Svet

ŠTA SE ZNA O NAPADU NA PUTINA: Da li je ukrajinski napad dronom skoro ubio ruskog predsednika u Kursku? (VIDEO)

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

28. 05. 2025. u 07:00

RUSKI izvori su pet dana kasnije izvestili da se veliki ukrajinski napad dronom na rusku Kursku oblast 20. maja poklopio sa posetom ruskog predsednika Vladimira Putina.

ШТА СЕ ЗНА О НАПАДУ НА ПУТИНА: Да ли је украјински напад дроном скоро убио руског председника у Курску? (ВИДЕО)

Foto Kremlin.ru

Komandant divizije protivvazdušne odbrane Jurij Daškin je u vezi sa incidentom izvestio da je predsednik, dok je bio u svom helikopteru, bio „u epicentru odbijanja velikog napada neprijateljskih dronova... Intenzitet napada tokom leta letelice sa vrhovnim komandantom iznad teritorije Kurske oblasti značajno se povećao. Stoga smo istovremeno vodili bitku protivvazdušne odbrane i osigurali bezbednost leta predsedničkog helikoptera u vazduhu.“ 

Daškinova izjava ukazuje na to da je predsednički helikopter mogao biti u opasnosti. Dronovi su u više navrata korišćeni za obaranje borbenih aviona tokom leta, uključujući teško oklopljene ruske vojne helikoptere, koji mogu biti ranjivi zbog svojih velikih dimenzija i relativno malih brzina u poređenju sa avionima sa fiksnim krilima.

Dodatna opasnost tokom napada više dronova ostaje mogućnost prijateljske vatre od strane lokalne protivvazdušne odbrane, a incidenti obaranja ruskih i ukrajinskih aviona velike vrednosti dok su pokušavali da odbiju neprijateljske vazdušne napade često su prijavljivani od izbijanja neprijateljstava velikih razmera između dve zemlje u februaru 2022. godine. Ostaje značajna mogućnost da je prisustvo helikoptera predsednika Putina tokom ukrajinskog napada dronom značajno zakomplikovalo napore protivvazdušne odbrane, potencijalno primoravajući branioce da se oslanjaju na infracrveno vođene rakete, protivvazdušne topove i elektronsko ratovanje, kako bi smanjili mogućnost da prijateljska vatra nanese štetu vrhovnom komandantu. 

Incidenti u kojima su šefovi država postavljeni na liniju vatre bili su retki u poslednjih pola veka, posebno za lidere velikih vojnih sila poput Rusije. Ostaje značajna mogućnost da je ukrajinski napad dronom možda pokrenut uz saznanje o Putinovoj opštoj lokaciji.

Uprkos trenutnom neprijateljskom stanju odnosa između Rusije i zapadnog sveta, zapadne procene su često upozoravale na mogućnost prisilnog uklanjanja predsednika Putina sa vlasti, upozoravajući da će alternative unutar ruskog rukovodstva verovatno biti manje povoljne za zapadne interese. Ukrajinski napadi u blizini lokacije ruskog predsednika su ipak daleko od bez presedana, s obzirom na to da je 2. maja 2023. godine izvršen neuspeli napad dronom na njegovu rezidenciju u Moskvi. Činjenica da Putin u to vreme nije bio u vazduhu verovatno je značila da je rizik po njegov život bio znatno manji. Ostaje značajna mogućnost da su takvi napadi imali za cilj da zastraše ruskog lidera i pošalju demonstracije sile, a nisu izvedeni u uverenju da postoji značajna namera da mu se oduzme život.

Dalja mogućnost ostaje da su ruski državni mediji i komandant Daškin možda preuveličali stepen u kojem je predsednik bio u centralnoj poziciji tokom napada, kao deo napora da utiču na javno mnjenje i prikažu ga kao nekoga ko rizikuje svoj život u regionu koji je donedavno bio centar najintenzitetnijih neprijateljstava u ratu. Kritike ruske države i oružanih snaga od strane stanovnika Kurska zbog dozvoljavanja Ukrajini da izvrši višemesečnu invaziju u avgustu 2024. godine, koja je rezultirala značajnim žrtvama među ruskim civilima, mogle bi da podstaknu državu da prenese slike zajedničke borbe predsednika u tom području.

PVO ZAŠTITA

Ruska protivvazdušna odbrana, zadužena za zaštitu vrednih ciljeva poput predsedničkog helikoptera, spada među najsofisticiranije na svetu. S-400 Trijumf, raketni sistem zemlja-vazduh dugog dometa, čini okosnicu ruske mreže protivvazdušne odbrane.

Sposoban da dejstvuje na ciljeve na udaljenosti do 400 kilometara i visini od 30.000 metara, S-400 može istovremeno da prati do 80 ciljeva, koristeći radare poput 91N6E „Velika ptica“ za otkrivanje pretnji u niskom letu. Njegove rakete, poput 48N6E3, mogu da presretnu dronove, avione i balističke rakete sa velikom preciznošću.

Za pretnje bližeg dometa, Pancir-S1 kombinuje rakete i automatske topove kalibra 30 mm za dejstvo na dronove i preciznu municiju u radijusu od 20 kilometara. Njegov radarski i elektrooptički sistemi su optimizovani za male, okretne ciljeve poput FPV dronova, iako gusti rojevi mogu da ugroze njegove mogućnosti praćenja.

Tor-M2, još jedan sistem kratkog dometa, nudi slične mogućnosti protiv dronova, sa fokusom na brzom reagovanju na pretnje na malim visinama. Zaštita Putinovog helikoptera bi verovatno podrazumevala slojevitu odbranu, integrišući ove sisteme sa elektronskim protivmerama poput ometanja GPS-a i infracrvenih mamaca.

Helikopter Mi-17, koji se često koristi za prevoz VIP osoba, opremljen je raspršivačima signalnih raketa i prijemnicima za radarsko upozorenje, što poboljšava njegovu preživljavanje u spornom vazdušnom prostoru. (bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

(militarywatchmagazine.com)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LETOVANJE U SRBIJI: Četiri banje za dušu i telo

LETOVANjE U SRBIJI: Četiri banje za dušu i telo