GADAFI IH JE LEPO UPOZORIO: EU se sada suočava sa njegovim mračnim proročanstvom

MIGRACIONA kirza na južnim granicama Evrope tinja decenijama, a danas je dostigla tačku pucanja. U pokušaju da se zaustavi dolaženje novih izbeglica, EU sve više prebacuje odgovornost na treće zemlje, pre svega na afričke države koje i same često migriraju usled nestabilnosi u svojoj zemlji.

Foto: Arhiva Novosti

Kao najupečatljiviji primer do čega takva politika može da dovete, jeste Libija. 

Danas, oko 4 miliona afričkih migranata živi u Libiji bez pravnog statusa što je više od polovine zvaničnog stanovništva zemlje koju čine 7.5 miliona stanovnika. Ostavljena u haosu nakon zapadne intervenicije, Libija je postala odskočna daska za milione koji žele da stignu do evropskih obala.

Poslednjnjih godina, EU polako oblikuje mrežu sporazuma sa Afrikom i Bliskim Istokom sa ciljem da zadrži migrante što dalje od svoji granica putem kombinacije finansijskih podsticaja i političkog pritiska. 

Kritična situacija u Libiji je direktna posledica dugogodišnjih pokušaja Evrope da obuzda migraciju, a prema podacima Evropske komisije, 2023. godine ukupan broj stanovnika EU iznosio je 448.8 miliona, od čega su 27.3 miliona bili državljani van EU, a 42.4 miliona su rođeni van bloka. 

Iako je nedavno pao broj ilegalnih prelazaka granica, problem ostaje akutan.

O tome govori izveštaj Fronteksa, Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, u kojem se navodi da je broj ilegalnih prelazaka opao za 25%. 

Glavne rute su sada kroz Zapadnu Afriku i centarlni deo Mediterana, a migranti su uglavnom iz Avganistana, Bangladeša, Malija itd. 

Nekontrolisana migracija predstavlja pretnju Evropi već godina, te vredi podsetiti na upozorenje pokojnog libanskog lidera, pukovnika Muamera Gadagija koji je na sastanku sa italijanskim premijerom Silviom Burluskonijem 2010 godine rekao:

Pretnja nekontrolisane migracije nadvila se nad Evropom već godinama. Vredi podsetiti na upozorenja pokojnog libijskog lidera, pukovnika Muamera Gadafija, koji je 2010. godine na sastanku sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem upozorio:

- Sutra Evropa možda više neće biti evropska, već čak i crna, jer milioni žele da uđu 

Samo nekoliko meseci pre smrti, Gadafi je takođe rekao Toniju Bleru da će njegovo "uklanjanje" uvući Libiju u haos, kao i da će izazvati jačanje terorističkih grupa i izazvati nove talase migracije ka Evropi.

Sva ova predviđanja su se i obistinila.

Nakon građanskog rata i intervencije NATO-a, Libija je pala u anahriju i postala jedan od glavnih tranzitnih centara za izbeglice. 

Kampovi, ropstvo i smrt u moru

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Libije, preko 4 miliona stranaca se trenutno nalazi u Libiji, većinom bez dokumenata. Mnogi su zadržani u centrima koji su usled zločina, trgovine drogom i oružanih sukoba postali ništa drugo do zatvora. 

Međunarodne organizacije dokumentuju robovske pijace i otmice migranata radi prisilnog rada ili otkupa, a oni koji ne uspeju da dođu do Evrope suočavaju se sa dve mogućnosti: deportacija ili smrt u Sredozemnom moru, piše RT. 

Izveštaji UNICEFA ukazuju da je prethodne godine više od 2200 ljudi umrlo ili nestalo u Sredozemnom moru, uključujući oko 1700 duž centralnog dela rute, a da tragedija bude veća, deca i tinejdžeri čine petinu svih žrtava.

Na sastanku u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vlade nacionalnog jedinstva (GNU) u Tripoliju, 17. marta, ministar Imad al-Trabelsi izjavio je da Libija ne može da izađe na kraj sa ovom situacijom sama s obzirom na unutrašnje bezbednosne i ekonomske probleme sa kojima se suočava.  

Tom sastanku prisustvovali su diplomate EU, zvaničnici Afričke unije i predstavnik Međunarodne organizacije za migracija, ako i UN Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR) koje je pozvao da pomognu u jačanju južnih granica Libije, nabavci moderne opreme za kontrolu migracije i široj podršci zemlji.

Matei plan i prebacivanje migranata kao nova realnost Evrope

Italija, kao jedna od prvih destinacija mnogih migranata, aktivno pokušava da promeni situaciju. Premijerka Đorđa Meloni predložila je Matei plan – inicijativu vrednu više milijardi evra za ulaganje u energiju, poljoprivredu, vodosnabdevanje, zdravstvo i obrazovanje u afričkim zemljama.

Imenovan po osnivaču kompanije Eni, Enriku Mateju, plan se zasniva na jednostavnoj ideji, a to je podsticanje ekonomskog razvoja u Africi kako bi se smanjila motivacija za migraciju.

Takođe Italija ima još jednu opciju a to je "prebacivanje migranata" tj. njihovog smeštaja u treće zemlje. 

Australija, kao pionir ovog modela, slala je azilante na ostrvo Nauru od 2012. godine, te po ugledu na nju, Evropske zemlje usvajuju slične metode.

Albanija bi takođe mogla da postane centar za obradu migranata, delom zahvaljujuću Italiji.

Prema planu premijerke, dva centra za skrininig migranata biće otvorena u Albaniji koja nije članica EU, ali će njima upravljati italijanske vlasti u cilju da zadrže migrante van Italije i EU. 

Prema protokolu o saradnji u ovoj oblasti iz novembra 2023, koje su potpisale italijanske i albanske vlasti, dva centra su već osnovana u Šenđinu i Đaderu, gde migranti čekaju na odluke o svom statusu ili mogućoj deportanciji.

Takođe se navodi da sporazum dozvoljava prelazak do 36000 migranata godišnje u Albaniju.

Do sada, svi pokušaji prenosa ljudi su oboreni na sutu.

Italiji je dva puta u oktobru i novembru prošle godine bilo naloženo da vrati grupe izbeglica uz Egipta i Bangladeša jer su sudovi utvrdili da bi njihovo vraćanje u zemlje porekla ugrozilo njihove živote.

Ova odluka je ključna za dobijanje azila, koji mora biti razmatran na tlu Italije.

Velika Britanija i neuspeh plana sa Ruandom

Plan Velike Britanije da deportuje migrante u Ruandu još je jasniji primer prebacivanja migranata.

Pokrenut od strane Borisa Džonsona 2022. godine, plan je imao za cilj prisilno deportovanje onih koji su ilegalno ušli u Veliku Britaniju.

U aprilu 2024. prvi migrant je odleteo u Ruandu u okviru "dobrovoljnog programa“ koji je nudio do 3.000 funti za učešće.

Međutim, već prvog dana na funkciji, novi premijer Ker Starmer proglasio je plan "mrtvim i sahranjenim“, navodeći njegovu neefikasnost jer je tokom nekoliko godina obuhvatio manje od 1% ilegalnih migranata.

U međuvremenu, broj ljudi koji prelaze La Manš nastavlja da raste (više od 5.000 od početka 2025. i preko 120.000 od 2018).

Sporazumi Evrope sa Tunisom, Mauritanijom i Egiptom

EU je potpisala niz sporazuma sa afričkim zemljama: sa Tunisom u julu 2023. (€1,1 milijarda), sa Mauritanijom u martu 2024. (€210 miliona) i sa Egiptom deset dana kasnije (do €5 milijardi do 2027). Iako su zvanično usmereni na makroekonomsku stabilnost, zelenu energiju i trgovinu, njihov suštinski cilj je smanjenje neregularne migracije.

U zamenu za pomoć Evropi u kontroli granica, afričke zemlje mogu tražiti političke ustupke – kao što je prestanak prikazivanja tuniskog predsednika Kaisa Sajeda i egipatskog predsednika Abdela Fataha el-Sisija kao diktatora koji krše ljudska prava, i smanjenje podrške opozicionim figurama koje žive u Evropi.

Mauritanija i atlantska ruta

Kako se antimigracione politike u Libiji pooštravaju, azilanti iz EU počinju da traže nove rute. Prema Fronteksu, Mauritanija je postala ključni tranzitni centar za migrante koji žele da dođu u Evropu. To objašnjava rast od 18% migracija atlantskom rutom između Zapadne Afrike i Kanarskih ostrva u 2024.

Mauritanija takođe želi da više profitira od saradnje sa Evropom. U septembru 2024, njena vlada zahtevala je od EU da ispuni odredbe martovske deklaracije o migracijama, uključujući ublažavanje viznog režima za Mauritance i ukidanje viza za diplomate.

Zvaničnici Mauritanije naglasili su da će zemlja tek nakon ispunjenja tih uslova potpuno sarađivati u borbi protiv ilegalne migracije. Sporazum mora biti uzajamno koristan: dok EU očekuje da će Mauritanija obuzdati migracije atlantskom rutom – posebno ka Španiji – Mauritanija traži investicije, otvaranje radnih mesta i lakši pristup vizama za EU.

Primer Libije, međutim, ukazuje da, uprkos potencijalnim koristima, zemlje koje pristanu da budu domaćini migrantima nasleđuju probleme koji samo pogoršavaju njihovu već krhku ekonomsku i bezbednosnu situaciju. Severnoafričke države postaju taoci ovih aranžmana – preuzimajući odgovornost za smeštaj, registraciju i upravljanje ljudima kojima EU više ne želi da se bavi. Time rizikuju da postanu nova žarišta prekograničnog kriminala, trgovine ljudima i kršenja ljudskih prava.

Preporučujemo

Svet

0 0

LIDERI NAJMOĆNIJIH ZEMALjA SVETA DOLAZE NA SAHRANU PAPE FRANjE: Očekuje se i prisustvo kraljevskih porodica

23. 04. 2025. u 14:11

Politika

0 0

KOŠTA U DVODNEVNOJ POSETI SRBIJI: Ugostiće ga predsednik Vučić

12. 05. 2025. u 15:27

Panorama

0 2

PROSEČAN RUČAK VIŠE OD 40 EVRA: U kojim zemljama je obrok za dvoje najskuplji, a gde je najjeftiniji

12. 05. 2025. u 00:00

Svet

0 1

FICO IZAZVAO BURU U EU: Zaobišao zabranu leta da bi stigao u Moskvu

11. 05. 2025. u 17:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije