KO JE OBORIO JOŠ JEDAN F-16: Američki lovac srušio se u bici tokom odbrane Ukrajine (VIDEO)

LOVAC F-16 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva izgubljen je 16. maja 2025. godine, tokom misije odbijanja ruskog vazdušnog napada, što je treći potvrđeni gubitak takvog aviona otkako je Ukrajina počela da koristi avione američke proizvodnje u avgustu 2024. godine.

Foto MoD Ukrajine

Stanje pilota se navodi kao zadovoljavajuće, bez neposredne pretnje po život ili zdravlje. Formirana je komisija za istragu okolnosti gubitka, iako ukrajinske vlasti nisu objavile dalje detalje.

Incident naglašava intenzivne operativne zahteve koji se stavljaju pred malu, ali ključnu flotu ukrajinskih F-16 aviona dok se suočavaju sa neumoljivom baražom ruskih dronova i raketa.

U saopštenju ukrajinskog vazduhoplovstva detaljno je navedeno da je F-16 bio angažovan u misiji suzbijanja neprijateljskog vazdušnog napada, tokom koje je pilot neutralisao tri vazdušne mete i radio na četvrtoj koristeći top aviona.

Ovo ukazuje na angažman visokog intenziteta, moguće na bliskoj udaljenosti, što je neuobičajeno za modernu vazdušnu borbu gde rakete obično dominiraju. Upotreba topa može ukazivati na to da je pilot iscrpeo drugu municiju ili da je delovao u scenariju gde je precizna vatra bila neophodna.

Ruski novinski portal Top Var, pozivajući se na neimenovane izvore, tvrdio je da je ukrajinski avion pokušavao da odbije napad u kojem su učestvovali dronovi Geranj, ruska oznaka za dronove Šahed iranske proizvodnje koji se intenzivno koriste u napadima na velike udaljenosti. Top Var je takođe pomenuo neproverene spekulacije da je F-16 možda oboren prijateljskom vatrom ukrajinske zemaljske protivvazdušne odbrane, koja je istovremeno angažovala roj dronova.

Mediji su naglasili da ove tvrdnje ostaju nepotvrđene, dok se čeka zvanična izjava ruskog Ministarstva odbrane. Ukrajinski zvaničnici nisu odgovorili na ove navode, ali se fokusiraju na tekuću istragu.

UKRAJINSKI F-16

F-16, jednomotorni višenamenski lovac koji je prvobitno dizajnirao Dženeral Dajnamiks (sada Lokid Martin), kamen je temeljac napora Ukrajine da modernizuje svoje vazduhoplovstvo i suprotstavi se ruskim vazdušnim pretnjama. Veruje se da su avioni isporučeni Ukrajini, prvenstveno iz Danske, Holandije, Norveške i Belgije, varijante Blok 50/52 ili raniji modeli nadograđeni na slične standarde.

Ovi avioni imaju radar AN/APG-68, sposoban da detektuje i prati više ciljeva na udaljenosti većoj od 100 milja, i opremljeni su naprednim elektronskim protivmerama poput podvodnog sistema za ometanje AN/ALQ-131 kako bi izbegli neprijateljski radar i rakete. Naoružanje F-16 uključuje rakete AIM-120 AMRAAM za dejstva van vizuelnog dometa, rakete AIM-9 Sidewinder za bliske borbe i rakete AGM-88 HARM za suzbijanje neprijateljske protivvazdušne odbrane.

Top M61 Vulcan kalibra 20 mm, koji je pilot navodno koristio u incidentu 16. maja, može da ispali do 6.000 metaka u minuti, što ga čini efikasnim protiv sporo pokretnih meta poput dronova ili u situacijama gde je municija ograničena.

U poređenju sa ukrajinskim zastarelim sovjetskim MiG-29 i Su-27, F-16 nudi superiornu avioniku, agilnost i interoperabilnost sa NATO sistemima, ali nije najnovija varijanta Block 70/72, koja se može pohvaliti poboljšanim radarskim i stelt mogućnostima.
 

IZAZOVI ZA F-16

Integracija F-16 u ukrajinske vazdušne operacije predstavlja značajan pomak u odnosu na oslanjanje na avione sovjetske dizajna, kojima nedostaju napredni senzori i oružje potrebno za suzbijanje modernih pretnji poput ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400 ili kliznih bombi dugog dometa.

Svestranost F-16 mu omogućava da izvodi protivvazdušnu odbranu, kopnene napade i suzbija neprijateljsku protivvazdušnu odbranu [SEAD], uloge ključne za ukrajinsku strategiju ometanja ruskih raketnih i dronova, uz istovremeno pružanje podrške kopnenim snagama.

Međutim, avioni se suočavaju sa izazovnim operativnim okruženjem, gde Rusija raspoređuje kombinaciju naprednih raketa zemlja-vazduh, sistema za elektronsko ratovanje i jeftinih dronova poput Geranj-2, varijante Šaheda-136 sa dometom od preko 2400 kilometara i bojevom glavom od 45 kilograma.

Ovi dronovi, često lansirani u rojevima, dizajnirani su da preplave protivvazdušnu odbranu, primoravajući ukrajinske snage da troše vredne resurse da ih presretnu. Sposobnost F-16 da napadne takve ciljeve preciznim raketama ili topovima je taktička prednost, ali ograničen broj aviona – procenjen na 16 do 18 početkom 2025. godine – znači da se svaki gubitak snažno oseća.
 

GUBICI F-16

Ovaj najnoviji incident dolazi nakon dva prethodna potvrđena gubitka F-16, koja oba ukazuju na rizike delovanja u spornom vazdušnom prostoru Ukrajine. 26. avgusta 2024. godine, pilot F-16****

Avion koji je oborio potpukovnik Oleksij Mes, pozivnog znaka „Munfiš“, srušio se dok je odbijao masovnu rusku raketnu i dronovsku vatru.

Ukrajinske vlasti su izvestile da je Meš uspešno uništio tri krstareće rakete i jedan dron pre pada, u kojem je poginuo. Pojavile su se spekulacije o prijateljskoj vatri iz sistema protivvazdušne odbrane Patriot, a izvori koje je naveo Volstrit žurnal sugerišu da je odsustvo taktičke mreže podataka Link 16 na nekim ukrajinskim Patriotima možda doprinelo incidentu.

Međutim, nisu objavljeni zvanični nalazi. Drugi gubitak dogodio se 12. aprila 2025. godine, kada je kapetan Pavlo Ivanov, bivši pilot Su-25 koji je prešao na F-16, poginuo tokom borbene misije u istočnoj Ukrajini. Ruski izvori tvrde da je avion oboren sistemom S-400 ili raketom R-37, ali ukrajinski zvaničnici su isključili prijateljsku vatru bez navođenja uzroka.

Tvrdnja ruskog Ministarstva odbrane ostaje neproverena. Oba incidenta su uključivala misije protiv vazdušnih pretnji, što naglašava primarnu ulogu F-16 u presretanju raketa i dronova, a ne u direktnom sukobu sa ruskim borbenim avionima.

Incident od 16. maja pokreće pitanja o taktičkim izazovima korišćenja F-16 u tako složenom bojnom prostoru. Pilotova upotreba topa sugeriše ili nedostatak raketa ili namerni izbor da se napadaju ciljevi na maloj udaljenosti, verovatno da bi se sačuvala municija za pretnje većeg značaja.

Napadanje dronova poput Geranj-2 topovskom vatrom je izvodljivo s obzirom na njihovu malu brzinu - oko 190 km/h - ali izlaže avion rizicima, uključujući krhotine uništenih ciljeva ili pogrešnu identifikaciju od strane prijateljske protivvazdušne odbrane. Podvesni modul AN/ALQ-131 i NATO standardni sistemi IFF [Identifikacija prijatelja ili neprijatelja] su dizajnirani da ublaže takve rizike, ali koordinacija sa ukrajinskom mešavinom sovjetskih i zapadnih sistema protivvazdušne odbrane ostaje izazov.
U decembru 2022. godine, ukrajinski MiG-29 se srušio nakon sudara sa ostacima drona Geranj koji je pratio, incident koji ilustruje opasnosti bliskih sukoba.

Mogućnost prijateljske vatre, kako spekuliše Top Var, ne može se odbaciti, s obzirom na prethodne slučajeve kada su ukrajinski avioni pogrešno ciljani od strane sopstvene odbrane. Incident u januaru 2023. godine doveo je do toga da je ukrajinski MiG-29 oborio sistem 9K33 Osa, što ističe stalne probleme sa kompatibilnošću sa IFF.

Istorijski gledano, F-16 se dokazao u sukobima od Balkana do Bliskog istoka, gde su mu njegova agilnost i napredni sistemi omogućili da dominira u misijama vazduh-vazduh i vazduh-zemlja. U NATO operacijama, kao što je kampanja na Kosovu 1999. godine, F-16 su izvodili misije jugoistočne odbrane protiv srpske protivvazdušne odbrane, koristeći AGM-88 HARM za neutralizaciju radarskih lokacija.

Ukrajinski F-16 verovatno koriste slične taktike protiv ruskih sistema S-300 i S-400, iako gustina ruske mreže protivvazdušne odbrane ograničava njihovu efikasnost. U poređenju sa ruskim Su-35 ili MiG-31, koji nose rakete dugog dometa R-77 i R-37, F-16 je u nepovoljnom položaju u direktnoj borbi vazduh-vazduh, posebno bez obaveštajne podrške u realnom vremenu.

Foto: Profimedia/Shutterstock/Ilustracija

Američka suspenzija u isporuci podataka o ciljanju i podršci elektronskom ratovanju za ukrajinske F-16, o čemu je izvestio Top Var 9. marta 2025. godine, može dodatno zakomplikovati operacije, iako ukrajinski zvaničnici nisu potvrdili ove tvrdnje.
Evropski saveznici, posebno Danska i Holandija, nastavljaju da obezbeđuju rezervne delove i obuku, ali održavanje male flote u ratnoj zoni ostaje logistička prepreka.
Rastuća rasprostranjenost dronova poput Geranj-2 odražava širi pomak u vazdušnom ratovanju, gde jeftini, potrošni sistemi predstavljaju izazov za skupe platforme poput F-16. Ruska strategija zasićenja ukrajinske odbrane rojevima dronova primorava pilote da donose odluke u deliću sekunde, balansirajući potrebu za neutralizacijom pretnji sa rizikom od otkrivanja svojih letelica.

Foto Rosoboronexport www.roe.ru

Geranj-2, baziran na Šahedu-136, je dron sa delta krilima jednostavnog dizajna, ali značajnog uticaja, sposoban da se mota satima pre nego što udari. Njegov mali radarski presek i sposobnost letenja na malim visinama čine ga teškom metom, čak i za napredne radare poput AN/APG-68.

Ukrajinski F-16, opremljeni raketama AIM-120, mogu da se angažuju sa ovim dronima na dometu, ali sam obim napada – Rusija je lansirala 194 Šaheda i mamaca drona samo 6. i 7. marta 2025. godine – opterećuje resurse. Uloga F-16 u suzbijanju takvih pretnji je ključna, ali takođe izlaže avione rizicima koje bi stariji avioni iz sovjetskog doba mogli da izbegnu da su ostali van zona visoke opasnosti.

Gubitak ovog F-16, iako nije katastrofalan, ističe delikatnu ravnotežu koju Ukrajina mora da postigne raspoređivanjem svojih ograničenih vazdušnih sredstava. Avioni su se pokazali efikasnim, a ukrajinski piloti tvrde da je preko 80 odsto njihovih raketa pogodilo ciljeve, uključujući dronove i krstareće rakete. Pa ipak, svaki izlet nosi značajan rizik, ne samo od ruske odbrane već i od izazova integracije zapadne tehnologije u mozaik ukrajinskih vazduhoplovnih i PVO snaga.

Istraga incidenta od 16. maja može rasvetliti da li je tehnički kvar, prijateljska vatra ili neprijateljska akcija bila odgovorna, ali već otkriva neumoljivu prirodu ukrajinskog vazdušnog rata.

Napredni sistemi F-16 daju Ukrajini prednost, ali nisu čarobni štap protiv brojčano nadmoćnijeg protivnika sa dubokim arsenalom dronova i raketa. Dok Ukrajina čeka dodatne isporuke F-16 – očekuje se da će do kraja 2025. godine dostići 20 – fokus će biti na usavršavanju taktike i koordinacije kako bi se maksimizirao njihov uticaj.
Iz šire perspektive, ovaj incident služi kao studija slučaja evoluirajuće prirode vazdušne borbe, gde se tradicionalni borbeni avioni moraju prilagoditi nekonvencionalnim pretnjama. F-16, dizajniran za eru vazdušnih borbi i preciznih udara, sada se suočava sa bojnim poljem kojim dominiraju dronovi i elektronsko ratovanje.

Iskustvo Ukrajine nudi lekcije za vazduhoplovne snage širom sveta, posebno one koje prelaze na mešovite flote zapadnih i nasleđenih sistema. Oslanjanje na mali broj naprednih mlaznjaka takođe pokreće pitanja o održivosti u dugotrajnim sukobima, gde iscrpljivanje i logistika mogu nadmašiti tehnološke prednosti.

Kako se istraga odvija, jedno pitanje ostaje: mogu li ukrajinski F-16 nastaviti da menjaju ravnotežu u vazduhu, ili će sve veća sofisticiranost ruskih dronova i odbrambenih sistema zahtevati novi pristup vazdušnoj nadmoći?

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Svet

0 3

DIREKTNO SA GROBLjA: Amerikanci šalju F-16 Kijevu, biće očerupani za delove (VIDEO/FOTO)

01. 05. 2025. u 22:50

Svet

0 0

(MAPA) ZELENSKI ŠALjE TRUPE U SAMOUBILAČKE MISIJE: Diverzantske grupe VSU ponovo pokušavaju da probiju u Kursku oblast (VIDEO)

16. 05. 2025. u 17:11

Svet

1 3

UKRAJINA PRELAZI NA TAKTIKU „UDARI I BEŽI”: Priznala preko 1.000 tenkova od ruskih dronova

15. 05. 2025. u 20:11

Svet

0 5

PENTAGON O PRETNjI KINE I RUSIJE: Mogli bi razviti orbitalne nuklearne rakete za udare na Sjedinjene Države

16. 05. 2025. u 20:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije