Udahnuo je život telu bez osećanja: Film "Stranac" Fransoa Ozona iz ugla francuske kritike

Mnoštvo, pre svega pozitivnih, kritika i pogleda sa strane, propratilo je u Francuskoj film "Stranac" Fransoa Ozona po čuvenom literalnom ostvarenju Albera Kamija.

Foto: Printskrin/Jutjub/Exotic Vacation

Sve bi moglo da se svede u zaključak koji je objavio francuski veb-sajt posvećen kritikama i kulturnim preporukama "Sans Kritik" (Kritički smisao) da je reč o rizičnom projektu, kog se prihvatio Fransoa Ozon, pretvarajući Kamijevu priču u, na kraju, zaokruženo filmsko delo.

Platforma "Alo Sine", referentna u kritikama i predstavljanju filmskih ostvarenja,  navodi da je reč o pravom remek-delu sa Ozonovim potpisom, i uz glumačku podelu u izuzetnom nadahnuću. Ističe se da se radi o literarnom delu koje spada među najčitanija na svetu i u isto vreme se smatra teškim za adaptaciju, uz podsećanje da je Kamijev roman prethodno samo jednom ekranizovan, 1967. godine kada je to učinio Viskonti, "i to bez uspeha uprkos prisustvu Mastrojanija, Ane Karine, Bernara Blijea i Bruna Kremera, verovatno i zbog toga što je centralni lik sve, samo ne simpatičan."

- Treba konstatovati da Ozon uspeva da prikaže prazninu na ekranu, otuđenost od samog sebe pa čak i apsurd koji lebdi nad ovom pričom - ističe ovaj medij.

U Ozonovom ostvarenju, navodi se dalje, mogla bi se gotovo pronaći određena forma slobode kod Mersoa, onoga koji se svojom otuđenošću od očekivanih osećanja postavlja izvan svake društvene konvencije.

- A pre svega, sunce, toliko drago piscu, ovde zahvaljujući raskošnim slikama postaje pravi lik. Ono prodire svuda, u mrtvačku sobu, kroz svetlo obasjani krug ljubavnog susreta, sve do ćelije osuđenika. Jednostavno, zadivljujuće. Ovaj film je pravo čudo i budi želju da se iznova i iznova čita Kamijevo remek-delo - zaključuje kritičar "Alo Sinea", dodajući da je glumačka postava na nivou visokih ambicija reditelja.

Radio Francuska je povodom premijere ovog filma okupila mišljenje različitih aktera iz sveta kritike i literature. Novinar "Frans Entera", istoričar i filmski kritičar Kristof Burseje pozdravlja uspešnu adaptaciju. Hvali iznad svega estetski kvalitet crno-belog, a zatim i glumu glavnog glumca Benžamena Voazena.

- Ali ono što se posebno ističe jeste način na koji Ozon obrađuje kolonijalno pitanje, potpuno odsutno kod Kamija i Viskontija. Francuzi u odelima i kravatama uprkos 40 stepeni savršeno ilustruju civilizaciju nametnutu drugoj - naglašava Burseje za koga je ovaj film poetičan, misteriozan i obnavlja interesovanje za roman.

Novinarka i filmska kritičarka Ava Kaen je uzdržanija. Ona podseća na težinu adaptiranja velikog klasika "o kome je svako već stvorio sopstveni film." Merso, kog je ona zamišljala, bio je suvlji i nihilističniji od onog u filmu. Istovremeno, žali zbog toga što je glavni glumac sniman "kao maneken u reklami za luksuzne parfeme".

Novinar Mari Sovion kaže da su joj osećanja o filmu podeljena. Posebno hvali prvi deo, naročito Ozonovu odluku da napravi gotovo nemi film tokom dužeg početka. Za drugi deo, međutim, kaže da je "deža vi" kod Ozona. Njen kolega Frank Finans Madireira ističe političku dimenziju filma, za razliku od romana u kome se gotovo i ne shvata da je reč o kolonijalnom periodu.

Referentni mesečnik "Kaje de Sinema" naglašava da ovaj "Stranac" izaziva kontradiktorna osećanja koja se mogu svesti na njegov crno-beli efekat. Ozon, u ovoj kritici, pronalazi nešto od ranijeg francuskog filma, neku vrstu sumornog poetskog realizma, dok istovremeno erotizuje Mersoa, koga tumači Benžamen Voazen, njegovu kožu, telo, pokrete, pa čak i njegov zločin.

- Tu se udaljavamo od Kamija – zaključuje ova revija.

Za već pomenuti "Sans Kritik" Ozonova adaptacija Kamija bila je "rizičan poduhvat, sa uspešnim filmom." Sajt navodi da je prilično iznenađujuće videti kako je knjiga, koja nije naročito "filmska", adaptirana za platno.

- Ozon uspeva da oživi glavnog junaka koji nije lak – zaključuje ova platforma.

"POLOŽILI" I SPOREDNI LIKOVI

Film predstavlja uspeh i što se tiče sporednih likova, ističe "Sans Kritik".

- Rebeka Marder, sunčana i blistava, predstavlja savršen kontrapunkt Mersou, dok Pjer Loten briljira u ulozi brbljivog makroa, glasnog i manipulativnog. U pozadini, Alžir iz 1940. godine veoma je verno rekonstruisan, pokazujući kroz nekoliko pažljivo odabranih kadrova svu težinu kolonizacije nad lokalnim stanovništvom - navodi ovaj referentni sajt.

Preporučujemo

Kultura

0 0

Oskar za najbritkija pera: "Večernje novosti" raspisale 58. Konkurs "Pjer" za najbolju karikaturu, osnovan 1967. godine

25. 04. 2026. u 06:30

Kultura

0 0

Nikada nije bežao od sebe: U Subotici, u 81. godini, preminuo akademik Savo Halugin, jedan od naših najistaknutijih likovnih umetnika

24. 04. 2026. u 18:33

Kultura

0 0

Deci treba više knjiga i više čitanja: Na 29. književnim susretima "Gordana Brajović" u Aleksincu dodeljena nagrada Vesni Vidojević Gajović

24. 04. 2026. u 18:01

Kultura

0 0

Čudesni Isidorini ritmovi: Hornista Berlinske filharmonije Štefan Dor i Beogradska filharmonija u slavu naše velike kompozitorke

24. 04. 2026. u 17:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije