UBITAČNI RUSKI DRON POSTAO JOŠ MOĆNIJI: Ruski Lancet XXL navodno sadrži 20 kg TNT-a i domet od 200 km (VIDEO)

IZVEŠTAJI ruskih posmatrača tvrde da je ruska vojska rasporedila nadograđenu verziju svoje lutajuće municije (dronova kamikaza) Lancet, nazvane Lancet XXL, koja ima značajno povećan domet od 200 kilometara i bojevu glavu ekvivalentnu 20 kilograma TNT-a.

Foto telegram

Navodni napredak u Lancetu XXL, uključujući elemente veštačke inteligencije za autonomni izbor cilja, signalizira potencijalni skok u ruskim bespilotnim letelicama. Ovaj razvoj, ako se potvrdi, mogao bi da promeni dinamiku bojišta, posebno u tekućem sukobu u Ukrajini, gde su dronovi kamikaze postala ključno oruđe za precizne udare.

Originalni Lancet-3, najistaknutija varijanta, dizajniran je da se leti iznad ciljanog područja, identifikuje vrednu imovinu i precizno udara, često ciljajući artiljeriju, oklopna vozila i sisteme protivvazdušne odbrane. Sa maksimalnim dometom od 40 do 50 kilometara i bojevom glavom do 5 kilograma, Lancet-3 se intenzivno koristi u Ukrajini od 2022. godine, a ruski izvori tvrde da je do početka 2025. godine bilo preko 2.800 napada.

Prema izveštaju organizacije Army Recognition iz januara 2025. godine, približno 77,7% ovih udara pogodilo je svoje ciljeve, sa 738 potvrđenih uništenja i 1.444 slučaja oštećenja, iako 417 udara nije imalo potvrdu uspeha. Ove brojke, izvučene iz ruskih medija, ističu prisustvo drona na bojnom polju, ali i naglašavaju izazove provere njegove efikasnosti u složenim borbenim okruženjima.

Najavljeni Lancet XXL predstavlja značajnu evoluciju. Ruski posmatrači tvrde da je dvostruko veći od Lanceta-3, sa bojevom glavom četiri puta snažnijom i dometom četiri puta većim. Ovaj prošireni domet bi omogućio dronu da pogađa ciljeve daleko izvan linija fronta, potencijalno ugrožavajući sredstva u pozadini poput komandnih mesta ili logističkih čvorišta.

Ugradnja selekcije ciljeva vođene veštačkom inteligencijom, navodno prvo testirane na dronovima Kub-SM kompanije Kalašnjikov, sugeriše pomak ka većoj autonomiji. Takva sposobnost bi omogućila dronu da identifikuje i angažuje ciljeve bez stalnog unosa operatera, karakteristika koja bi mogla da smanji ranjivost na elektronsko ometanje – stalni izazov u ​​Ukrajini, gde obe strane koriste sofisticirane sisteme za elektronsko ratovanje.

Foto Tanjug/AP/Pavel Bednyakov

Serija Lancet se stalno razvijala od svog borbenog debija u Siriji u novembru 2020. godine, gde je korišćena protiv snaga Tahrir al-Šama u Idlibu. Do jula 2022. godine pojavili su se video snimci koji prikazuju dronove Lancet kako pogađaju ukrajinske ciljeve, uključujući raketne sisteme S-300, tenkove T-64 i haubice M777 koje je isporučio Zapad.

Ove operacije se često oslanjaju na izviđačke dronove za lociranje ciljeva pre nego što se Lancet lansira, taktika koja maksimizira njegovu preciznost. Aerodinamički dizajn drona, sa dvostrukim krilima u obliku slova X, poboljšava manevarske sposobnosti i brzinu, sa prijavljenom brzinom poniranja do 300 kilometara na sat.

Njegovi optičko-elektronski i TV sistemi za navođenje omogućavaju operaterima da kontrolišu terminalnu fazu leta, osiguravajući precizne udare po pokretnim ili utvrđenim ciljevima.

Ruski izvori tvrde da Lancet XXL zadržava isplativost koja je seriju učinila privlačnom. Sa cenom od oko 35.000 dolara po jedinici, prema izveštaju ruskog stručnjaka za dronove Samjuela Bendeta iz Forbsa iz 2023. godine, Lancet nudi budžetski pristupačnu alternativu tradicionalnim vođenim raketama ili vazdušnim napadima.

Ova pristupačnost omogućava ruskim snagama da rasporede dronove u velikom broju, strategija koja se ogleda u prijavljenih 3.247 incidenata u kojima su učestvovali Lancet dronovi, od kojih je trećina smatrana uspešnom od strane ruskih posmatrača. Iako ovim brojkama nedostaje nezavisna verifikacija, one ukazuju na značajnu ulogu u kontrabaterijskim operacijama, ciljajući ukrajinsku artiljeriju kako bi se ometala vatrena podrška.

Širi kontekst razvoja ruskih dronova otkriva usmeren napor da se prilagodi modernom ratovanju. Od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, Rusija je ubrzala nadogradnju svojih bespilotnih sistema. Lancet-3M, ili Proizvod 52, predstavljen 2023. godine, imao je veću bojevu glavu i poboljšano elektrooptičko navođenje.

Noviji Proizvod 53, predstavljen 2024. godine, uključuje sklopiva krila i sistem za lansiranje iz cevi za brzo raspoređivanje, što ukazuje na fokus Rusije na skalabilnost i lakoću korišćenja. U međuvremenu, Šahed-136 (Geranj), iranski dizajniran, koji široko koriste ruske snage, takođe je doživeo poboljšanja.

Ukrajinska obaveštajna služba je 2024. godine izvestila da je Šahed-136 dobio nadogradnju bojeve glave na približno 90 kilograma, što je značajno povećalo njegovu razornu moć.

Ova dešavanja odražavaju trend ka većim, smrtonosnijim dronovima sposobnim da pogode ciljeve velike vrednosti na većim udaljenostima.

U poređenju, prijavljene mogućnosti Lanceta XXL svrstavaju ga u konkurentnu klasu sa zapadnom i izraelskom lutajućom municijom. Američki Svičblejd 600, na primer, nudi domet od oko 40 kilometara i bojevu glavu dizajniranu za protivoklopne uloge, dok izraelski Harop ima domet veći od 100 kilometara i napredne autonomne funkcije.
Navedeni domet Lanceta XXL od 200 kilometara bi nadmašio oba, iako njegovo oslanjanje na nepotvrđene mogućnosti veštačke inteligencije postavlja pitanja o njegovoj operativnoj spremnosti.

Za razliku od Svičblejda, koji je prenosiv, ili Haropa, koji se lansira sa specijalizovanih platformi, dizajn Lanceta naglašava svestranost u kopnenim, vazdušnim i pomorskim ciljevima, što je pokazao napad 2022. godine na ukrajinski patrolni čamac Gjurza-M u Kahovskom veštačkom jezeru.

Taktička upotreba dronova Lanceta u Ukrajini ilustruje njihove snage i ograničenja. Ruske snage obično koriste dronove zajedno sa izviđačkim sredstvima za lociranje ciljeva, omogućavajući „Lancetu“ da se mota dok se ne ukaže optimalna prilika za udar.

Evolucija ruskih dronova odražava globalne trendove razvoja lutajuće municije. Integracija veštačke inteligencije, kako se tvrdi za „Lancet XXL“, poklapa se sa napretkom koji se vidi u sistemima poput američkog „Feniks duha“ ili poljskog „Varmejta“, koji daju prioritet autonomiji za suprotstavljanje elektronskom ratovanju.
Naglasak na jeftinim, skalabilnim rešenjima odražava pomak ka pripisivim sistemima – dronovima dizajniranim za upotrebu u velikim količinama bez značajnog finansijskog opterećenja. Ovaj pristup je u suprotnosti sa skupljim platformama poput krstarećih raketa, koje, iako precizne, nemaju mogućnost zadržavanja koja dronovima omogućava da se prilagode dinamičnim uslovima na bojnom polju.

Prijavljena stopa uspeha Lanceta, iako nepotvrđena, sugeriše da on popunjava nišu između krstarećih raketa i tradicionalnih bespilotnih letelica, nudeći ravnotežu preciznosti i pristupačnosti.

Uprkos prijavljenom napretku, Lancet XXL se suočava sa skepsom zbog nedostatka zvanične potvrde. Ruski mediji, uključujući izveštaj Rosija-1 iz jula 2023. godine, istakli su povećanu proizvodnju Lancet dronova u objektima poput preuređenog tržnog centra u Iževsku, ali detalji o XXL varijanti ostaju oskudni.

Oslanjanje na strane komponente, posebno kinesku elektroniku, komplikuje proizvodnju. Analiza Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost iz 2023. godine otkrila je da je 80% podkomponenti Lanceta-3 kineskog porekla, što izaziva zabrinutost zbog sposobnosti Rusije da održi proizvodnju pod međunarodnim sankcijama.
Ovi izazovi u lancu snabdevanja mogli bi da ograniče raspoređivanje naprednih varijanti poput XXL, posebno ako tvrdnje o dometu od 200 kilometara i mogućnostima veštačke inteligencije zahtevaju sofisticiraniji hardver.

Istorijski kontekst serije Lancet naglašava njeno brzo prilagođavanje borbenim potrebama. Prvo testirani u Siriji, dronovi su usavršeni na osnovu povratnih informacija sa bojnog polja, što je dovelo do poboljšanja sistema navođenja i dizajna bojeve glave.

Do 2024. godine, izvozna varijanta Lancet-E, predstavljena na forumu „Armija 2024“, proširila je domet na 70-80 kilometara i dodala termalne kamere za noćne operacije. XXL, ako bude operativan, označio bi značajan skok, potencijalno izazivajući protivvazdušnu odbranu protivnika delovanjem na većim udaljenostima.

Njegovo prijavljeno korišćenje veštačke inteligencije takođe bi moglo da smanji opterećenje operatera, omogućavajući jednom kontroleru da upravlja više dronova – mogućnost na koju ukazuje mrežno-centrični dizajn roja Product 53.

Značaj Lancet XXL leži u njegovom potencijalu da redefiniše precizne udare. Ako su navedene specifikacije tačne, mogao bi da cilja sredstva koja su se ranije smatrala bezbednim, primoravajući protivnike da preispitaju odbrambene strategije. Međutim, odsustvo nezavisne verifikacije pokreće sumnje u njegove trenutne mogućnosti.

Da li su prijavljeni napredak stvarnost ili su pokušaj projektovanja snage usred stalnih ograničenja u lancu snabdevanja? Odgovori mogu oblikovati budućnost municije koja se nalazi u nepokretnosti, dok vojske širom sveta prate sukob u Ukrajini tražeći lekcije o ratovanju dronovima.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Svet

1 3

UKRAJINA PRELAZI NA TAKTIKU „UDARI I BEŽI”: Priznala preko 1.000 tenkova od ruskih dronova

15. 05. 2025. u 20:11

Svet

0 6

NEĆETE VEROVATI: Medvedev dao svoj predlog tampon-zone između Rusije i Ukrajine (VIDEO)

25. 05. 2025. u 17:02

Svet

0 2

RUSKA VOJSKA RASPOREĐUJE 50.000 VOJNIKA ZA NOVU OFANZIVU: Udariće na ovom mestu, više snaga dostupno dok Severnokorejci drže Kursk

25. 05. 2025. u 18:11

Svet

0 0

BIVŠI ANALITIČAR CIA: Zapad nije uspeo da potčini Rusiju, to je bolesna fantazija

25. 05. 2025. u 17:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije