Kultura

UMETNIKOV LET KROZ BESMRTNOST: Pred čitaocima poslednja knjiga akademika Todora Stevanovića (1937- 2026)- "Svetlost linija gavran"

Miljana Kralj

06. 04. 2026. u 16:24

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

CRNA boja gavranova nije smrt već crna svetlost. Ovu misao zapisao je akademik Todor Stevanović (1937-2026), koji nas je napustio početkom februara, a našla se uz jedan od crteža, u nedavno objavljenom, njegovom poslednjem delu "Svetlost, Linija, Gavran". Jedinstvena ličnost i opus našeg slikarskog velikana, prekosutra u podne, biće tema komemorativnog skupa "Sećanje na akademika Todora Stevanovića", u Svečanoj sali SANU.

УМЕТНИКОВ ЛЕТ КРОЗ БЕСМРТНОСТ: Пред читаоцима последња књига академика Тодора Стевановића (1937- 2026)- Светлост линија гавран

Foto Z.Jovanović

Knjiga je ugledala svetlost dana i zahvaljujući kolekcionarima i prijateljima velikog umetnika, porodici Vićić, pa je dizajn korica uradio arhitekta Lazar Vićić, a recenziju napisala Milica Vićić. Ova istoričarka umetnosti, u uvodu ističe da je gavran, koji je glavni lik serije radova na papiru predstavljene u knjizi, motiv kome se Todor često vraćao, a da je prvi susret sa tom pticom imao još u detinjstvu, u selu Zalužnju kod Leskovca.

- Todor sedi na travi, poljana je široka i svetla - piše Vićićeva. - Drvo mu pravi hlad i pored njega je svežanj sa hranom. Neočekivani gost sleće pored. Znatiželjno, a snalažljivo, odvezuje svežanj kako bi se poslužio. Gavranova inteligencija je zainteresovala Todora koji razvija misao o njemu u umetničkom smeru. Ono što je važno, a na šta i sam umetnik skreće pažnju, jeste da je gavran jedina ptica sa svešću nalik čovekovoj. U njemu ne vidi samo gavrana, već ga razlaže na geometrijske oblike. Služi se belom i teget-ljubičastom, koja se pretvara u crnu.

Pored Todorovih, ptica koje lete među koricama knjige, u njoj su se našli i njegovi zapisi, kao i njegova himna "Ja sam ti", štampana na nekoliko svetskih jezika, a završava se stihom "Ja sam ti nedostižna dubina vaseljene".

- Gavran kod mene ima posebno značenje i ušao je u moju himnu "Ja sam ti". Tamo, u 23. stihu piše: "Ja sam gavran" - ispričao je Stevanović prošle godine, u poslednjem intervjuu datom "Novostima". - Kod mene je gavran simbol sunca, veoma pozitivan. I sve ostale ptice su pozitivne, jer pripadaju prirodi. U tom smislu sam definisao i umetnost kao prirodnu silu, koja dejstvuje kroz čoveka ispražnjenog od mišljenja, gledišta i znanja o umetnosti.

Kako u svom tekstu podseća Vićićeva, slikarev stav bio je i da je umetnost deo energetskog toka koji teče stameno i pravolinijski.

- Motiv gavrana sa sigurnošću leti kroz vreme i nastavlja tu nepokolebljivu umetničku energetsku nit. Todor gavrana gleda pravo u oči, bez imalo bojazni. Apstrahuje ga, stavlja u svoju kontrolu, bez da mu oduzima dostojanstvo. Daje mu slobodu transformisanja pred našim pogledom i kreira utisak da je to umetnost koja je u konstantnom vanvremenskom letu - zaključuje mlada istoričarka umetnosti, u uvodu poslednje knjige našeg akademika.

Simbol svetlosti

GAVRAN, kao svojevrsan grb Todorovog opusa, leti i vrši ulogu prenosnika poruke njegove umetnosti, dok umetnikov potpis u slovu T krije pticu u letu. Todor i crna ptica daju se poistovetiti kao simboli svetlosti, u ovom slučaju luče buktinje u umetnosti - piše Milica Vićić. 

Kako se u tom poslednjem razgovoru za naš list prisetio veliki umetnik, još na stidujama, njegova profesorka, akademik Cuca Sokić, prozvala ga je Todor-ptica, zbog tog motiva koji se ponavljao od samih početaka.

- Ja letim kroz svoju umetnost - govorio je Todor. - Let je sloboda, let je način slobodnog života, slikanja. Sve je to let. Za mene je umetnost nešto što je apsolutno slobodno, nedodirivo. Tu nema nametnutih tema, sumorne svakodnevice. 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

STIŽU BONI M i PAKITO: Najavljen bogat program tradicionalnog muzičkog DŽez fesstivala Nišvil
Kultura

0 1

STIŽU "BONI M" i PAKITO: Najavljen bogat program tradicionalnog muzičkog DŽez fesstivala "Nišvil"

NIŠ će i ovog leta biti prestonica džeza! Brojni posetioci iz zemlje i sveta biće u prilici da uživaju uz raznovrsne izvođače i programe na 32. po redu "Nišvil" festivalu, koji će biti organizovan od 8. do 16. avgusta. I ove godine ljubitelje kvalitetnog zvuka očekuju zanimljivi svetski i domaći izvođači, a veliku pažnju već su privukli "Boni M", "Inkognito" i Pakito D'Rivera.

31. 07. 2026. u 21:39

NEBO GA POPELO NA NAJSJANIJU ZVEZDU: Filmski autor Vlatko Gilić (1935- 2026), čija su dela stekla svetsko priznanje, preminuo u Beogradu
Kultura

0 2

NEBO GA POPELO NA NAJSJANIJU ZVEZDU: Filmski autor Vlatko Gilić (1935- 2026), čija su dela stekla svetsko priznanje, preminuo u Beogradu

AKO bih i danas zaželeo da ukradem nešto, onda bi to bilo ono iz mog detinjstva, kad sam često pomišljao: da "opljačkam" nebo. Nebo mi je bilo zanimljivo i daleko. Noću se približavalo. Zvezde su sijale, razbuktavajući maštu trogodišnjem dečaku. Mislio sam da se krađa jedne zvezde ne bi primetila, a meni bi ona mnogo značila.

31. 07. 2026. u 19:59

PREFINJENE NOTE DOMAĆIH KOMPOZITORKI: Priznata pijanistkinja iz SAD, Milica Jelača Jovanović, sa gostima, svira u Beogradu
Kultura

0 0

PREFINJENE NOTE DOMAĆIH KOMPOZITORKI: Priznata pijanistkinja iz SAD, Milica Jelača Jovanović, sa gostima, svira u Beogradu

STASALA u muzičkoj porodici u Beogradu, usavršavala se na Konzervatorijumu "Čajkovski" u Moskvi, gde je magistrirala, a potom doktorirala na Univerzitetu u mestu En Arbori u Mičigenu, naša priznata pijanistkinja Milica Jelača Jovanović, koja trenutno radi u Vašintonu, narednog ponedeljka, će se predstaviti publici svog rodnog grada.

31. 07. 2026. u 19:00

SRBIJA NA MOSTRI: Naše koprodukcije u programu Dani autora Filmskog festivala u Venciji
Kultura

0 0

SRBIJA NA MOSTRI: Naše koprodukcije u programu "Dani autora" Filmskog festivala u Venciji

DUGOMETRAŽNI igrani film "Sadim svoju ruku u vrt", u režiji Borisa Hadžije iz Srbije i Hode Taheri iz Irana, kao i italijansko-srpska koprodukcija "Balkanika", debitantsko ostvarenje reditelja Nikole Sorčinelija, u potpunosti snimano u našoj zemlji, imaće svetsku premijeru u takmičarskom programu "Dani autora" u okviru 83. Međunarodnog filmskog festivala u Veneciji.

31. 07. 2026. u 17:56

Politika
Tenis
Fudbal