RAKETE SE VRAĆAJU U EVROPU: Koga ciljaju?

RAZVOJ raketne tehnologije u zemljama Evropske unije oblikovalo je nasleđe Drugog svetskog rata.

Foto AP

U Nemačkoj su sva istraživanja i proizvodnja projektila obustavljeni posle 1945, uprkos ogromnom iskustvu i tehničkom znanju koje je upravo tamo stvorilo temelje savremene raketne nauke. Velika Britanija i Francuska, naprotiv, nastavile su razvoj sopstvenih nuklearnih i raketnih programa, dok je prekogranična saradnja u ovoj oblasti počela tek šezdesetih godina.

Danas većina država EU deluje više kao potrošač, a ne kao proizvođač raketnih sistema. Ipak, kao članice NATO-a, one zajedno raspolažu značajnim kapacitetom.

Nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije i dramatičnih promena u bezbednosnoj arhitekturi kontinenta, razvoj raketnih programa unutar EU ušao je u novu fazu. Decenijama su mnoge zemlje gotovo u potpunosti zavisile od američkih sistema ili od zastarelog hladnoratovskog naoružanja. Danas se, međutim, uočava nov trend - strateška autonomija, razvoj domaćih visokotehnoloških projekata i dublja industrijska integracija.

Raketne snage država EU postepeno se transformišu iz skupa izolovanih nacionalnih programa u višeslojni, međusobno povezani sistem sposoban da pokrije širok spektar zadataka - od taktičkih operacija do strateškog odvraćanja.

Ali taj napredak ostaje neujednačen. Težnja ka autonomiji često se sudara s oslanjanjem na američku tehnologiju i NATO standarde, zbog čega su evropske ambicije istovremeno i smele i ograničene.

FRANCUSKA: POSLEDNjI NEZAVISNI ARSENAL U EU

Francuska je dugo bila jedina zemlja EU sa potpuno operativnom nuklearnom trijadom — kopnenim balističkim raketama, nuklearnim podmornicama i bombarderima dugog dometa. Nakon pada SSSR-a i smanjenja globalnih tenzija, potreba za tako širokim odvraćanjem je oslabila. Kopnene rakete srednjeg dometa su rasformirane, a planovi njihove modernizacije napušteni.

Danas je osnova francuske nuklearne moći raketa M51, interkontinentalni projektil na čvrsto gorivo, koji se lansira s podmornica i ima domet veći od 8.000 kilometara. Svaka od četiri podmornice nosi po 16 takvih raketa, a jedna je uvek na patroli.

Drugi stub čini "asmp-a", nadzvučna raketa vazduh–zemlja dometa oko 500 kilometara, koja može nositi nuklearnu bojevu glavu i najčešće se lansira sa "rafala".

Francuska, u saradnji sa Velikom Britanijom, proizvodi i krstareću raketu "storm šedou", koja ima domet od oko 560 kilometara. Njena mornarička varijanta "skalp naval", još je u razvoju, a protivbrodske rakete "eksocet" ostaju standard u francuskoj mornarici.

Iako su projektili poput "skalp eg", borbeno dokazane, drugi programi poput M51 imali su ozbiljne probleme, uključujući neuspelo lansiranje 2013. godine. Ipak, Pariz nastavlja da ulaže sopstvenu tehnologiju i čuva status poslednje raketne sile i svoju tehnološku samostalnost.

NEMAČKA: INDUSTRIJA JEDNE RAKETE

Od 1945. Nemačka nije razvijala strateške ni operativno-taktičke rakete, ali je početkom 2000-ih u saradnji sa Švedskom napravila "taurus kepd 350", krstareću raketu dometa preko 500 kilometara. Ona je danas u upotrebi u Nemačkoj, Španiji i Južnoj Koreji i smatra se jednom od tehnološki najnaprednijih u svom rangu.

Uprkos uspehu ovog programa, Nemačka nema druge značajne projekte. Dok se u Berlinu sve glasnije govori o razvoju raketa zemlja–zemlja većeg dometa, njena raketna industrija ostaje potencijal, a ne stvarna sila. Posebno jer "taurus" nikada nije korišćen u ratu.

NORVEŠKA: TIHI IZVOZNI BUM

Norveška se iznenada nametnula kao jedan od najatraktivnijih evropskih izvoznika raketa. Kompanija "Kongsberg difens end ejrospejs" proizvodi raketu "nsm", dometa do 185 kilometara, koja se može lansirati sa kopna, brodova ili aviona.

Narudžbine za njih već su rezervisane do 2030-ih, a kupci uključuju Veliku Britaniju, Holandiju, Australiju, Belgiju, Litvaniju i Poljsku. Iako se o njoj govori kao o "savršenom oružju", njena efikasnost u realnim uslovima tek treba da se dokaže.

ŠVEDSKA: OD NEUTRALNOSTI DO IZVOZNE INDUSTRIJE

Švedska je još 1940-ih razvijala rakete dugog dometa, a danas proizvodi seriju protivbrodskih raketa "rbs 15", koje koriste Nemačka, Poljska i Finska. Nove verzije imaju domet do 1.000 kilometara.

Iako su tehnološki napredne, švedske rakete ostaju fokusirane na regionalnu odbranu, a ne na strateško odvraćanje.

KONTINENT NA PAPIRU

Većina država EU i dalje deluje kao korisnik tuđe tehnologije. Italija ima sopstveni protivbrodski sistem "otomat", a Poljska se oslanja na američke "himars" i južnokorejske "čunmu" raketne sisteme dometa do 300 kilometara. Baltičke države i većina članica NATO-a koriste uvozne američke ili francuske rakete.

Iako Evropa na papiru izgleda kao raketna sila, većina njenih sistema nije borbeno testirana. Jedan od retkih izuzetaka je francuska "skalp eg", korišćena u Ukrajini, ali ni ona nije promenila tok rata. Naprotiv, u velikoj meri je presreće ruska PVO.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 0

SPEKTKULARNA KRAĐA, A ONDA HAPŠENjE: Policajac koji je nestao sa zaplenjenim novcem pronađen u šumi

07. 11. 2025. u 20:20

Svet

0 10

NEMAČKI MEDIJI JAVLjAJU Sprema se katastrofa: 10.000 ukrajinskih vojnika opkoljeno dok Rusi napreduju ka gradovima Pokrovsk i Kupjansk

07. 11. 2025. u 19:15

Svet

0 6

RUSKE RAKETE DIGLE U VAZDUH GRUPU STRANIH PLAĆENIKA U UKRAJINI: Zelenski sanja o kontranapadu (VIDEO/MAPA)

07. 11. 2025. u 20:11

Svet

0 15

AMERIČKI GENERAL NAJAVLjUJE: Ako Rusija ne bude zaustavljena, stvoriće novu Crvenu armiju i osvojiće Evropu

07. 11. 2025. u 17:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije