OFICIRI AKTIVNI DO 70. ROđENDANA: Švedska planira da podigne starosnu granicu za povlačenje rukovodećihvojnih kadrova iz službe

ŠVEDSKA, gotovo do juče vojno neutralna, planira da poveća starosnu granicu za povlačenje bivših oficira u službu sa 47, na čak 70 godina u sklopu napora za proširenje svojih oružanih snaga. Promena bi, ako bude odobrena, značila da bivši oficiri do 70. rođendana mogu dobiti poziv da se vrate u vojnu službu, ako vlast oceni da je to potrebno.

Foto: AP

Ovaj potez, uklapa se u mere koje za jačanje svojih vojnih snaga preduzimaju EU i NATO, a dolazi u trenutku kad Švedska inače ulaže milijarde dolara u jačanje vojske.

- Potreba švedskih oružanih snaga za oficirima, opravdava produženo trajanje vojne službe koje bi trebalo da se primenjuje i to bez obzira na stanje pripravnosti, na one koji su prethodno bili zaposleni kao profesionalni, ili rezervni oficiri - navodi se u obrazloženju predloga.

Zemlja je već ponovo uvela delimičnu vojnu obavezu za muškarce i žene, 2017, zbog, kako je procenjeno, neizvesnije bezbednosne situacije. Prioriteti će sada biti proširenje veličine i kapaciteta vojske, PVO i povećanje zaliha municije. Nedostatak osoblja, pre svega vojnih oficira i specijalista, dugo se smatra ključnim uskim grlom.

- Ulažemo veoma velika sredstva u vojnu odbranu, a fokus je bio na jačanju snabdevanja - rekao je ministar odbrane Pal Džonson. - Ali, moraćemo dodatno da intenzivirano popunu oružanih snaga ljudstvom.

Vladina komisija, zadužena za rešavanje dugoročnog vojnog regrutovanja u Stokholmu, predlaže ukidanje sadašnjeg pravila koje briše bivše osoblje iz vojnog registra posle decenije bez obuke.Promena bi vratila hiljade ljudi uklonjenih iz registra, koji imaju između 47 i 70 godina. Švedska, koja se lane, u martu, pridružila NATO, obećala je da će uskoro udvostručiti broj vojnika sa 60.000 u 2023, na 115.000 do 2030. godine. Zemlja je, posle gotovo decenije dobrovoljnog služenja vojnog roka, 2017, ponovo uvela regrutaciju, pravdajući je regionalnim bezbednosnim problemima.

Sve parlamentarne stranke su, takođe, podržale obećanje da će izdvojiti dodatnih 31,4 milijarde dolara za odbranu. Analitičari komentarišu da ovaj razvoj događaja odražava nameru šire militarizacije među evropskim članicama NATO, koje kažu da moraju povećati svoje budžete za odbranu da bi se suprotstavile navodnim pretnjama Moskve. Kremlj je više puta odlučno negirao da predstavlja pretnju ovim zemljama, optužujući zapadne zvaničnike da podstiču strah da bi opravdali rastuće vojne troškove i pad životnog standarda širom kontinenta.

Ova skandinavska država nije izuzetak sa promenjenom vojnom strategijom. Prošlog meseca, lideri NATO, složili su se da povećaju izdatke za odbranu sa dva, na pet procenata BDP, pri čemu je 3,5 odsto namenjeno vojsci, a ostatak širim bezbednosnim inicijativama. Brisel je ranije predstavio program ponovnog naoružavanja Starog kontinenta pod nazivom ReArm Europe, vredan 800 milijardi evra.

I Portugal priprema plan postepenog povećanja izdvajanja za odbranu u nameri da do 2035. godine dostigne cilj NATO od pet odsto BDP, a da ne ugrozi svoje javne finansije, izjavio je juče portugalski premijer Luis Montenegro. On je istakao da i pored značajnih planiranih ulaganja u odbranu, veruje u potencijal ekonomije da generiše dodatnu vrednost i da će te investicije imati pozitivan efekat na ostatak privrede.

- Portugal želi da uvede mala godišnja povećanja koja će predstavljati uverljivu uzlaznu putanju ka dostizanju cilja od pet odsto do 2035. - rekao je Montenegro. - Portugal i Evropa moraju da povećaju svoje kapacitete, a Starom kontinentu, potrebna je veća strateška autonomija. Portugal mora takođe da ojača pomorske i vazdušne kapacitete, jer ima ogromnu obalu i jednu od najvećih ekskluzivnih ekonomskih zona na svetu.

Od vagona - bolnice

MINISTARSTVO odbrane Holandije razmatra planove za pretvaranje starih železničkih vagona u mobilne bolnice za prevoz ranjenih vojnika u slučaju rata, objavio je list "Algemeen Dagblad", pozivajući se na zvanične izvore. Uspešno sprovođenje većih vojnih operacija nije moguće bez podrške civilnog sektora, a inicijativa je deo šire strategije za unapređenje vojne logistike u svetlu sve većih bezbednosnih izazova u Evropi, preneo je briselski Politiko. Plan uključuje i mogućnost raspoređivanja holandskih mašinovođa u istočnu Evropu u cilju podrške potencijalnim operacijama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije