KRALJEVSKI VOJNICI PUCAJU PRAZNOM PUŠKOM: Porazni rezultati analize o stanju vojske Velike Britanije i njenoj sposobnosti za izazove

U trenutku dok svet strahuje od mogućih širih, globalnih sukoba, i dok London i Pariz zagovaraju jačanje evropskih odbrambenih snaga, uz insistiranje na bezbednosnoj ulozi u Ukrajini, dugo čekani strateški pregled odbrane Velike Britanije za predstojeći desetogodišnji period, pokazao je da ova zemlja nije dovoljno spremna za eventualni rat većih razmera koji bi mogao da joj zapreti.

Foto: Printscreen

Kao direktne pretnje u Velikoj Britaniji posmatraju se Rusija i Kina, dok bi probleme mogli da izazovu i Iran i Severna Koreja. Laburistička vlada premijera Kira Starmera je dolaskom na vlast pre godinu dana naručila istraživanje da bi se razmotrile pretnje s kojima se Britanija suočava i sagledaju sposobnosti za odbranu i raspoloživi resursi. Zaključak je bio bolan.

Nekadašnji (1999-2003) generalni sekretar NATO lord Džordž Robertson predvodio je tim stručnjaka koji su sačinili Strateški pregled odbrane (SDR) na 140 stranica, predstavljen početkom leta u kome se kritikuje trnutno stanje vojske Velike Britanije. Prema ovom dokumentu, ona pati od neadekvatnih oruđa i zaliha, uz mali broj i nedvoljno dobro raspoređene vojnike. Ni medicinske službe ne mogu da se nose sa sukobom u kome bi bilo masovnih žrtava. Upozorava se da brzina promena u odbrani nije išla u korak sa pretnjom i obimom izazova u svetu.

Navodi se i da se po prvi put od kraja Hladnog rata Velika Britanija suočila sa višestrukim i direktnim pretnjama bezbednosti, prosperitetu i demokratskim vrednostima, u svetu opterećenom nestabilnošću i dubokom neizvesnošću. Nalgašeno je da "generacijski izazov zahteva generacijski odgovor". SDR upozorava da zemlja mora da se pripremi za scenarije koji su se donedavno smatrali nezamislivim, a to je da sa saveznicima može da se suoči s potrebom odvraćanja i sprečavanja rata punog obima "tako što će biti spremna da se bori i pobedi."

Ističe se da se sve to događa u trenutku kada se narušava dugogodišnja vojna prednost Zapada i dok se druge zemlje brzo modernizuju i proširuju svoje oružane snage, a dok se bezbednosni prioriteti SAD menjaju. S druge strane, naglašeno je da se Velika Britanija suočava sa novom vrstom pretnji i da mora hitno da razvija sposobnost da se od njih brani.

Vlada se obavezala da će sprovesti sve 62 preporuke koje sadrži dokument, na osnovu kojih bi Velika Britanija mogla da se bolje suoči s aktuelnim i predstojećim pretnjama. Plan se zasniva na obavezi da se na odbranu troši tri odsto BDP. Trenutno, Britanija izdvaja nedovoljnih 2,3 odsto, dok je vlada u Lodnonu obećala da će se to do proleća 2027. godine popeti na 2,5.

Ali, kritičari se pitaju gde će se pronaći desetine milijardi funti potrebnih za te poduhvate. Povećanje izdvajanja za vojsku analitičari smatraju mogućim samo ako se izvrše značajni rezovi u drugim sektorima. Nisko poverenje u vladu i ograničeno razumevanje pretnji s kojima se zemlja suočava, mogli bi da ugroze napore vlasti da poveća vojni budžet. Kao primer za tu tvrdnju može da posluži nedavno istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da blizu polovine Britanaca, tačnije 49 odsto, smatra da bi potrošnja za odbranu trebalo da se poveća, ali se 57 odsto protivi podizanju poreza.

U takvoj situaciji, već je najavljeno izdvajanje 1,5 milijardi funti za otvaranje šest fabrika za proizvodnju municije i milijardu za komandni kibernetički centar. Planom je predviđena i nabavka 7.000 komada oružja dugog dometa, kao i razvijanje zajedničkog programa s Nemačkom za proizvodnju raketa dugog dometa do dve hiljade kilometara.

Ambiciozno se planira i širenje odbrambene nuklearne moći s ubrizgavanjem 15 milijardi funti, nabavka aviona F-35A, kupovina 25 fregata prvog ranga. U Londonu nameravaju i da povećaju broj nuklearnih podmnornica sa 7, od kojih su faktički samo 5 operativne, na 12. To je ono što je na papiru. Ali, realnost je drugačija.

Tokom šezdesetih, kada je izdvajanje za vojsku iznosilo čak 7 odsto, Velika Britanija je imala osam nosača aviona i 54 podmornice, a danas samo dva nosača koji kubure s tehničkim problemima i nedostatkom osoblja i ukupno 10 podmornica, ako se uračunaju različiti pogoni i ispravnost. Na raspolaganju je ukupno 70 brodova, od kojih su, uz dva noasača, i šest razarača i 11 fregata. Britanska kraljevska vojska danas ima nešto preko 180.000 vojnika, od kojih potpuno obučenih oko 130.000, što je značajno manje od preko 300.000 koliko je imala tokom Hladnog rata.

Analitičari ističu slabu spremnost za visoko intenzivne konflikte, uz procenu da bi vojska mogla biti iscrpljena za 6 meseci do godinu dana u slučaju rata sličnog intenzitetu ukrajinskom. Ograničenja i izazovi su i problemi s malim brojem ljudstva, nedostatak sistema protivraketne odbrane, odnosno nepostojljnje adekvatne sposobnosti za presretanje krstarećih i hipersoničnih raketa, ograničena logistika, tehnološka dotrajalost.

Bez obzira na visok nivo profesionalizma, superiornu interoperabilnost s NATO partnerima, nuklearni i pomorski kapacitet, Velika Britanija bi posle svega navedenog mogla da vodi rat uz velika ograničenja i u saradnji s NATO savezom. Analitičari su jednoglasni da bi u intenzivnim sukobima bez spoljne podrške, njena sposobnost bila testirana do maksimuma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije