skladu sa raspoloživim kapacitetom. I muškarci i žene stare 18 godina dobiće poziv da iskažu spremnost za vojnu službu, ali obavezu da odgovore imaju samo pripadnici jačeg pola. Obavezna vojna služba postojala je u ovoj zemlji do 2011. godine, za mandata bivše kancelarke Angele Merkel.

- Od 2027. sprovodiće se univerzalni lekarski pregledi neophodni da u slučaju napada ne bismo gubili vreme utvrđujući ko je operativno sposoban da štiti domovinu, a ko to nije - ističe nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, dodajući da će ta dokumentacija zapravo biti baza potencijalnih regruta.

Potez Nemačke prati širi evropski trend: Francuska, Italija i Belgija šire dobrovoljnu službu, dok nordijske i baltičke zemlje jačaju obaveznu službu kao odgovor na rat u Ukrajini.

Moskva je u više navrata žestoko odbacila kao neosnovane tvrdnje da planira rat na teritoriji Evrope i optužila zapadne vlade da namerno koriste navodnu pretnju ruske agresije "da bi podstakle strahove i opravdale brzu militarizaciju i rekordne vojne budžeta širom Evrope".

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov optužuje Merca da klizi ka "Četvrtom rajhu". Kremlj naglašava da bi Rusija, iako ne teži vojnom sukobu sa NATO, mogla da bude primorana da preduzme mere odmazde da bi osigurala svoju bezbednost kao odgovor na militarističku retoriku bloka, podseća Raša tudej.

Mediji podsećaju da je prošlog meseca i Francuska uvela desetomesečnu dobrovoljnu vojnu obuku za mlade od 18 i 19 godina.

U pokušaju da izgladi transatlantske odnose, strahujući da će se njegova zemlja pridružiti Nemačkoj na informativnom ledu, francuski predsednik Emanuel Makron je poručio da je jedinstvo između Evrope i SAD "ključno i neophodno" kad je u pitanju podrška Ukrajini. On je upozorio da "ne sme da postoji nepoverenje".

- Jedinstvo između Amerikanaca i Evropljana po pitanju Ukrajine je ključno. I to kažem iznova i iznova, moramo da radimo zajedno. SAD su potrebni Evropljani da predvode ove mirovne napore - veli Makron. - Podržavam mirovne napore koje preduzima Vašington.

S druge strane, nemački nedeljnik "Špigl" citira transkript sa oznakom "poverljivo" koji pokazuje da su Makron i Merc izrazili, kako se navodi, "ozbiljan skepticizam" u vezi s naporima američke vlade i njenih izaslanika da pregovaraju o miru između Ukrajine i Rusije.

"Strela" i van Izraela

NEMAČKA je prva zemlja izvan Izraela koja raspoređuje sistem protivvazdušne odbrane "Erou 3" (Strela) izraelske proizvodnje, u okviru odbrambenog sporazuma vrednog 3,8 milijardi evra. Berlin je minule nedelje aktivirao svoju prvu bateriju raketnog sistema PVO namenjenu zaustavljanju dolaznih balističkih raketa dugog dometa, na visinama do sto kilometara, što nemačke oružane snage tehnički nisu do sada bile u stanju da urade. Vazdušna baza Šenevalde/Holzdorf, južno od Berlina, prva je od tri planirane lokacije za "Strelu".

- Jačamo evropski stub NATO i preuzimamo planski cilj Alijanse - rekao je Boris Pistorijus za nemačku novinsku agenciju DPA. - Ovo nam prvi put daje mogućnost da pružimo rano upozorenje i zaštitimo naše stanovništvo i infrastrukturu od balističkih raketa dugog dometa - kaže Boris Pistorijus. - Ovom strateškom sposobnošću, koja je jedinstvena među našim evropskim partnerima, osiguravamo našu centralnu ulogu u srcu Evrope.

Nemačka vlada, koja sada ulaže neuporedivo više u PVO, pokrenula je i inicijativu da osnivanje evropskog sistema PVO (Evropska inicijativa za nebeski štit/ESSI). Projektu su se pridružile 24 partnerske zemlje, među kojima Velika Britanija, ali ne i Francuska, jer se Pariz zalaže za PVO sistem koji koristi isključivo evropsku opremu.

Protesti mladih protiv vojne službe

ŠIROM Nemačke učenici su uoči vikenda, u čak 90 gradova, organizovali proteste protiv uvođenja za sada dobrovoljnog služenja vojnog roka. "Ne želimo da provedemo pola godine života zaključani u kasarnama, obučavani da hodamo u stroju i naučeni poslušnosti i ubijanju", poručili su organizatori protesta u saopštenju na društvenim mrežama. Mladi ističu da "rat ne nudi nikakvu perspektivu za budućnost i uništava živote".

Preporučujemo

Svet

0 0

DOKAZAN PROTIV AMERIČKIH I NATO RAKETA: S-400 najuspešniji u obaranju projektila koje ispaljuje ukrajinska vojska, a biće još bolji (VIDEO)

08. 12. 2025. u 21:11

Svet

0 1

PORUKA IZ KREMLjA: Nema govora o sastanku Putina i Trampa do kraja godine

08. 12. 2025. u 20:37

Svet

0 0

OVO ĆE RAZBESNETI EVROPLjANE Politiko: Zemlje EU će morati da obezbede milijarde evra kao garanciju zajmova za Ukrajinu

08. 12. 2025. u 20:31

Svet

0 1

"MALI NAPREDAK" Oglasio se Zelenski o razgovorima u Londonu

08. 12. 2025. u 20:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije