KNJIŽEVNA KRITIKA: Granice duha - Emsura Hamzić, "Skarabej od žada"

"SKARABEJ od žada" Emsure Hamzić zbirka je novih i izabranih priča, ranije objavljenih u knjigama "Jerihonska ruža", "Večeri na Nilu" i "Smaragdni grad".

Foto: Privatna arhiva

Zajedničke tematske osnove svih priča, kako je i sama autorka zabeležila, jesu "preplitanje sna i jave, mašte i zbilje, gde stvarnost često nadmašuje i najbujniju maštu".

No, ova zbirka, koja se sastoji iz tri ciklusa, podstiče iskusnog čitaoca da je čita u različitim ključevima, i onim koje autorka u svojoj belešci nije eksplicitno ponudila.

Najprivlačnije je, čini se, ovu knjigu čitati - od fantastike prema stvarnosti. U njoj nalazimo atmosferu, fantastiku i začudnost koje umnogome podsećaju na neke od pripovedaka Stanislava Krakova uvrštene u zbirku "Crveni Pjero" - pogotovu u pripovetkama u kojima su očuđeni pripovedani prostori, tj. prostori susreta zanesenih, jedno drugom naklonjenih bića, jer je uvek reč o nekom povlašćenom prostoru, na specifičan način izdvojenom od sveta, kao i fantastiku nastasijevićevskog tipa, poput one koju nalazimo u "Darovima moje rođake Marije", koje karakteriše začudan, neuobičajen, neočekivan odnos junaka.

Osim što to svedoči o spisateljičinom utemeljenju u tradiciji i naslanjanju na nju, kazuje i o njenom senzibilitetu za udaljene, za nas egzotične kulture - što najbolje sagledavamo čitajući priče "Ismail", "Naušnice", "Smaragdni grad" i Misirsko prokletstvo - ali, verovatno i o njenom implicitnom nastojanju da nam približi odlike druge, široko zastupljene vere, o čemu, na primer, svedoči pripovetka Kismet.

Foto: Promo

Atmosfera u navedenim pričama ima patinu starine, onu koja podseća na egzotiku kultura i pripovedanog mesta i vremena, ali i na egzotiku romantičnosti koja uopšte nije karakteristična za savremenost, čak i kada ona sadrži elemente fantastike. Fantastika u pričama čije nam je pripovedano vreme znatno bliže kao da je u funkciji opomene na totalnu dehumanizaciju koja nameće ukidanje empatije među ljudima i na dekonstrukciju osnovnih ćelija društva, kao i na zloupotrebu dostignuća ljudskog duha, kao što je to, pre svega, nauka, a što uslovljava rušenje sveta u kakvom smo da sada živeli i života kakav sigurno više nećemo živeti - o čemu svedočimo svi i van literature. Te priče sadrže izrazito naturalističke elemente i ispituju granice duha, emocija i svesti junaka koji razumeju da sa savremenim svetom nešto suštinski nije u redu. O takvom stanju stvari svedoče priče "Soba A" i "Avelijanci - Sirijanci".

U nekima od tih priča prisustvo onih koji pripadaju vanzemaljskim civilizacijama prvenstveno je u funkciji da pokaže kakva je naša savremena - koja je u odnosu na čoveka koji je nastao po Božjoj promisli, ili pak po promisli prirode - neizmerno daleko - a koja kazuje i na šta je sve spreman savremeni čovek - koji je to sve manje.

Perfidnost aktuelnog trenutka koji emituje sve vrste nesigurnosti uslovljava dezorijentaciju i konstantni strah običnog ljudskog bića.

Taj strah manifestuje se čak i u našim malim svakodnevnim sujeverjima, ali i u verovanju da junaci knjiga koje smo čitali neminovno utiču na našu sudbinu. Moguća uteha i utočište možda bi moglo biti stvaranje, kazuje nam "Skarabej od žada" Emsure Hamzić.

Preporučujemo

Kultura

0 3

ČOVEK JE SKLONIJI KAŽNjAVANjU NEGO PRAŠTANjU: Aleksandar Jugović o romanu "Usamljenik sa Rodrigesa", smrtnoj kazni, izvršiocima i žrtvama

20. 04. 2021. u 08:15

Kultura

0 1

BUKOVČEV "ŽIVOT": Zašto je biografija slavnog slikara, objavljena u Zagrebu, morala da se ponovo štampa na ćirilici

20. 04. 2021. u 11:30

Kultura

0 0

BORBA SA TEŠKOĆAMA: Civilizacija je delo nezadovoljnih, ali onih koji su verovali i tražili

20. 04. 2021. u 14:20

Poznati

0 0

STIŽE NASTAVAK ROMANA: Olivera Balašević objavljuje knjigu krajem aprila

15. 04. 2021. u 09:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije