IZA SVEGA JE UVEK VATIKAN SA SVOJOM ZARADOM: Slikar Ivica Aranđus o prvoj izložbi u Beogradu, studijama u Diseldorfu, katoličkoj crkvi...

ISTOVREMENO fragilne i snažne, zagledane u sebe, predstavljene s leđa, anfas ili direktno, figure na slikama Ivice Aranđusa nose teret sveta kroz ćutanje.

Foto Željko Jovanović

Ovaj slikar školovan u Nemačkoj, gde je godinama gradio karijeru radeći dela u kojima razotkriva društvo, religiju, pad morala i nedostatak milosrđa, prvi se put predstavio beogradskoj publici na izložbi koja je u toku u Kući legata.

Reč je o svojevrsnoj retrospektivi slika velikih formata, nazvanoj "Fragilno" (Fragile), kojom, kako ocenjuje likovni kritičar Maja Živanović, dominiraju antipodi svetla i tame, lepote i brutalnosti, krhkosti i snage... A njihov autor, za "Novosti", objašnjava da postavku čini tek nekoliko dela nastalih pre oko dve decenije, a da je većina iz perioda iz proteklih pet godina.

- Tematski međutim, ta dela zajedno predstavljaju kontinuitet, jer još otkako sam studirao u Diseldorfu, pa do sada, bavio sam se preispitivanjem istih ideja - kaže umetnik koji je angažovan i krtitičan pre svega prema negativnim pojavama u zapadnoj civilizaciji, koja prema njegovom mišljenju ima i dalje najveći uticaj u svetu. - To vidimo i sada, iz ovih novih događaja u Iranu, a ranije i iz drugih ratova i konflikata.

Aranđus, koji poslednjih godina živi u rodnom Tivtu, uputio se na čuvenu Umetničku akademiju u Diseldorfu, gde je uz zanat imao prilike i da se uči, upravo, kritičkom sagledavanju stvarnosti.

Foto Željko Jovanović

- Pre Drugog svetskog rata Nemačku su zvali zemljom filozofa i pesnika, pa se onda desio taj snažan kontrast i preokret, sa Hitlerom i nacizmom - objašnjava slikar, koji posebno analizira ulogu katoličke crkve u istorijskim i svaremnim tokovima. - Od samoga postanka, preko krstaških ratova, pa nadalje, crkva nije prestajala sa osvajanjima. Hrišćanska ljubav se odnosila samo na hrišćane, a sve ostale kulture bile su gažene.

Jednu od prvih izložbi Aranđus, koji na slikama katoličke sveštenike predstavlja i dijabolično, ali i kao klovnove, imao je u jednoj baroknoj crkvi u Diseldorfu, a tema su mu bila starozavetna braća Kain i Avelj.

- Veliki uticaj na moje formiranje imao je Dostojevski, posebno parabola o Velikom inkvizitoru u romanu "Braća Karamazovi" - nastavlja sagovornik. - To je potaklo čitavu lavinu u meni. Izučavao sam i dela Karla Hajnca Dešnera, koji je napisao nekoliko brutalnih knjiga o kriminalitetu katoličke crkve, u kojima je sabirao samo fakte o tome kako su i danas involvirani, posebno u finasijske transakcije, bankarstvo, industriju naoružanja. Iza svega je uvek Vatikan sa svojom zaradom. Katolička crkva je, između ostalog, i podržavala fašističke režime i u Španiji, Italiji, Nemačkoj, Hrvatskoj...

Druga tema kojom se bavi je militantost autoritarnih režima, posebno nacističkog:

- Možda u tome ima i lične traume, jer su mi dedu nacisti obesili, baš na samom kraju rata. Iako je osamdeset godina prošlo od Drugog svetskog rata, strah od tog užasa je i dalje prisutan u svima nama, čak i ako ga lično nismo doživeli. Zato što su slike, simboli i taj narativ još živi.

Kao kontrast mračnim, zastrašujućim figurama sveštenika i vojnika, na Aranđusovim platnima su lepe žene, o čemu kaže:

- To je ta suptilna energija, Eros koji stvara život. Jer, iz žene izlazi čitav svet, ona stvara život. Njena je moć poput vode, tiha, ali sve sa sobom nosi.

A savremene tokove umetnosti ovaj autor pratio je neposredno, formirajući se kao evropski slikar i u vreme školovanja i posle njega. Na njegovu poetiku uticali su Bekman i Kirhner, ali i Ničeova filozofija.

- Na akademiji gde sam studirao predavale su tada, ali i decenijama pre, sve značajne likovne zvezde. Profesori u Diseldorfu bili su među najuticajnijim autorima na svetu, poput Jozefa Bojsa, Rihtera... Moj profesor Mihael Bute, kada sam došao na studije, hvalio me kolegama govoreći da se konačno pojavio neko ko zna da crta. Sećam se njegove rečenice: "Prvo treba da postanete slikar, da savladate zanat, a posle vam je zadatak da postanete umetnik". Kada postanete slikar, tek onda zapravo predstoji ozbiljan rad na sebi, sadržaju. Jer, umetnik ima svoj autentični životni stav, odnos prema društvu, svoju filozofiju. Kod nas se više ceni taj zanatski deo, zato je ovde manje prisutna ta socijalno kritička umetnost.

Aranđusova umetnost, kako piše Maja Živanović, u tekstu koji prati izložbu je permanentno ispitivanje ljudskosti, traženje konteksta, jer "ona stvara nelagodu, dodiruje i emocionalno protresa posmatrače, govori o strahu, slobodi i zatočenosti, kao i oscilacijama između moći i inferiornosti". A na pitanje šta je to fragilno što predstavlja ova izložba, autor odgovara:

- Sve. Ceo naš život. Potrebne su decenije da ga sagradimo, a samo jedna sekunda da se sve to sruši. A ranjive i fragilne su i sve te autoritarne sile koje nas zastrašuju. Koliko god ordenja imao general neke vojske i njegov je život fragilan, kao i ti činovi. I ratovi dolaze i odlaze. Najgore je što narod strada. Svi uvek kažu da neće udarati na civile, a oni najpre stradaju. Civili nisu kolateralna šteta. Ja im to ne verujem. Ne mogu da tvrde da istovremeno precizno u Iranu mogu da gađaju i pogode ajlatolaha, a da ne znaju gde je škola za devojčice. Ne pije vodu da su dobili pogrešne informacije. 

Preporučujemo

Kultura

0 0

RUSKI ISTORIJSKI FILMOVI: Prateći program izložbe "Petar Veliki i Srbija" u Ruskom domu

10. 03. 2026. u 18:17

Kultura

0 0

SEĆANjE NA FELCA I ĐINĐIĆA: Beogradska filharmonija nastupa sa dirigentom Kristofom Kenihom i violinstom Sergejem Hačatrjanom

10. 03. 2026. u 18:10

Kultura

0 1

SEĆANjE NA KNjIŽEVNIKA ČIJA JE POETIKA BILA REČ: U Novom Sadu održan komemorativni skup posvećen preminulom akademiku Miru Vuksanoviću

10. 03. 2026. u 16:13

Kultura

0 0

Nova knjiga „Postoje tišine koje bole“ donosi emotivnu priču o majci, ljubavi i čoveku koji je odlučio da ostane svoj

10. 03. 2026. u 14:31

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije