MARGINALIZOVANA EVROPA PRIZIVA DIPLOMATIJU: Zabrinutost u Briselu i evropskim prestonicama

Evropska unija s velikom zabrinutošću prati šta se događa u Iranu.

Foto: Iks Printskrin

Marginalizovan, Brisel pokušava da diplomatski doprinese prekidu neprijateljstava i sprečavanju dalje eskalacije. Manevarski prostor EU je, međutim, veoma sužen. Američki predsednik Donald Tramp već je poručio da Evropa ne može da bude korisna u ovoj krizi.

Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas je juče ponovila poziv na diplomatsko rešenje i deeskalaciju. U sedištu evropske admistracije okupili su se šefovi diplomatija zemalja članica da bi pronašli zajednički stav i rešenje iz evropskog ugla, posle američkih i izraelskih udara na Iran koji se inteziviraju.

- Strahovanja od odmazde i širenja rata su ogromni. Zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana bilo bi izuzetno opasno i nikome ne bi donelo ništa dobro – poručila je Kalasova.

Liderima dve vodeće zemlje članice EU, Emanuelu Makronu i Fridrihu Mercu, u zajedničkoj deklaraciji pridružio se i premijer Velike Britanije Kir Starmer, s pozivom Iranu da ne preduzima akcije koje bi mogle da destabilizuju čitav region.

- Pozivamo Iran da se uključi u pregovore koji će dovesti do sporazuma i rešiti sve zabrinutosti vezane za nuklearni program. Spremni smo da doprinesemo ovom cilju u koordinaciji sa svim stranama – poručila su trojica lidera.

Nemačka, Francuska i Velika Britanija glasno su kritikovale Izrael zbog onoga što radi u Gazi, ali je pristup sasvim drugačiji kada je reč o Iranu, iako se u oba slučaja poziva na spuštanje tenzija. Niko od vodećih zapadnoevropskih država nije zvanično osudio napad SAD na Iran, ali su istovremeno pozvali na smirivanje situacije, sve poručujući da Iran nema pravo da poseduje atomsku bombu.

Zabrinutost je izazvala i poruka iz Teherana da će napasti vojne baze svih zemalja koje iz svojih baza u regionu pružaju podršku Izraelu. Važna je zato izjava Britanaca da njihove baze nisu korišćene, dok je London stavio do znanja da je unapred znao da će američka akcija biti izvedena. Reagovao je u tom smislu i francuski šef diplomatije Žan Noel Baro.

- Francuska nije učestvovala u udarima niti u njihovom planiranju – naglasio je.

Francuski ministar je apelovao na suzdržanost i poručio da se trajno rešenje nalazi u pregovorima unutar Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja. Ali, naveo je i da iranski nukelarni program predstavlja egzistencijalni rizik za Izrael, za region i Evropu.

- Ne postoji vojno rešenje, samo pregovori mogu održivo da uokvire iranski nuklearni program – poručio je iz Brisela, sa sastanka šefova diplomatija EU, francuski ministar, pozvavši na prestanak bombardovanja, uz poruku da je iluzorno misliti da bi udari bombama mogli da izazovu promenu režima u Iranu.

Dok Amerikanci nastoje da potpuno skrajnu EU u kontekstu izraelsko-iranskog sukoba, Baro istovremeno naglašava da Evropa može da doprinese svojim iskustvom i kompetencijama da se ponovo stigne do pregovaračkog stola.

- Veoma smo zabrinuti zbog rizika eskalacije koja može da bude uništavajuća – uputio je francuski šef diplomatije iz Brisela alarmantnu poruku.

Predsednik ove zemlje Emanuel Makron, koji se juče nalazio u poseti Norveškoj gde je iransko pitanje bilo glavna tema, pozvao je na sprečavanje nekontrolisanog širenja izraelsko-iranskog sukoba posle američkih udara. Makron je trebalo da iz Osla putuje direktno u Hag na samit NATO, ali je u međuvremenu u Parizu za danas (utorak) zakazan još jedan savet nacionalne odbrane. U francuskoj skupštini će sutra (sreda) biti organizovana i debata o tome šta valja činiti da bi se izbeglo dalje širenje krize. Za to vreme, "Er Frans" je suspendovao sve letove u zemlje Zaliva. Istovremeno, Pariz je aktivirao vojne avione A400M da bi evakuisao svoje državljane iz Izraela. Izvučeno je prvih 160 građana iz zemlje u kojoj Francuska ima čak četvrt miliona svojih državljana.

BERZE U MINUSU

Evropske berze su otišle u minus, posle američkih udara na Iran. Juče na otvaranju, pariska berza beležila je "crveno" u vrednosti od 0,64 odsto, ona u Frankfurtu 0,55, londonska 0,27, a milanska 0,98.

Preporučujemo

Svet

0 0

Turska protiv vojnih blokova na Bliskom istoku: Zalaže se za smanjenje tenzija

19. 04. 2026. u 15:30

Svet

0 0

"Ovo je gnusno i neće biti tolerisano" Stramer besan zbog napada na sinagogu

19. 04. 2026. u 15:27

Svet

0 3

"Nema više gospodina finog" Tramp ponovo zapretio da će onesposobiti iranske elektrane i mostove

19. 04. 2026. u 15:11

Svet

0 0

Krvavi domino efekat: Pucnjava kod Univerziteta u Ajovi - više osoba ranjeno

19. 04. 2026. u 14:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije