NA STOLU ĆE BITI RAZMENA TERITORIJA: Svi detalji predstojećeg sastanka Putina i Trampa

Biće podmetanja

Niz zemalja zainteresovanih za nastavak sukoba uložiće titanske napore, koji podrazumevaju provokacije i dezinformacije, kako bi poremetile planirani sastanak predsednika Putina i Trampa, ocenio je Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom.

Dimitrijev je to napisao i na svom telegram-kanalu.

Prvi ruski lider na Aljasci

Ruski predsednik Vladimir Putin biće prvi lider Rusije koji će posetiti Aljasku. U SAD su tokom sovjetske ere boravili Nikita Hruščov, Aleksej Kosigin, Leonid Brežnjev, Mihail Gorbačov je u Americi bio tri puta, a Boris Jeljcin pet puta. U SAD su takođe boravili bivši premijeri Viktor Černomirdin, Sergej Stepašin i Mihail Kasjanov.

Dmitrij Medvedev je, kao predsednik Rusije, posetio Havaje, Njujork i Pitsburg, dok je Putin posetio Njujork, Teksas, Merilend, Džordžiju i Mejn. Poslednja poseta ruskog predsednika dogodila se pre deset godina, u septembru 2015. godine.

Dve milje dele Rusiju od Aljaske

Guverner Aljaske Majk Danlivi izjavio je da je ta država spremna da bude domaćin sastanka, uz ocenu da je logično da se razgovori o pitanjima od globalnog značaja vode na toj, kako je naveo, najvažnijoj strateškoj lokaciji na svetu, na raskrsnici Severne Amerike i Azije, sa Arktikom na severu i Tihim okeanom na jugu.

- Samo dve milje dele Rusiju od Aljaske, tako da nijedno drugo mesto ne igra važniju ulogu u našoj nacionalnoj odbrani, energetskoj bezbednosti i liderstvu na Arktiku.

Vekovima je Aljaska bila most između naroda, a danas ostajemo kapija za diplomatiju, trgovinu i bezbednost u jednom od najvažnijih regiona na svetu. - dodao je Danlivi.

Bezbednost nije problem

Sastanak između Trampa i Putina najverovatnije će se održati u gradu Ankoridžu na Aljasci, i ne očekuju se bezbednosni problemi, rekao je za RIA Novosti Troj Bufard, direktor Centra za arktičku bezbednost i otpornost na Univerzitetu Aljaske u Ferbanksu.

- Sastanak će se verovatno održati u Ankoridžu ili njegovoj okolini. Logistička infrastruktura za prijem letova i delegacija visokog nivoa je tamo dobro razvijena. Najnoviji primer je sastanak bivšeg američkog državnog sekretara Entonija Blinkena sa kineskom delegacijom - rekao je Bufard.

Ekspert je napomenuo da se za predsednikove posete uvek angažuju dodatni resursi, a obezbeđuje se i prateće obezbeđenje, obično od strane snaga iz jedinica prestonice.

- Neće biti problema sa bezbednošću - zaključio je Bufard.

Vlasti Aljaske su ruskoj agenciji rekle da ne znaju gde će se sastanak održati.

Zar da se nagrade?

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibha naglasio je spremnost Ukrajine da sarađuje sa SAD i drugim međunarodnim partnerima kako bi se postigao pravedan i trajan mir. Ministar je, u objavi na mreži "Iks", podsetio da Ukrajina već četvrtu godinu pruža otpor ratu velikih razmera sa Rusijom na kopnu, moru i u vazduhu.

Dugujemo našu nezavisnost hrabrosti naših branilaca i otpornosti našeg naroda. Ukrajinci zaslužuju pravedan mir zasnovan na međunarodnom pravu i poštovanju našeg teritorijalnog integriteta i granica definisanih našim Ustavom, napisao je Sibiha. On je naglasio da Rusija ne bi trebalo da bude nagrađena za započinjanje ovog rata.

Zelenski: Ne može bez nas

Zelenski je napomenuo da je Tramp najavio da će se sastati sa Putinom na Aljasci, "veoma daleko od ovog rata koji se vodi na našoj zemlji, protiv našeg naroda i koji se još uvek ne može okončati bez nas, bez Ukrajine", saopštila je služba za medije ukrajinskog predsednika.

"Putin nije verovao u naš narod i zato je doneo ovu svoju beznadežnu odluku da pokuša da osvoji Ukrajinu. To je bila njegova glavna greška, ignorisao je Ukrajince", rekao je Zelenski.

"Ruska Amerika" kao šest SFRJ

Aljaska je zvanično prebačena Sjedinjenim Državama 18. oktobra 1867. godine, sporazumom koji je ratifikovao Senat Sjedinjenih Država. Rusija je uspostavila prisustvo u Severnoj Americi tokom prve polovine 18. veka, ali se mali broj Rusa ikada nastanio na Aljasci. Posle Krimskog rata, ruski car Aleksandar II počeo je da istražuje mogućnost prodaje Aljaske, koju bi bilo teško odbraniti u bilo kom budućem ratu od osvajanja ruskog glavnog rivala, Velike Britanije. Nakon završetka Američkog građanskog rata, američki državni sekretar Vilijam Sjuard je počeo sa pregovorima sa ruskim ministrom Eduardom de Steklom za kupovinu Aljaske. Sjuard i Stekl su ostvarili dogovor 30. marta 1867. godine, a Senat Sjedinjenih Država je sporazum ratifikovao velikom većinom.

Kupovina je dodala 1.518.800 km2 (približno oko šest površina nekadašnje SFRJ) nove teritorije Sjedinjenim Državama za cenu od 7,2 miliona dolara. Uzimajući u obzir inflaciju, cena u 2024. godini bi bila 162 miliona dolara ili 1,12 dolara po hektaru. Reakcije na kupovinu u Sjedinjenim Državama bile su uglavnom pozitivne, jer su mnogi verovali da će posedovanje Aljaske poslužiti kao baza za proširenje američke trgovine u Aziji. Neki protivnici su tu kupovinu označili kao "Sjuardova glupost" jer su tvrdili da su Sjedinjene Države stekle beskorisno zemljište. Skoro svi ruski doseljenici napustili su Aljasku nakon kupovine. Aljaska je ostala slabo naseljena sve dok nije počela zlatna groznica u Klondajku 1896. godine.