NAUKA OBJAŠNJAVA Dan koji traje 25 sati? Evo zašto dani na Zemlji postaju sve duži

ZVUČI kao naučna fantastika, ali jednog dana na Zemlji nas neće čekati 24, već 25 sati u danu. Naša planeta postepeno menja svoj ritam, a nauka objašnjava zašto se to dešava i kakve posledice može imati po ljude i ostatak živog sveta.

Foto: Profimedia

Iako nam se čini da je dan od 24 sata nepromenljiva konstanta, Zemlja postepeno, ali sigurno menja svoj ritam. Naučnici već decenijama prate usporavanje rotacije naše planete, a iako se ovaj proces odvija toliko sporo da je neprimetan u svakodnevnom životu, sa naučne tačke gledišta je veoma značajan.

Prema aktuelnim merenjima, dužina dana se produžava za oko 1,7 milisekundi na svakih sto godina, što znači da bi za oko 200 miliona godina jedan dan mogao da traje čak 25 sati.

ZAŠTO SE ZEMLjA OKREĆE SVE SPORIJE

Glavni razlog usporavanja Zemljine rotacije leži u gravitacionoj interakciji sa Mesecom. Njegovo dejstvo privlačenja izaziva plimsko trenje u okeanima, koje deluje kao stalna, mada veoma slaba kočnica za okretanje planete. Istovremeno, ovaj proces dovodi i do toga da se Mesec polako udaljava od Zemlje.

Međutim, Mesec nije jedini faktor. Unutrašnja dinamika same planete takođe ima važnu ulogu. Kretanje rastopljenog gvožđa u spoljašnjem jezgru i spore struje u Zemljinom plaštu dovode do preraspodele mase, što direktno utiče na brzinu rotacije.

Sličan efekat imaju i promene na površini - topljenje ili narastanje ledenih pokrivača menja odnos mase između kopna i okeana, dok ogromne vazdušne mase u atmosferi kroz pritisak i trenje stalno unose sitne varijacije u dužinu dana.

Svi ovi uticaji deluju zajedno tokom geoloških vremenskih perioda i postepeno dovode do produžavanja dana. Istorija planete naše planete potvrđuje: U doba dinosaurusa, jedan dan je trajao oko 23 sata, što znači da se Zemlja tada okretala znatno brže nego danas.

KAKO BI DAN OD 25 SATI UTICAO NA ŽIVI SVET

Iako je scenario dana od 25 sati veoma dalek, naučnici već sada razmatraju njegove potencijalne posledice. Formalno, to bi zahtevalo prilagođavanje globalnih sistema merenja vremena, ali mnogo veći izazov predstavljao bi uticaj na biološki sat živih organizama. Gotovo sva živa bića, uključujući i ljude, funkcionišu u skladu sa cirkadijalnim ritmom od oko 24 sata, koji upravlja spavanjem, lučenjem hormona i brojnim ključnim fiziološkim procesima, prenosi "RBK Trend".

Već danas je poznato da poremećaji tog ritma - bilo zbog noćnih smena, čestih putovanja avionom ili neredovnog načina života - povećavaju rizik od metaboličkih, mentalnih i kardiovaskularnih problema.

U slučaju značajnog produženja Zemljinog dana, organizmi bi morali da se prilagode potpuno novom vremenskom okviru, što ne bi bilo moguće preko noći. Takva adaptacija mogla bi da se dogodi samo kroz dug i složen evolutivni proces, koji bi trajao milionima godina.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Dr Novosti

0 5

NAUČNICI TVRDE: Najbolji način za ublažavanje bola u zglobovima je zapravo svima dostupan

16. 01. 2026. u 22:45

Panorama

0 0

ASTRONOMI UPOZORAVAJU: Na Suncu se formirala velika koronalna rupa

16. 01. 2026. u 23:00

Dr Novosti

0 0

GDE SE KRIJE TAJNA DUBOKE STAROSTI: Nova naučna studija iz Japana

15. 01. 2026. u 23:33

Panorama

0 0

POMERANjE I PROMENA OBLIKA: Evo šta se dešava sa mozgovima astronauta tokom boravka u svemiru

15. 01. 2026. u 23:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije