DETEKTORI ZA EKSPLOZIV, ORUŽJE I DIM: Kako se kontrolišu najkompleksniji tuneli u Evropi

Evropa pamti veliku tragediju koja se dogodila u tunelu ispod Monblana kada je između 24. i 26. marta 1999. godine ovde život izgubilo 39 ljudi.

Foto: Goran Čvorović

Do tragedije je došlo kada se zapalio kamion koji je prevozio margarin i brašno, na 7. kilometru sa francuske strane. Požar je trajao 53 sata, temperatura je dostizala hiljadu stepeni, izgorela su 24 kamiona, devet automobila i jedan motorcikl. Utvrđeno je da su godinama pre toga mere bezbednosti bile zanemarivane, a tunel je tri godine posle toga bio zatvoren, pre nego što je dobio tehničku dozvolu za ponovnu upotrebu.

Prolazak kroz ovaj 11,6 kilometara dug tunel ispod najvišeg vrha u EU, koji traje oko 12 minuta, sada podrazumeva čitavu proceduru. Ne sme da se vozi sporije od 50 kilometara na sat i brže od 70, razdaljina između dva automobila mora da bude 150 metara, postoje semafori koji regulišu rastojanje, a vozači dobijaju informacije putem radio-frekvencija, na francuskom, italijanskom i engleskom jeziku.  

Saobraćaj se na licu mesta nadgleda iz dva kontrolna centra s preko 120 kamera, a sakuplja se 35.000 različitih podataka, od kvaliteta vazduha do brzine vetra, vlažnosti, temperature i ostalih parametara. Tunelom redovno saobraćaju vozila koja kontrolišu bezbednost saobraćaja. Za slučaj incidenta, postoje tri bezbednosna centra sa stručnim osobljem za pružanje pomoći u zatvorenim prostorima i četiri vatrogasne ekipe. Obezbeđena su i četiri rezervoara sa 120 kubnih metara vode.

Slična pravila bezbednosti, nagledanja i pružanja pomoći postoje i u tunelu Frežis dugačkom 12,9 kilometara koji, nešto južnije, takođe ispod alpskih masiva, spaja Francusku i Italiju.

Posebne mere primenjuju se u tunelu ispod Lamanša, koji povezuje Francusku sa Velikom Britanijom. Ovaj železnički tunel, kojim se vozila transportuju posebnim vagonima, dugačak je čak 50,5 kilometara, od kojih 38 ispod mora. Čitav saobraćaj nadgleda se iz posebnih video-centara raspoređenih sa francuske i britanske strane. Vozila se pre ukrcavanja kontrolišu iks zracima da bi se utvrdilo eventualno prisustvo oružja i eksploziva. Svaki vagon poseduje detektore za dim, dok vatrgasne ekipe mogu da cirkulišu posebnim paralelnim tunelom. Čitavom dužnom tunel je podeljen na šest odvojenih sekcija, koje su nezavisne jedna od druge. Za gašenje požara predviđen je i robot koji može da podnese daleko više temperature nego ljudi.

Posebni režimi vladaju za velike i kompleksne tunelske prolaze ispod Alpa i Lamanša, ali je bezbednost saobraćaja strogo kontrolisana i u drugim, kraćim i manje kompleksnim tunelima u Francuskoj, kao i u čitavoj EU, mada nije ovako striktna. Postoje određena pravila kojih svi treba da se pridržavaju. Svetla, naravno, moraju da budu upaljena, brzina je smanjena i u principu iznosi od 90 do 110 kilometara na sat, zabranjeni su vožnja u rikverc ili promena smera, propisana je razdaljina između vozila, a u slučaju kvara zaustavljanje je moguće isključivo na posebnim ispustima. Tuneli imaju i hermetički odvojene sigurnosne odeljke koji vode na površinu.

Tuneli su opremljeni kamerama, a poštovanje propisa i situacija u tunelu nadgledaju se na daljinu iz posebnih kontrolnih centara, odakle se alarmiraju i šalju redovne službe za pružanje pomoći na putu, ukoliko se za to ukaže potreba.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije