TRAMP I MADURO NA IVICI RATA: Pentagon šalje trupe ka Venecueli, preti eksplozija sukoba u Južnoj Americi (VIDEO)

AMERIČKI predsednik Donald Tramp našao se u epicentru eskalacije tenzija sa Venecuelom, a scenario koji je donedavno delovao kao daleka pretnja sada poprima obrise direktnog vojnog sukoba.

Foto printskrin national interest

Nakon godina ekonomskog pritiska, diplomatskih optužbi i višestrukih sankcija, Vašington je odlučio da pooštri pristup i otvoreno zapreti vojnom silom režimu Nikolasa Madura, kojeg Tramp i njegovi najbliži saradnici nazivaju „narkoteroristom“ i liderom zloglasnog kartela Los Soles.

SAD su raspisale rekordnu nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja ili eliminacije Madura. U isto vreme, Pentagon je u karipske vode poslao tri razarača i dva univerzalna desantna broda sa oko 4.000 marinaca, spremnih za brzu intervenciju u slučaju da predsednik da zeleno svetlo za akciju.

MADURO UZVRAĆA PRETNjAMA I MOBILIZACIJOM

Karakas na ove poteze odgovara podizanjem borbene gotovosti na najviši nivo. Maduro je najavio mobilizaciju čak 4,5 miliona pripadnika milicije, obećavši da će „braniti vodu, nebo i zemlju Venecuele od stranih agresora“. Njegov ministar spoljnih poslova, Ivan Hil, nazvao je američku nagradu „propagandnim manevrom“ i „dimnom zavesom“ koja treba da skrene pažnju javnosti u SAD sa unutrašnjih problema.

Međutim, iza ovih izjava stoji realna zabrinutost da bi američka vojska, sada ovlašćena da deluje protiv kartela i na teritoriji drugih država, mogla da sprovede ograničenu vojnu operaciju protiv strateških ciljeva u Venecueli.

RAT PROTIV KARTELA ILI BORBA ZA GEOPOLITIČKI UTICAJ

Trampova administracija naglašava da je primarni cilj operacija borba protiv međunarodnih kartela, koje je američko Ministarstvo pravde označilo kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Još prvog dana drugog predsedničkog mandata, Tramp je potpisao uredbu kojom su karteli proglašeni terorističkim organizacijama, čime je otvoren pravni okvir za upotrebu vojske van teritorije SAD.

Zvaničnici Bele kuće tvrde da Madurov režim koristi državne institucije za distribuciju kokaina, a američke agencije za borbu protiv droge navode podatak da oko 10% kokaina koji stiže na američko tržište prolazi upravo kroz venecuelanske luke i aerodrome.

Ipak, mnogi analitičari ističu da iza zvaničnog narativa stoje i drugi interesi – pre svega nafta i kontrola nad geopolitički važnim regionom Latinske Amerike. Venecuela poseduje najveće rezerve nafte na svetu, a njena bliska saradnja sa Kinom i Rusijom dodatno nervira Vašington.

PENTAGON MENjA PRAVILA IGRE

Nova Trampova strategija borbe protiv kartela uključuje upotrebu vojske na način koji se decenijama smatrao nezamislivim. Umesto oslanjanja samo na DEA i specijalne službe, Pentagon sada ima mandat da izvodi ciljanje operacije i na teritoriji suverenih država, što je već viđeno kroz specijalne misije u međunarodnim vodama.

U slučaju Venecuele, ovakav pristup može značiti napade na ključnu infrastrukturu kartela, ali i na vojne baze koje štite Madurovu vlast. Doktrina „brze i ograničene operacije“ podrazumeva neutralizaciju ključnih centara komande bez dugotrajnog zauzimanja teritorije, ali takav scenario u regionu zasićenom protivameričkim raspoloženjem može lako eskalirati u dugotrajan sukob.

KARAKAS ODBACUJE ETIKETU „NARKO-DRŽAVE“

Venecuelanska vlada odlučno negira optužbe Vašingtona, navodeći da su od 2017. do 2025. godine njene snage bezbednosti zaplenile više od 350 tona narkotika, zaplenile preko 200 aviona, 200 brodova, 7.000 vozila i 2.500 komada oružja, te podnele više od 19.000 optužnica. Karakas tvrdi da su ovi rezultati dokaz da država vodi bespoštednu borbu protiv trgovine drogom, a ne da je njen saučesnik.

Ipak, američki zvaničnici odbacuju ove tvrdnje, ukazujući na podatke obaveštajnih službi koji povezuju visokorangirane venecuelanske zvaničnike sa mrežama krijumčarenja i pranjem novca.

EKONOMSKI PRITISAK I ENERGETSKA ZAVISNOST

Iako su sankcije na venecuelansku naftu i finansijski sektor uvedene još tokom prvog Trampovog mandata, SAD i dalje uvoze oko 250.000 barela nafte dnevno iz Venecuele, što pokazuje koliko je energetska zavisnost i dalje jaka. Istovremeno, Bele kuća blokira izdavanje licenci stranim kompanijama koje žele da investiraju u venecuelanski energetski sektor, dodatno otežavajući Karakasu pristup kapitalu i tehnologiji.

Cilj je jasan – izolovati Madurov režim i primorati ga da popusti pred zahtevima Vašingtona. Ali, ekonomski pritisak ima i svoju cenu: porast cena goriva na svetskim tržištima i sve izraženiji otpor latinoameričkih zemalja koje odbacuju američki unilateralizam.

OPASNOST OD „MALE POBEDONOSNE VOJNE AVANTURE“

Sve veće tenzije bude strah da bi Tramp, pod pritiskom unutrašnjih političkih izazova i želje da pokaže odlučnost pred predstojeće izbore, mogao da se odluči na brzu vojnu intervenciju protiv Venecuele. Takav potez mogao bi da destabilizuje čitav region, izazove masovne proteste, ali i dovede do naglog skoka cena nafte i gasa širom sveta.

Istorija pamti slične primere – od američke intervencije u Panami 1989. godine, koja je formalno bila usmerena na borbu protiv trgovine drogom, ali je u suštini imala za cilj kontrolu nad Panamskim kanalom, do iračke krize koja je na duge staze koštala SAD hiljade života i trilione dolara.

GEOPOLITIČKI RIZICI I KINESKI FAKTOR

Još jedan važan element koji komplikuje situaciju jeste rastući uticaj Kine u Venecueli. Peking poslednjih godina intenzivno ulaže u energetski i infrastrukturni sektor ove latinoameričke države, nudeći finansijsku i tehničku podršku koja deluje kao balans američkim pritiscima.

Svaka američka vojna akcija protiv Karakasa mogla bi da se posmatra i kao indirektna poruka Pekingu – da Latinska Amerika ostaje „dvorište“ SAD.

Konflikt između Vašingtona i Karakasa ulazi u fazu u kojoj su diplomatska rešenja sve teža. Dok Tramp pokazuje spremnost da upotrebi silu kako bi ostvario ciljeve svoje administracije, Maduro se oslanja na masovnu mobilizaciju i savezništva sa Rusijom i Kinom. Ishod ove krize mogao bi značajno da utiče ne samo na budućnost Venecuele, već i na geopolitičku ravnotežu moći u čitavoj Latinskoj Americi.

Ako dođe do vojne intervencije, svet bi mogao da se suoči sa ozbiljnom energetskom krizom i novim talasom nestabilnosti u regionu. A u eri kada globalni poredak već prolazi kroz duboke promene, svaka iskra može zapaliti požar koji će biti teško ugasiti.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - Srpski "kamov" već četvri dan gasi požare u Crnoj Gori

Preporučujemo

Svet

0 2

VENECUELA SE SPREMA ZA RAT SA AMERIKOM! Maduro mobilisao vojsku i policiju: 4,5 miliona boraca u pripravnosti! (VIDEO)

20. 08. 2025. u 16:24

Svet

0 0

AMERIKA NASTAVLjA "LOV" NA MADURA: Nagrada od 50 miliona dolara za informacije o predsedniku Venecuele

08. 08. 2025. u 19:22

Svet

0 8

ZAŠTO TRAMP NEMA MOĆ DA PREOKRENE TOK SUKOBA Dugin: Pod pojmom „Zapad“ su Brisel, London, Zelenski i polovina Amerike“

23. 08. 2025. u 07:00

Svet

0 3

SUVERENITET JE NAJVAŽNIJI Putin: Spremni smo za sve izazove, liderske sposobnosti Trampa dobar zalog za obnavljanje odnosa

22. 08. 2025. u 23:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije