MAKRON ČUVA ORDEN SARKOZIJU: Naslednici dobitnika prestižnog francuskog priznanja traže da orden bude oduzet bivšem predsedniku

Nedostojan. Tako, o daljem posedovanju Legije časti, za bivšeg francuskog šefa države Nikolu Sarkozija, misle potomci nosilaca ovog slavnog priznanja, koji sada od suda traže da mu se oduzme ovaj orden.

Ilustracija - Foto AP

Razlog za to je pravosnažna sudska presuda kojom je nekadašnji stanar Jeliseja osuđen na nošenje nanogvice u kućnom pritvoru, što je kazna koju upravo izdržava.

Sarkozi je osuđen u aferi "prisluškivanja" i trgovine uticajem, nuđenjem visokog položaja sudiji u zamenu za informacije iz istrage oko ilegalnog finansiranja njegove prve predsedničke kampanje.

Više potomaka nosilaca Legije časti, među kojima deca i unuci laureata, najpre su se prethodnih dana otvorenim pismom obratili aktuelnom predsedniku Emanuelu Makronu, tražeći da Sarkoziju oduzme ovo odlikovanje. Makron po zvaničnoj dužnosti nosi titulu Velikog vođe Legije časti, i njemu u nadležnost pripada dodeljivanje, ali i eventualno oduzimanje ovog priznanja čija je pravila utvrdio Prvi konzul Francuske republike Napoleon Bonaparta.  

- Ne mislim da bi to bila dobra odluka. Velika je stvar biti predsednik Francuske republike. Ovde se ne radi o sudskoj odluci. To je pitanje poštovanja – kazao je Makron, posle čega su naslednici odlučili da se obrate sudu.

Neki podržavaju ovakvav Makronov stav, ističući da se na ovakav način ujedno i poštuje titula predsednika, drugi, naprotiv, smatraju da se zvanje šefa države tako upravo štiti, ako se osuđenicima oduzme priznanje. Istovremeno podsećaju da je Legija časti ranije oduzeta i drugima, na primer ministru i Sarkozijevem šefu kabineta Klodu Geanu, pa nije zbog toga degradirano ministarsko zvanje.

Kada je predsednik Emanuel Makron odbio da pozitivno odgovori na njihov zahtev, nekoliko naslednika dobitnika ovog odlikovanja obratili su se administrativnom sudu u Parizu zvaničnim podneskom.

Makron je na početku afere protiv glumca Žerara Deparđea, koga je više žena optužilo za silovanje, imao sličan stav, ističući da se umetniku ne oduzima Legija časti na osnovu jedne televizijske reportaže, naglašavajući da je Deparđe proneo slavu i čast Francuske svetom.

Nije neobično da se Legija časti nekome oduzme. To se, na primer, kroz istoriju dešavalo u flagrantnim slučajevima, na primer maršalu Petenu kada je posle Drugog svetskog rata osuđen zbog kolaboracionizma, ili njegovom ratnom ministru unutrašnjih poslova Morisu Paponu kada je 1998. godine osuđen za zločine protiv čovečnosti. Legije časti su oduzimane i zbog manjih grehova. Bivši direktor naftnog koncerna "Elf" Loik Le Flok Prižon je sa sudskom presudom ostao i bez ovog odlikovanja.

Potomci dobitinika ove prestižne kolajne, koja se dodeljuje za izuzetne zasluge u služenju naciji, kako za domaće, tako i za strane državljane i koje ima više rangova, smatraju sada da ni Sarkozi, osuđen na tri godine zatvora, od kojih dve uslovno, više nema pravo da ga poseduje. Protiv Sarkozija se, inače, vodi još postupaka, uključujući i aktuelni zbog finasiranja druge kampanje Gadafijevim parama, u kome se presuda očekuje u septembru.

I ASAD BEZ KOLAJNE

Legija časti je oduzimana i strancima. Na primer, britanskom modnom kreatoru Džonu Galijanu zbog antisemitskih stavova, američkom biciklisti Lensu Armstrongu zbog dopinga ili sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije