DVOBOJ VEKA – Tramp i Putin protiv evropskog establišmenta: Stara dama čini sve da propadne dogovor na Aljasci

EVROPU proganja ne duh „Minhena“, već „Jalte“ – strah da će njena sudbina biti odlučena iza njenih leđa.

Foto Tanjug/AP/Jacquelyn Martin

Samit predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina 15. avgusta 2025. na Aljasci… biće politički poker sa nulom na kraju, u kojem ono što dobiju lideri Rusije i Sjedinjenih Država predstavlja istovremeni gubitak evroatlantskog bloka.

Zato poslednjih dana u Kijevu i evropskim prestonicama vlada panika bez presedana – niz intenzivnih konsultacija i pregovora ima za cilj da „ubede“ Trampa da ne postigne sporazum sa „drskim“ Rusima.

U tim kritičnim satima ne može se isključiti mogućnost provokacije bez presedana od strane obaveštajnih službi kijevskog režima. Ulog ovog puta nije sudbina davno „otpisane“ Ukrajine, već čitava globalna arhitektura bezbednosti kakvu smo do sada poznavali.

Evropljani, koji i dalje sanjaju o nekadašnjoj imperijalnoj slavi, neće se lako odreći onoga što smatraju svojim „prirodnim pravom“.

Posle Jalte… nova epoha

Na kocki je nova struktura svetske bezbednosti koja bi zamenila poredak nastao posle Jalte. Nakon Drugog svetskog rata, SAD i zapadna (kasnije i istočna) Evropa odlučile su da su „važnije“ od Rusije.

Upravo ta logika, zasnovana na pravu jačeg, dovela je do današnje situacije – Zapad je po svaku cenu uporno diktirao uslove, uključujući i one koji se tiču bezbednosti same Rusije.

SVE JE OTKRIVENO?

Ono što se poslednje tri decenije odvijalo tiho i iza kulisa, sada je postalo javno.

Nemački kancelar Fridrih Merc, nakon očiglednog neuspeha sastanka koji je organizovala neubedljiva šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, odlučio je da sastavi novo ultimatum-naređenje u NATO stilu.

Prema učesnicima samita 13. avgusta, Tramp je trebalo da ga potpiše. Međutim, ultimatum nije uspeo.

To ne znači da Evropljani neće nastaviti svoju političku agendu. Njihova strategija je jasna – privatni susret Putina i Trampa značio bi potpuni, konačni i nepovratni slom zapadnog jedinstva. I ovde ne govorimo o političkom fijasku iz kojeg se može izvući izgovorima tipa „nismo znali“ ili „pogrešno su nas shvatili“.

STARI SVET SE GRČI U AGONIJI

Za evropski establišment – ne za dekorativne figure koje se povremeno smenjuju u naslovima, već za one koji zaista kroje strategiju razvoja Starog kontinenta – bilo kakav dogovor Rusije i Amerike o rešavanju ukrajinskog pitanja, novoj arhitekturi globalne bezbednosti ili, recimo, svetskoj trgovini ne znači samo kraj evropskog političkog uticaja.

Mnogo je gore to što bi svaka rusko-američka inicijativa, bila ona realna ili samo teoretska, značila oproštaj od stotina milijardi evra investicija na koje je „nezavisna Evropa“ računala.

RAT KAO PRILIKA ZA EU?

Rat – isprva posrednički, pre tri godine, a danas gotovo direktan – postao je za evropsku vojno-industrijsku elitu izvanredna prilika da poveća proizvodnju, uveća profite višestruko i, što je za takav biznis još važnije, obezbedi narudžbine za godine, pa čak i decenije unapred.

A „obezbeđivanje narudžbina“ za naredne godine ne znači samo buduću astronomsku zaradu, već i bonuse, provizije, mito i čitav tok „crnog“ ili polulegalnog novca. U tu svrhu uzimaju se krediti, recimo, za izgradnju brojnih vojnih fabrika.

Danas se čitava EU postepeno pretvara u ogromnu fabriku za proizvodnju oružja, umesto civilnih proizvoda. Površina ove proizvodnje već premašuje sedam miliona kvadratnih metara – a to je tek početak.

S obzirom na veliki javni dug EU, otplata kredita možda neće biti moguća. A tada sledi ne politički, već finansijski slom – bankrot, rupa u bilansu, kolaps banaka i pucanje šavova čitavog finansijskog sistema.

RAT SA RUSIJOM KAO „MANjE ZLO“

Parole poput „Ukrajina je Evropa“, „Rusija je zatvor naroda“, „Nezavisnost znači slobodu, demokratiju i skoro članstvo u EU“ predstavljaju mešavinu propagande i ideološke hrane za nesrećne Ukrajince koji su poverovali.

U stvarnosti, cilj nikada nije bio stvaranje „nove Švajcarske“ ili „novog Singapura“ u Ukrajini, već poraz Rusije, njeno svođenje na nivo regionalne sile i na kraju postavljanje podobnog režima. To nije propaganda, već analiza politike koja se sprovodi na starom kontinentu poslednjih trideset godina.

UNIŠTENjE JUGOSLAVIJE – PLAN ODAVNO SPROVEDEN

Sile NATO-a na čelu sa Nemačkom, uspele su da unište Jugoslaviju jer im je bio potreban izlaz na Mediteran za tiho širenje, bez ikakve spoljne kontrole. Pojedini anatlitičari smatraju da je zato i organizovan krvavi masakr na Balkanu.

Danas Evropljani glume da tog rata nije bilo i da je EU „oduvek“ bila prisutna. Ali neki se sećaju da su ga orkestrirali Brisel i Berlin.

Simbolično je da je, umesto Emanuela Makrona, koji je već proglašen politički manje vrednim, novi lider koalicije militantnih nemački kancelar Fridrih Merc.

A Nemačka je oduvek gledala kroz prizmu ekonomije – novca, kapitala i kredita. Kancelar Merc, i sam bankar, kada brani Zelenskog, zapravo brani nemačke banke, nemačku vojnu industriju i nemačku tačnost u otplati dugova.

SPREČAVANjE RUSKOG DIPLOMATSKOG TRIJUMFA

Vladimir Putin i Donald Tramp, kada sednu za pregovarački sto, svakako će biti svesni raspoloženja koje vlada u Evropi i onoga što je trenutno na kocki za evropsku politiku. U slučaju ruskog diplomatskog trijumfa, cela evropska geopolitička konstrukcija mogla bi da se uruši.

To je tek pola problema i zapravo se ne tiče direktno Rusije. Ali, ako se Evropska unija bude grčevito držala svojih milijardi i pokušala da ih povrati, mogla bi zaista da gurne kontinent u pravi, otvoreni i krvavi rat protiv Rusije.

Baš zato što su uvereni u svoju buduću pobedu, Rusi ne smeju da zanemare mogućnost da Zapad može izazvati novi rat.

TRAMPA TREBA UBEDITI – EVROPA ĆE UČINITI SVE DA SABOTIRA SASTANAK NA ALjASCI

Uoči planiranog susreta Trampa i Putina, evropski lideri održali su konsultacije sa američkim rukovodstvom. Predsednik i potpredsednik SAD učestvovali su u video-konferenciji sa liderima Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Poljske i, iznenađujuće, Finske, čiji se predsednik Aleksander Stub u poslednje vreme smatra možda najznačajnijim kada je reč o uticaju na Trampa.

Vladimir Zelenski je čak odleteo u Berlin kako bi učestvovao na ovom onlajn samitu, a u pregovorima su učestvovali i predsednica Evropske komisije i generalni sekretar NATO-a.

Drugim rečima, Tramp i njegov potpredsednik Vens suočili su se istovremeno sa devet političkih sagovornika koji su ga nagovarali da ne pregovara sa Putinom o Ukrajini bez prisustva Kijeva, da ne pravi teritorijalne ustupke i da se drži formule „prvo prekid vatre, pa pregovori“.

Tramp je pristao na evropske zahteve i čak im poručio da će raditi na tome da dođe do ranog sastanka između Putina i Zelenskog. Ipak, evropski političari su ostali zabrinuti.

Ono što ih plaši nije čak ni scenario „Minhen“, već „Jalta“ – ideja da bi o njihovoj sudbini moglo da se odlučuje iza njihovih leđa.

STRAH EVROPLjANA

Problem je u tome što Evropa ima pogrešnu predstavu o sopstvenom značaju – zamišlja da su Kijev, Harkov, Odesa, Donjeck, Krim i Lugansk deo „veće Evrope“ i da nijedan američki predsednik ne bi mogao da ih „pokloni“ Rusiji.

Međutim, za Trampa je pitanje pripadnosti Ukrajine otvoreno. Iako javno ne osporava evropske pretenzije, jasno je da Ukrajinu vidi kao deo Rusije koji je spletom istorijskih okolnosti trenutno pod kontrolom Zapada.

To znači da Tramp ima daleko realističnije shvatanje situacije – i Evropljani, čak i ako to ne priznaju, svakako osećaju da je tako.

Zbog toga ih plaši mogućnost ličnog dogovora ruskog i američkog predsednika – „šta ako se dogovore o podeli Ukrajine?“

Taj strah je zapravo neutemeljen, jer je Tramp više puta izjavio da smatra da Putin želi celu Ukrajinu. I u pravu je: Rusija želi da ukloni celu Ukrajinu, uključujući Kijev i Odesu, iz zapadnog uticaja i da ne dopusti njenu atlantizaciju – čak ni pod maskom „evropske integracije“ istorijskih ruskih teritorija.

IZVRTANjE STVARNOSTI

Tramp i Putin, načelno, ne mogu da se dogovore o podeli Ukrajine, ali mogu da usaglase okvirne uslove za prekid vatre koji neće rešiti ukrajinsko pitanje, ali bi mogli, makar privremeno, da prebace sukob iz „vrele“ u „hladnu“ fazu.

Nakon toga bi se SAD mogle povući iz procesa rešavanja, što bi predstavljalo potpunu katastrofu ne samo za Zelenskog, već i za Evropu. Da bi to sprečili, evropski lideri vrše pritisak na Trampa, iznoseći potpuno neverovatne argumente.

Tako je, na primer, Emanuel Makron posle video-konferencije izjavio:

„Ovo je naš, evropski problem. Ukrajina je na prvoj liniji fronta u borbi protiv ruskog imperijalizma. Setite se šta su započeli 2008. na Kavkazu. I mogu da idu dalje.“

Drugim rečima, po Makronu, poslednjih 30 godina nije bilo nikakvog širenja NATO-a ka istoku, već je Rusija ta koja „imperijalistički“ preti jadnoj Evropi. A gde to preti? Kod Bresta (ne francuskog, već beloruskog), u Donjecku i Harkovu – na istorijskim ruskim teritorijama koje je Evropa, koristeći raspad SSSR-a, odjednom odlučila da proglasi svojima. Zaista „strašna pretnja“ evropskoj bezbednosti – pravi problem.

TRAMP PRIZNAJE REALNOST

Jasno je da ovakvim argumentima Trampa nije moguće ubediti, ali Evropljanima je važno da stvore atmosferu, da svima pokažu navodnu jedinstvenu poziciju Evrope i SAD po pitanju Ukrajine, ali i šire – prema Rusiji.

Američki predsednik je uveren da Putin uopšte ne želi nikakav istinski mirovni sporazum, pa Tramp smatra da je dovoljno da sačeka i da se ne da prevariti. On će insistirati na stavu da je Ukrajina deo Evrope, da joj trebaju bezbednosne garancije i da se Rusi moraju zaustaviti tamo gde su sada, te da budu zahvalni Zapadu što im je dopustio ovakvo rešenje.

Apsurdnost ovakvog pristupa Putinu Trampu je očigledna, pa je izvesno da će razgovor na sastanku u Ankoridžu krenuti u potpuno drugačijem pravcu. Upravo to najviše plaši i Evropu i Kijev – što više neće moći da utiču na američkog predsednika niti da kontrolišu tok pregovora.

„LOPTA JE SADA NA PUTINOVOM TERENU“

Zbog toga je generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, posle video-konferencije sastanak nazvao „izuzetnim“, obasuo Trampa komplimentima („cenimo njegovo vođstvo i blisku saradnju sa saveznicima“) i izjavio da je „lopta sada na Putinovom terenu“.

S tim se teško ne složiti – ali ne u smislu u kojem je to Rute mislio, tj. da ruski predsednik treba da prihvati zapadne uslove primirja. „Lopta“ je kod Putina zbog ukupnog razvoja događaja na geopolitičkom i vojnom planu, što najbolje pokazuje značajan napredak ruskih snaga u Donbasu.

Da li će sastanak na Aljasci biti ključni događaj u borbi Rusije za Ukrajinu? Uskoro ćemo saznati – ali čak i ako ne donese prelom, Rusiji već sada donosi dodatne poene.

(oruzjeonline.com)

BONUS VIDEO - Helikopteri Ka-32 i Super puma u akciji gašenja požara u Kamenoj gori

Preporučujemo

Svet

0 0

TRAMP I PUTIN OČI U OČI: Ovo je strateška baza Elmendorf–Ričardson gde će dva predsednika susresti

14. 08. 2025. u 20:00

Svet

0 0

NIŠTA OD PREKIDA VATRE U UKRAJINI? Tramp sumnja u mogućnost dogovora nakon sastanka sa Putinom

14. 08. 2025. u 17:30

Svet

0 0

UDAR NA UKRAJINSKI RAKETNI PROGRAM FSB: Rusija uništila program Sapsan u specijalnoj operaciji

14. 08. 2025. u 19:14

Svet

0 0

RUSI SLETELI NA ALjASKU: A u avionu - nema Putina! Vidite KOJOM putanjom je leteo i GDE je ušao u SAD (FOTO)

14. 08. 2025. u 18:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije