KAKO NASTAJU I TREBA LI DA IH SE PLAŠIMO: Asteroidi i druga nebeska tela

ASTEROIDI se sve češće pojavljuju u medijima - navodno će neki proći blizu Zemlje, neki će se sudariti sa njom, neki će biti neprimetni ili nas potencijalno ugroziti, neki se "premišljaju" i često menjaju putanje...

Foto: Profimedia/Ilustracija

Ali šta su zapravo asteroidi, kako se razlikuju od drugih nebeskih tela i mogu li biti opasnost za čovečanstvo, kao što se veruje da su "zbrisali" dinosauruse?

Asteroidi su čvrsta, stenovita tela koja kruže oko Sunca, slično planetama, ali znatno manjih dimenzija. Klasifikovani su kao mala tela Sunčevog sistema, a iako ih ima u milionima, njihova ukupna masa ne dostiže ni masu našeg Meseca.

Formirani su pre oko 4,6 milijardi godina, u najranijoj etapi nastanka Sunčevog sistema. Tada su buduće planete prolazile kroz fazu tokom koje su se čestice prašine i gasa postepeno grupisale, zagrevanje je dovodilo do topljenja unutrašnjosti i na kraju - do nastanka protoplaneta.

Asteroidi su zapravo ostaci tog procesa i mnogi naučnici smatraju da su neki sateliti današnjih planeta zapravo nekada bili asteroidi koje je "uhvatila" gravitacija većih nebeskih tela.

Otkriće asteroida dogodilo se slučajno 1801. godine, kada je italijanski astronom uočio prvi i najveći objekat ovog tipa - Cereru, koja je danas svrstana u patuljaste planete. Od tada, broj poznatih asteroida raste: Sredinom 19. veka bilo ih je više od 100, a do 1981. godine je više od 10.000. Danas je otkriveno preko 800.000 ovih nebeskih tela.

Jedna od najznačajnijih teorija povezana s asteroidima tiče se njihove uloge u izumiranju dinosaurusa. Veruje se da je pre oko 66 miliona godina jedan ogroman asteroid udario u današnje područje Meksika, izazvavši talas događaja koji su doveli do masovnog izumiranja. Temperatura je naglo skočila, došlo je do klimatskih potresa, povećane kiselosti atmosfere i promena u okeanima.

Većina asteroida kruži u tzv. glavnom pojasu, koji se nalazi između orbita Marsa i Jupitera. Tu se nalazi više od 200 asteroida većih od 100 kilometara u prečniku, između 1,1 i 1,9 miliona objekata preko 1 kilometar, kao i milioni manjih.

Ova zona se smatra relativno bezbednom, jer je uticaj gravitacije velikih planeta minimalan. U stvari, zbog moćnog gravitacionog polja Jupitera, upravo na tom mestu nikada nije mogla da se formira još jedna planeta - čestice su ostale rasute, bez mogućnosti da se spoje u veće telo.

GDE SE NALAZE ASTEROIDI

Asteroidi nisu ograničeni samo na glavni pojas između Marsa i Jupitera. Nalaze se i u drugim regijama Sunčevog sistema. Posebno su zanimljivi takozvani "Trojanci" i "Grci", koji se kreću u takozvanim Lagranžovim tačkama - zonama stabilne gravitacije između planete i Sunca. Jupiter ih ima najviše - preko deset hiljada, dok Neptun ima 30, Mars devet, a Zemlja i Uran po jednog, a postoje i druge velike grupe.

KOMETE, METEORITI I ASTEROIDI - KOJA JE RAZLIKA

Komete su slične asteroidima, ali sadrže led i prašinu, pa stvaraju "rep" kada se približe Suncu. Meteoriti su fragmenti asteroida koji uspeju da stignu do Zemljine površine. Svakog dana našu planetu pogodi oko 20 meteorita, ali su uglavnom mali i bezopasni. Veći meteoriti, sposobni da unište čitav grad, padaju jednom u 1.000 do 10.000 godina, a globalno opasni padaju na otprilike svakih 100.000 godina.

NAJVEĆI POZNATI ASTEROIDI

Naučnici teško precizno mere veličinu asteroida, ali prema približnim procenama, najveći su:

*Cerera - 946 kilometara prečnika

*Vesta - 525 kilometara prečnika

*Palada - 512 kilometara prečnika

*Higeja - 431 kilometara prečnika

Interamnija - 326 kilometara prečnika

Od početka devedesetih, brojne svemirske misije su proučavale asteroide izbliza, a među njima su:

*Galileo (1991), kada su nastale prve bliske fotografije.

*NEAR Shoemaker (2001), prvo uspešno sletanje na asteroid.

*Hajabusa 1 i 2 (2006-2020) su doneli uzorke sa asteroida Itokava i Rjugu.

*Lusi (2021) trenutno istražuje Jupiterove "Trojance".

DA LI SMO U OPASNOSTI

Američki Kongres je 1998. godine naredio evidentiranje svih velikih objekata koji bi mogli ugroziti Zemlju. Danas je poznato 95 odsto potencijalno opasnih asteroida većih od 1 kilometar prečnika. Od 2005, fokus je proširen na manje (oko 140 metara) koji se nazivaju "ubice gradova". Do sada je otkriveno 40 odsto njih, a potraga za preostalima trajaće decenijama.

Jedan od poslednjih događaja dogodio se u decembru 2024, kada je asteroid prošao kroz atmosferu iznad Jakutije, bez ikakvih posledica - samo je nastao spektakularan svetlosni efekat.

Naučnici veruju da je najbolji način odbrane od asteroida promena njegove putanje. NASA je 2021. godine pokrenula misiju DART, koja je 2022. godine uspešno skrenula mesec asteroida Dimorf udarom svemirske letelice, prenosi "RBK Trend". Taj eksperiment je pokazao da se orbite zaista mogu promeniti, što otvara vrata zaštiti Zemlje u budućnosti.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Potraga za delovima tela kod Lazarevca

Preporučujemo

Panorama

0 0

ASTEROID VELIČINE MOSTA GOLDEN GEJT Za dva dana približiće se Zemlji: NASA prati kretanje

03. 06. 2025. u 23:00

Panorama

0 0

NAJNOVIJE ISTRAŽIVANjE: Ovo je najbolji grad za život dece u Evropi

02. 07. 2025. u 00:45

Svet

0 0

MRTAV SATELIT "OŽIVEO" POSLE 40 GODINA: Odao ga misteriozni signal koji je poslao na Zemlju

01. 07. 2025. u 23:33

Panorama

0 0

NOVO ISTRAŽIVANjE: Majmunske boginje mogu da inficiraju i ljudski mozak

02. 07. 2025. u 00:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije