EU JASTREBOVI PLANIRAJU NOVI RAT U MOLDAVIJI: Novi udar na Rusiju preko nevelike ali geostrateški važne zemlje

MOLDAVIJI "kolektivni Zapad" ne dopušta suverenost i neutralnost jer, iako je reč o teritorijalno nevelikoj zemlji, njen geostrateški položaj na liniji sučeljavanja sa Rusijom je postao ogroman. Evropska unija daje podršku "unionistima" koji žele da ostvare projekat pripajanja Moldavije "velikoj Rumuniji", koja bi bila neprobojna brana ruskom uticaju na Balkan, ali i potencijalna odskočna daska za napad na Rusiju, pri čemu se Moldavci i Rumuni posmatraju samo kao topovsko meso.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Ove intrigantne informacije čule su se prošle nedelje na Međunarodnoj naučnoj konferenciji "Moldavija i Sloveni" održanoj u Institutu za političke studije u Beogradu. Na skupu koji su organizovali dr Zoran Milošević i doktorand Dajana Lazarević prikazani su radovi naučnika iz 13 zemalja, a među najzapaženijim učesnicima bio je dr Đerđ Varga, član Mađarske akademije nauka.

Foto: B.Subašić

- Stručnjaci i političari iz EU i NATO mogu se podeliti u dve grupe: one koji ograničavaju sferu odgovornosti svojih organizacija na teritoriju država članica, i one koji stalno širenje ovih organizacija smatraju legitimnim instrumentom "izvoza demokratije", gde niko drugi ne može imati kontrainteres. Ove druge možemo nazvati "sektaškim atlantistima" koji su u protekle dve decenije uspeli da pokrenu procese destabilizacije kakve vidimo u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji. Glavna karakteristika ovih procesa jeste pritisak kolektivnog Zapada da one donesu konačne i hitne odluke o strateškoj orijentaciji, bez mogućnosti da zadrže uravnotežene odnose između Zapada (EU i NATO) i Istoka (Rusije i postsovjetskog prostora).

foto: B.Subašić

Mađarski naučnik je naglasio da je i Ukrajina, slično današnjoj Moldaviji, imala ustavnom zagarantovanu neutralnost i 2008. kada ju je NATO, pod američkim pritiskom, imenovao kao budućeg člana.

- Odricanje od neutralnosti nije postalo priča o uspehu za Ukrajinu, a posledice su očigledne. Projektujući atlantističke, u suštini američke, interese u Evropi, naročito pod administracijom Džozefa Bajdena, EU u okviru standardne spoljne i bezbednosne politike nije ostavila prostor ni za neutralne države članice EU, Austriju, Finsku i Švedsku, niti za pridružene ili kandidatske zemlje izvan Unije da vode suverenu i neutralnu spoljnu politiku. Zemlje poput neutralne Moldavije, Srbije i Gruzije, koje nisu članice ni EU ni NATO, bile su i ostaju pod stalnim pritiskom da u potpunosti usklade svoju politiku sa sankcijama EU i sprovode ih čak i protiv sopstvenih nacionalnih interesa - rekao je dr Varga.

Foto: Printskrin, Vikipedija

On je upozorio da prinudna orijentacija ka jednom izboru u duboko podeljenim društvima može dovesti samo do građanskog rata, spoljne intervencije i razaranja.

- Primer je neustavna promene režima u Ukrajini pod zapadnim nadzorom 2014. godine kao početak građanskog rata, a potom i oružanog sukoba. Praksa spoljne i bezbednosne politike EU, potčinjena "ofanzivnom atlantizmu", čini problematičnim ne samo članstvo u NATO, već i pristupanje EU. Trenutno ove organizacije ne teže saradnji na ravnopravnoj osnovi, već svakodnevno sankcionišu suverene države, kao i sopstvene "neposlušne" - konstatovao je dr Varga.

