MERCOV START U PARIZU: Novi nemački kancelar se, dan posle polaganja zakletve, uputio u Francusku i Poljsku

PRVO zvanično putovanje u inostranstvo novog nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji, po tradiciji između dve države, danas posećuje Pariz, nije moglo da prođe bez komentara o njegovom "kilavom" dolasku na vlast, budući da je prvi šef nemačke vlade u novijoj istoriji te zemlje, koji nije izabran u prvom krugu glasanja, nego na bis. Postavljalo se i pitanje autoriteta demohrišćanskog lidera u Berlinu, jer je i pre no što je seo u kancelarsku fotelju, postigao ovaj neslavni rekord.

Foto: AP

Zato je primoran da dužnosti kancelara obavlja pod nemalom tenzijom. Nemački mediji se pitaju da li će u budućnosti morati da strahuje za većinu, svaki put kad se donosi neki zakon, jer je i sam, u prvom glasanju nije dobio iako u Bundestagu sedi najviše poslanika njegove crno-crvene koalicije, demohrišćana i socijaldemokrata. Zlobnici odgovaraju da, uprkos realnom stanju stvari i Mercovom niskom rejtingu, on nema razloga za brigu, jer je glasanje tajno samo prilikom izbora za kancelara.

U svim ostalim slučajevima poslanici odlučuju otvoreno, dizanjem ruku, ili prozivkom, što ne ostavlja prostor za skrivene disidente, a svako ko se protivi Mercu, ili vladajućoj koaliciji, moraće da pokaže svoje partijske boje. Već su, međutim, lansirane i prve sumnje da li će Merc trajati duže na funkciji, nego njegov prethodnik, socijaldemokrata Olaf Šolc.

Ovi "repovi" putovali su sa Mercom i u Francusku, gde ga je, osim tradicije, odvela i potreba da sa drugim stubom evropske osovine, izgladi nesaglasja i učvrsti veze, posebno zbog upozorenja američkog predsednika Donalda Trampa da "Evropa treba sama da se pobrine za svoju bezbednost i da više, u tom kontekstu, ne računa na SAD".

U iščekivanju gosta iz Berlina, francuski predsednik Emanuel Makron, napisao je na platformi Iks da "je na obojici da obezbede da francusko-nemački motor i zajedničko odlučivanje i da budu snažniji nego ikada".

U agendu svoje prve posete evropskim saveznicima, Merc je uključio i Varšavu iz istog razloga, odnosno, zbog potrebe da se pretresu pitanja dodatnog naoružanja, usled navodnih pretnji iz Rusije, uperenih ka Starom kontinentu. Merc ima i nameru da pregovara o trgovinskom sporazumu sa SAD, pošto je Tramp najavio sveobuhvatne carine.

Novi kancelar je za nemačku državnu televiziju, uoči polaska, rekao da će sa Makronom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom razgovarati, između ostalog, o usvajanju strože evropske migracione politike. Nova nemačka koalicija, složila se da odbije azilante na državnim kopnenim granicama, uz koordinaciju sa evropskim susedima i to, kao jedan od prioritetnih ciljeva, upisala u koalicioni sporazum.

Iz susednih zemalja već su, međutim, stigle kritike posebno zbog toga što su od danas, na nemačkim granicama strože kontrole. Uz oko 11.000 saveznih policajaca biće angažovano još nekoliko hiljada dodatnih službenika, uključujući i one za vazdušni nadzor granica. Cilj je lakše otkrivanje krijumčara ljudima i brža reakcija na promene njihovih ruta.

- Voleo bih da vidim zajedničko liderstvo u Evropi. Nemačka je na neki način izostajala iz tih diskusija poslednjih godina - rekao je izvor iz poljske vlade.

Tome se nadaju i u Evropskom savetu za spoljne odnose. Jana Puljerin, šef berlinske kancelarije istraživačkog centra Evropskog saveta, ističe da je, "posle godina unutrašnjeg prepucavanja, sada potrebno nemačko rukovodstvo koje ne samo da posmatra evropsku politiku, već i pomaže u njenom oblikovanju".

Nova gvozdena zavesa

PRED liderima dveju zemalja, našao se još jedan izazov, a to su žestoke kritike plana EU da, do kraja 2027, okonča uvoz energenata iz Rusije. Slovački premijer Robert Fico, ocenjuje da je ideja apsolutno neprihvatljiva za Bratislavu, jer postoji rizik od daljeg povećanja cena energije i ozbiljne ekonomske štete. Fico kaže da vlada Slovačke nema problem sa diverzifikacijom izvora energije, ali da je novi plan u suprotnosti sa obavezama prethodne Evropske komisije. "Ovo je ideološka odluka, nema nikakve veze sa zdravim razumom", poručio je Fico, ocenivši da je u pitanju pokušaj "izgradnje nove gvozdene zavese između Zapada i Rusije".

Opomena Americi

UOČI puta, Fridrih Merc je najavio da će pozvati američke zvaničnike da prestanu da se mešaju u nemačku politiku. "Nisam se mešao u njihovu predizbornu kampanju i zauzimao stranu. Želeo bih da podstaknem vladu SAD da nemačku unutrašnju politiku prepusti Nemačkoj i da se drži podalje od ovih partijskih razmatranja", rekao je Merc i dodao da će to pitanje pokrenuti u telefonskom razgovoru sa Donaldom Trampom, zakazanom za danas. Najsvežiji povod za ovakvu Mercovu poruku je komentar državnog sekretara Marka Rubija, posle klasifikacije Alternative za Nemačku (AfD) kao "dokazane ekstremističke organizacije" po oceni nemačke obaveštajne agencije. Rubio je tu odluku nazvao "prikrivenom tiranijom".

Skloništa umesto bazena

POLjSKI ministar unutrašnjih poslova Tomaš Sjemonjak predložio je da lokalne vlasti, umesto bazena, grade skloništa. On je rekao da ovo pitanje zavisi od izbora lokalnih vlasti, ali je istakao da bi skloništa mogla da se izgrade uz pomoć nedavno osnovanog poljskog Fonda za bezbednost i odbranu. Sjemonjak je takođe istakao da su krize, kao epidemija Kovida-19 i iznenadni priliv ratnih izbeglica iz Ukrajine, pokazale da su i država i društvo sposobni da se mobilišu i dobro deluju, što se, kako je rekao, može videti u zaštiti poljsko-beloruske granice, gde granična straža, vojska i policija međusobno sarađuju. Novi poljski zakon o zaštiti stanovništva i civilnoj odbrani uključuje i plan za masovnu evakuaciju stanovništva, a godišnje se za izgradnju skloništa izdvaja oko 1,5 milijardi dolara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije