Kultura

IN MEMORIAM - Živislav Žika Bogdanović (1932-1921): Simbol kulturnog i intelektualnog Beograda u drugoj polovini HH veka

Божидар ЗЕЧЕВИЋ

13. 04. 2021. u 06:27

AKO je iko bio simbol kulturnog i intelektualnog Beograda u drugoj polovini HH veka, otelovljenje najboljih tradicija i životvornog duha srpske i jugoslovenske prestonice, bio je to, u najboljem smislu Živislav Žika Bogdanović.

IN MEMORIAM - Живислав Жика Богдановић (1932-1921): Симбол културног и интелектуалног Београда у другој половини ХХ века

Foto: USUS

Nabrojati šta je sve postigao i kakve je rezultate imao u našem javnom i kulturnom životu, zauzelo bi prostor značajno veći od onoga koji nam je na raspolaganju i zato od toga odustajemo, svesni da su, naročito u protekloj nedelji, na uvid javnosti stavljene barem najvažnije činjenice iz njegovog života i rada. Kao vrstan esejist i kritičar širokog obzorja i bogate erudicije, od filma i bliskih medija, preko stripa do džeza, prevodilaštva i izdavaštva, književnosti i publicistike, enciklopedijski je poznavao sve ove oblasti, a kao urednik kulturne rubrike beogradskog NIN-a iz njegovih najboljih godina (1968-1976), često i kritičar i kolumnist ovog lista, bio je pouzdan arbitar kulturnog i umetničkog života.

Diplomirao je istoriju umetnosti, a stručno se usavršavao iz oblasti vizuelnih komunikacija na Univerzitetu Stenford u SAD. Kao dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke (1981-1990) dao je nemerljiv doprinos razvoju naše najvažnije nacionalne ustanove kao i našoj filmskoj kulturi u celini.

Nama, mlađim kolegama u polju "širenja filmske kulture", što je nekada bio zajednički zadatak i veliki stručni izazov, bio je drag mentor i učitelj. Vrhunski ogled u ovom poslu bila je njegova serija o delima iz istorije filma, nastala polovinom šezdesetih godina prošlog veka, u stvari zbirka od 18 visprenih studija o međašima jedne svetske antologije sedme umetnosti, kakvu do tada nismo imali i koje je docnije objavio pod naslovom "Od filma do filma" (1962-1966). Tu se moglo naći sve što smo tada želeli da znamo o savremenoj kinematografiji, kao što smo otkrivali celo istorijsko sazvežđe filma u njegovim studijama "Rađanje američkog zvučnog filma" (1965) i oproštajnom, testamentalnom delu "Prijatelji dragi, ne zaboravite stare filmove", koje se pojavilo prošle godine, u izdanju Jugoslovenske kinoteke.

Foto: USUS

Svetlim primerom odredio je koje uslove mora da ispuni svaki filmski kritičar. To su, pre svega, opšta kultura, zatim široko poznavanje teorije i prakse umetnosti, teorije filma i srodnih medija te opšte estetike, onda osnove analize filma kao naročite discipline duha, zamašan fond memorisanih filmova i neprekidno proučavanje autorskih doprinosa značajnih reditelja. Isto toliko važna je koncizna, jasna i razumljiva artikulacija same kritike, koja se obraća široj publici. Tu je Bogdanović bio nenadmašan, ali istom merom dopadljiv i privlačan kao izvrstan pisac i rasni publicist.

Njegove filmske kritike služe i danas kao obrazac stručne ocene filmske i televizijske prakse.

Foto: USUS

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MI SMO USPAVANI DIV, DRUGO MESTO NA TABELI NIJE OPCIJA! Prvo obraćanje novog trenera Partizana od kad je stigao u klub

"MI SMO USPAVANI DIV, DRUGO MESTO NA TABELI NIJE OPCIJA!" Prvo obraćanje novog trenera Partizana od kad je stigao u klub