Posledice politike kažnjavanja videle su se upravo na konferenciji "Moldavija i Sloveni" na kojoj su govorili i gosti iz Belorusije, Rusije, Litvanije, Bugarske, Mađarske i Italije, ali ne i naučnici iz Moldavije koji su bili najavljeni, ali se nisu pojavili. Organizatorima su obrazložili da "nisu smeli da dođu" jer se boje reakcije moldavske tajne službe SIB koja je stavila Srbiju na "crnu listu" jer ima prijateljske odnose sa Rusijom. Informacije o teroru koje podseća na onaj iz vremena Staljinovih čistki došle su iz zemlje čije rukovodstvo retorički teži ka evropskim integracijama i vladavini prava. Deo zapadnih centara moći smatra legitimnim i demokratskim takav teror, deslovenizaciju, uništavanje tradicionalne crkve i društva, pa čak i prisilno pripajanje Moldavije susednoj Rumuniji.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Posredstvom različitih socijalnih i obrazovnih programa, rumunska država, uz finansijsku podršku iz Brisela, stvorila je sadašnju političku elitu u Kišinjevu, koja građanima Moldavije nameće evropske "vrednosti" koje se, po njihovom mišljenju, mogu ostvariti na dva načina: ili pristupanjem Moldavije Evropskoj uniji kao druge rumunske države, ili njenim ujedinjenjem sa Rumunijom. Najveće "dostojanstvo" unionizma je njegova rusofobija. Moguće ujedinjenje Rumunije i Moldavije trebalo bi da predstavlja prepreku Rusiji na putu ka Donjem Dunavu, Balkanu i Crnom moru. Istovremeno, novo izdanje "velike Rumunije" bilo bi odlična polazna tačka za napad na Rusiju ili, u najmanju ruku, za suprotstavljanje ruskim interesima u jugoistočnoj Evropi. Ta mogućnost danas je izuzetno aktuelna - ukazao je Vojn Božinov, docent na Institutu za istorijska istraživanja u Bugarskoj akademiji nauka.

Neuralgična tačka Moldavije, nekadašnje sovjetske republike, jeste međunarodno nepriznata Pridnjestrovska republika brojnim slovenskim i autentičnim moldavskim stanovništvom koje se opire "rumunizaciji". Prozapadne vlasti iz Kišinjeva jednom su bezuspešno pokušale da ovu oblast "disciplinuju" vojnom invazijom, a neprestano je prisutan strah normalnih ljudi u Rumuniji i Moldaviji da bi taj scenario mogao da se ponovi. Dajana Lazarević u radu "U čijoj je službi moldavska Tajna služba SIB" navodi karakterističan stav rumunske senatorke Dijane Jovanović Šošoake: "Pridnjestrovlje je nova jabuka razdora između istočnog i zapadnog bloka i mogući novi izvor sukoba u blizini Rumunije. Ako se ne preduzmu mere predostrožnosti, ova teritorija može uvući Moldaviju u rat, zatim Rumuniju, koja će podržati Moldaviju, a samim tim Ukrajina će dobiti toliko željeno učešće NATO i EU u ratu koji je već izgubila. Rumunija je u centru pažnje, jer je Rusija obećala da će napasti vazduhoplovne baze sa kojih lete borbeni avioni da napadaju ruske trupe. Moldavija je samo loptica za ping-pong velikih država i rizikuje da postane nova Ukrajina, koju Soroš, bliski prijatelj Maje Sandu, zapravo njen gazda, gura na put rata. Moldavija je važna u ovom sukobu zato što u njega može da uvuče Rumuniju, koja je članica EU i NATO. Ona igra ulogu provokatora, jer Maja Sandu izvršava Soroševe naloge."

Foto: Printskrin, Vikipedija

U više naučnih radova na koferenciji je istaknuto da je aktuelni direktor moldavske obaveštajne službe SIB državljanin Rumunije, što je krajnje neuobičajeno u svetskoj praksi, kao i da je 2010-2012. radio u Informacionom i dokumentacionom centru NATO, a od 2013. do 2020. u Fondaciji Džordža Soroša.

- Moldavski političar izraelskog porekla Aleksandar Stojanoglu početkom 2025. je izjavio da zapadne nevladine organizacije kontrolišu ključne državne organe i tajnu službu SIB. Stojanoglu objašnjava: "Pod izgovorom 'reformi', mreža visoko plaćenih 'stručnjaka' je infiltrirana iz NVO direktno u ključne vladine strukture... Zvanično je uspostavljena paralelna država". Sa druge strane, diskutuje se i o nekim drugim inostranim uticajima na moldavski politički vrh i tajnu službu. Nemački politikolog Aleksandar Rar je 29. septembra 2025. izjavio da francuske specijalne službe pripremaju Moldaviju za proširenje NATO. Prema mišljenju Rara, pored američke obaveštajne službe CIA, britanska i francuska tajna služba se najviše trude da ostvare uticaj u Istočnoj Evropi - navodi Dajana Lazarević.

Da li objektivno postoji uticaj sa Zapada na moldavske vlasti, tajnu službu i državne organe, naučnici su zaključivali na osnovu dostupnih podataka o broju nevladinih i soroševskih organizacija na tlu Moldavije.

- Na teritoriji Moldavije registrovano je 14.000 nevladinih organizacija sa Zapada, od kojih su najveće: Fond Soroša, USAID, nemačke i holandske NVO, američki Nacionalni fond za demokratiju (NED), britanski Institut za međunarodne odnose (Chatham House)... Moldavski politikolog Bogdan Tirdeja tvrdi da je opšti budžet 20 najkrupnijih NVO, od kojih smo neke naveli, u petogodišnjem periodu 21 milion dolara. Provladina medijska kuća "Insajder Moldavija" tvrdi da postoji povezanost između SIB i Službe bezbednosti Ukrajine SBU: "Naše specijalne snage teže da dobiju metodologiju od ukrajinske strane, a najvažnije je iskustvo borbe protiv ruske propagande u informacionom ratu. Britanska obaveštajna služba nadgleda proces, a SIB već godinu dana aktivno koristi rad SBU za kontrolu informacionog prostora Moldavije" - citira Dajana Lazarević.

Ona navodi skandal kada je moldavski biznismen i političar Ilan Šor objavio snimke telefonskih razgovora pripadnika SIB.

- Kontroverzni snimci su otkrili metologiju rada SIB i fabrikovanje afera sa ruskim špijunima, kao i kreiranje raznih optužbi na račun političkih protivnika Maje Sandu. Interesantno je da dok se obračunava sa Rusijom, SIB uzima u obzir Srbiju, čak i Bosnu i Hercegovinu. U tom svetlu, opravdano je upitati se: čija je moldavska tajna služba? Čini se da je SIB ponajmanje moldavski, iako joj titularno pripada. Rad ove službe, ciljevi i prioriteti odražavaju interese zapadnih sila, uz nerešavanje svih pređašnjih problema: proruske orijentacije polovine građana, većinsko protivljenje ulasku u NATO i separatizam Pridnjestrovske Republike i Gagauzije - zaključuje Lazarevićeva.

GRAĐANI KAO "TOPOVSKO MESO"

Vojn Božinov, docent na Institutu za istorijska istraživanja u Bugarskoj akademiji nauka upozorio da bi ako "ukrajinski eksperiment pod nadzorom Brisela" propadne, Moldavija mogla da preuzme ulogu Ukrajine, zajedno sa Rumunijom.

- Moldavija je mala zemlja koja nema resurse da predstavlja realnu pretnju Rusiji i tu državni unionizam dolazi kao pojačanje evroatlantizmu. Državno ujedinjenje Moldavije i Rumunije predstavljalo bi daleko ozbiljniji izazov koji bi Zapad usmerio protiv Rusije, utoliko pre što bi bilo deo NATO. Posebno pitanje jeste što bi obični građani postali "topovsko meso", ali, kao što pokazuju događaji događaji u Ukrajini, Zapad se ne obazire na ljudske patnje, važno je da njegovi ciljevi budu postignuti.

Preporučujemo

Svet

0 0

30-MINUTNA SALVA UVREDA I TAJNI ČET: Kako je pao Jermak? "Izdao" ga Zelenski - najavio odlazak na front, beži od optužnice?

02. 12. 2025. u 15:45

Svet

0 0

NETANJAHU DONEO ODLUKU: Izrael spreman na sporazum sa Sirijom

02. 12. 2025. u 15:41

Svet

0 2

ZAŠTO JE TRAMP U MOSKVU POSLAO VITKOFA I KUŠNERA? Si-En-En analizira: Donald se okreće nekonvencionalnom timu za pregovore o Ukrajini

02. 12. 2025. u 15:22

Svet

0 0

STIV VITKOF STIGAO U KREMLj: Uskoro sastanak sa Putinom

02. 12. 2025. u 15:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije