ŠOLC IZMEĐU DVE VATRE: Državni dug već premašio 2,5 biliona evra, a kamate na njega udesetostručene

VLADA kancelara Olafa Šolca našla se na svojevrsnoj prekretnici. Dok pritisci iz inostranstva jačaju, naročito s one strane Atlantika, odakle duvaju vetrovi sankcija Kini, na domaćem planu počinje da vri kao u košnici. Rat u Ukrajini i embargo Moskvi otvaraju sve veće rupe u snabdevanju energentima i odnose sve više novca. Država mora da štedi, a to znači da prelomi šta joj je važnije, spoljna bezbednost ili socijalna politika. Ne treba biti vizionar da se shvati po koliko tankom ledu Šolc ovde hoda sa svojom semafor koalicijom, ali ni "gledanje u pasulj" ne može da pomogne u iznalaženju rešenja. Para, jednostavno, nema za sve.

Foto: Profimedia

Krediti koji su se nadovezali na rekordno zaduženje državnog budžeta nastalo zbog pandemije, ali i zbog velikih prethodnih dugova, nazidali su Nemačkoj državni dug iznad 2,5 biliona evra. Ministarstvo finansija na taj dug plaća kamate, a one su osetno porasle zbog inflacije. Dok su kamate 2021. još iznosile četiri milijarde, trenutno su one desetostruko veće, oko 40 milijardi evra. "To je novac koji nemamo za potrebe funkcionisanja države i socijalne kase za građane", naglašavaju u Ministarstvu finansija.

Kao u kući, na čija ulazna vrata zakuca besparica, i u koaliciji socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP), svađa iz meseca u mesec sve više nagriza vladu u Berlinu. Bliži se dan kad će savezni ministar finansija Kristijan Lindner morati da predstavi savezni budžet za iduću godinu. Vreme neumitno curi, a rok je sredina meseca.

Želja mu je, podseća "Dojče vele", da ponovo uvede "kočnicu zaduživanja" to jest, zabranu uzimanja prevelikih kredita, koja je i zapisana u nemačkom ustavu. Da država, dakle, troši samo onoliko novca koliko dobije od poreza. Od početka pandemije korone, ova kočnica stalno je stavljana van snage, što nije zabranjeno ako je zemlja u teškoj situaciji. Previše otpuštanja finansijskih uzengija, međutim, već je nanelo ogromnu štetu, pa se Šolc hvata za glavu kako će da zaustavi silazni trend koji zemlju gura u recesiju.

Narodne kuhinje niču kao pečurke posle kiše, siromaštvo je debelo zagazilo u ovu, jednu od najbogatijih zemalja sveta. Zdravstvene ustanove ne mogu da leče sve kojima je zdravlje ugroženo, a nestašica lekova već poprima, doskoro nezamislive, razmere. Apsolutno svi moraju da štede, ali raste broj građana koji jedva preživljavaju. Kad je počeo rat u Ukrajini, država je morala da uzme dodatne kredite, pored već dogovorenog zaduženja od 60 milijardi evra za zaštitu klime. A tu je i sto milijardi evra za opremanje nemačke vojske i 200 milijardi za rasterećenje građana i podršku zbog velikog rasta cena energenata.

Lane je u zemlju ušlo više od milion izbeglica, a i dalje stižu nove. Njihov smeštaj i snabdevanje tope milijarde. Nemačke pokrajine i opštine već mesecima sa odobrenim novcem ne mogu da izađu na kraj. Sada se, međutim, pojavio i zaključak da migranti zaposleni u Nemačkoj rade manje od Nemaca i da eskiviraju obaveze...

"Dojče vele" u opsežnoj analizi podseća i na Bundesver. Savezni ministar odbrane Boris Pistorijus želi još više novca, pored obećanih sto milijardi. Ovaj socijaldemokrata smatra da je za Bundesver potrebno dodatnih deset milijardi evra svake godine. S tim se mnogi ne slažu, a oponenata ima i u njegovoj stranci. Javni zaključak je, međutim, da nemačke oružane snage "nisu u stanju da odgovore svim ustavnim zadacima."

Nemačka ne odustaje od pomoći nerazvijenima, što je takođe značajna stavka u budžetu i ako se i pojavi politički otpor tome, odmah reaguju zagovornici, koji tvrde da situacija u zemlji ne sme da bude opravdanje, jer "su zemlje u razvoju veoma zabrinute da bi Nemačka zbog rata u Ukrajini mogla da zaboravi na pomoć Globalnom jugu".

Sve u svemu, koalicioni ugovor ima sve više rupa, a sa svakom se budućnost kancelara čini sve sivljom, na pragu je da bude doveden u pitanje i njegov opstanak na funciji. Oči narodu naročito bode zacrtana borba protiv siromaštva dece, preko socijalne pomoći za svako dete.

Uz to bi, svake godine, trebalo da bude izgrađeno više od 100.000 socijalnih stanova, a tu su i investicije u zaštitu klime, digitalnu infrastrukturu, železničke i putne saobraćajnice. Samo za isplatu penzija trebalo bi da, preko deonica Nemačkom penzionom fondu, bude doznačeno deset milijardi evra, koji bi, opet, taj novac trebalo da uloži na berzi. Liberali smatraju da bi u tu svrhu moglo da bude izdvojeno mnogo više od deset milijardi.

Ko bi trebalo da popusti, ko da se odrekne svojih ciljeva, pitaju se domaći mediji i podsećaju da je, u februaru, u javnost dospelo pismo koje je ministar privrede iz Zelenih Robert Habek u ime svih ministarstava na čelu kojih su ministri iz njegove stranke, uputio ministru finansija iz redova Liberala. U njemu navodi da Zeleni, doduše, ne dovode u pitanje "kočnicu zaduživanja", ali i da nisu spremni da za to žrtvuju sve svoje projekte.

Habek je odbacio Lindnerove planove štednje i umesto toga predložio povećanje prihoda države, ali se ovaj tome odlučno protivi. Povećanje poreza ili ukidanje poreskih olakšica za one koji imaju službena vozila za Lindnera ne dolazi u obzir. Umesto toga, Liberali bi u sadašnjoj situaciji smanjili poreze preduzećima i uveli poreske olakšice za one s najvišim primanjima. Kao prvo, ukinuli bi "porez solidarnosti", koji su u Nemačkoj ranije plaćali svi, a sada ga plaćaju samo oni s najvišim primanjima. Ali, to bi smanjilo poreske prihode za oko 11 milijardi evra.

U sporu između Habeka i Lindnera, koji liči na onu narodnu "seci uši, krpi..." navodno je socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc već nametnuo svoju odluku. List "Špigl" izvestio je o sastanku trojice političara u kancelarovom ofisu, na kojem je Šolc stao na stranu Lindnera.

POSLEDNjA ŠANSA

DANAS i sutra (5. i 6. mart) vlada održava zatvorenu sednicu u dvorcu Mezebergu. Ako ne bude postignut dogovor, Kristijan Lindner će, u svom predlogu državnog budžeta, morati da ostavi neka prazna mesta, što se kolokvijalno naziva "globalnim smanjenjem izdataka" i znači da uštede moraju da budu naknadno navedene. Za to ostaje vremena do juna. Do tada predlog budžeta mora da bude potpun i sa svim pojedinostima, jer mora da se preda Bundestagu na usvajanje.

PO UGLEDU NA DANSKU?

VLASTI u Kopenhagenu odlučile su se na neuobičajen korak u okviru mera štednje. Da bi obezbedile novac za sve više izdatke za odbranu, ukinuli su jedan od državnih praznika. Procenjuje se da se tim potezom štedi okruglo 402 miliona evra godišnje. U Nemačkoj, doduše, opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU), kojoj je pripadala i nekadašnja kancelarka Angela Merkel, poručuje vladi Olafa Šolca da bi Berlin trebalo da krene za ovim primerom.

Preporučujemo

Ekonomija

2 3

NEMAČKA ĆE SE SUOČITI SA MANjKOM STRUJE: Studija otkriva kada bi se to moglo dogoditi i koliko fali energije

04. 03. 2023. u 20:17

Politika

14 36

"LAŽNA DRŽAVA KOSOVO JE PROPALA, BERLIN DA POVUČE PRIZNANjE" Poslanici nemačke stranke podneli zahtev - mogao bi se naći u Bundestagu

04. 03. 2023. u 20:05

Svet

7 2

NEMAČKI MINISTAR UDARA NA NACIZAM: Plan iskoreniti sve reči iz statuta koje asociraju na Hitlerovu Nemačku

04. 03. 2023. u 18:11

Svet

1 0

ZAMENIĆE VAS VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: Direktor nemačkog medijskog giganta poručio zaposlenima

01. 03. 2023. u 17:28

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije