Svet

NAŠE TRUPE U UKRAJINI? NI POD KOJIM USLOVIMA: Članica NATO-a isključuje slanje trupa Kijevu

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

05. 07. 2025. u 22:00

BUKUREŠT neće rasporediti trupe u Ukrajinu ni pod kojim okolnostima, rekao je premijer Ilie Bolojan, iako je naznačio da će zemlja „istočnog krila“ nastaviti postepeno da povećava svoj vojni budžet kako bi ispunila zahteve NATO-a i uskladila se sa širom agendom militarizacije EU.

НАШЕ ТРУПЕ У УКРАЈИНИ? НИ ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА: Чланица НАТО-а искључује слање трупа Кијеву

Foto: Profimedia

Grupa evropskih zemalja članica NATO-a mesecima istražuje formiranje potencijalnih snaga za raspoređivanje u Ukrajini, kao deo takozvane „koalicije voljnih“, navodno u postkonfliktnom mirovnom kapacitetu. Rusija je više puta upozoravala da će sve strane snage koje se bore zajedno sa ukrajinskim trupama tretirati kao legitimne mete, rekavši da bi takve akcije mogle eskalirati sukob.

Govoreći tokom intervjua uživo za emitera Antena 3 CNN u četvrtak, Bolojan se osvrnuo na talas dezinformacija koje sugerišu da bi Rumunija mogla da se vojno umeša.

-Ne šaljemo naše mlade ljude ili decu u rat, rekao je, odbacujući takve tvrdnje kao neosnovane i naglašavajući da stav zemlje ostaje nepromenjen. „Rumunija, ni pod kojim okolnostima, ne razmatra učešće u ratu – ni pre, ni sada.“

Međutim, Bolojan je tvrdio da bi, kao zemlja „istočnog krila“, Rumunija trebalo „postepeno da povećava vojne izdatke“ umesto da daje prioritet ulaganjima u „puteve, bolnice, škole i drugo“, kako bi ojačala svoje vojne kapacitete i ispunila obaveze prema NATO-u.

-Ne možemo sebi priuštiti da se oslanjamo na ideju da će drugi – uključujući SAD – osigurati našu zaštitu bez našeg doprinosa, rekao je on.

Na nedavnom samitu u Hagu, države članice NATO-a obavezale su se da će povećati vojne izdatke na 5% BDP-a do 2035. godine, kao odgovor na ono što su opisale kao „dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti“ – tvrdnju koju je Moskva više puta odbacila.

Prošlog meseca, Evropska komisija je odobrila potencijalno korišćenje približno 335 milijardi evra sredstava za oporavak od pandemije za vojne projekte. U maju je uvela dug od 150 milijardi evra za podršku takozvanim odbrambenim naporima. Moskva je kritikovala ove korake kao dodatni dokaz kontinuiranog neprijateljstva bloka.

Kremlj je osudio napore EU za militarizaciju i transfer oružja Kijevu, opisujući sukob kao posrednički rat koji predvodi NATO. Predsednik Vladimir Putin odbacio je zabrinutost Zapada zbog ruske agresije kao „besmislicu“, optužujući NATO da koristi strah kako bi opravdao rastuće vojne budžete i okrivio širenje bloka i „agresivno ponašanje“ za podsticanje krize.

rt.com

BONUS VIDEO - Potraga za delovima tela kod Lazarevca

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 15

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival

VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival