SVET GLAMURA I INTRIGA: 45 godina kako je „Dinastija” promenila svet

OVE godine navršava se pola veka od premijernog emitovanja serije koja nije samo definisala žanr „sapunice”, već je postala prvi globalni kulturološki fenomen koji je probio Gvozdenu zavesu, ušao u spavaće sobe miliona i nepovratno izmenio naše pojmove o luksuzu, moći i porodičnim odnosima.

Foto: Promo

Globalni fenomen

Kada je 12. januara 1981. godine na američkoj nacionalnoj mreži Ej-Bi-Si (ABC) počela priča o naftnim magnatima iz Denvera, malo ko je mogao da predvidi da će borba Blejka Karingtona za imperiju postati važnija od dnevne politike. Sapunska opera, televizijski žanr koji je ime dobio po reklamama za deterdžente koji su prekidali dnevne drame za domaćice, sa „Dinastijom” je izašla iz kuhinje i ušla u takozvani „prajm tajm“ („prime time”) – udarni termin koji je krojio sudbinu pop-kulture.

Dan kada je Jugoslavija stala

Kada je serija počela da se prikazuje kod nas sredinom osamdesetih, „Dinastija“ je postala državni prioritet broj jedan. Ponedeljak veče (kasnije i drugi termini) bio je rezervisan za Televiziju Beograd, a ulice gradova bi opustele. Dok je ekonomska kriza osamdesetih polako nagrizala socijalistički san, porodica Karington je nudila savršeni beg od stvarnosti u svet kristalnih lustera, privatnih aviona i skupocenih bundi.

Fenomen je išao toliko daleko da su se sednice kućnih saveta, pa čak i neki politički sastanci, odlagali kako se ne bi poklopili sa terminom emitovanja. „Dinastija“ nije bila samo TV program; ona je bila tema razgovora na pijacama, u fabričkim halama i na akademskim katedrama.

Uticaj je bio vidljiv na svakom koraku: od frizura „a la Kristal” do jastučića na ramenima koji su postali obavezan modni detalj svake Jugoslovenke. Serija je bila prvi prozor u neskriveni svet kapitalizma, donoseći glamur koji je bio istovremeno i stran i neodoljiv.

Televizijska revolucija i rušenje tabua

Ključ uspeha „Dinastije”, pa i cele sapunske opere kao fenomena, leži u pažljivo građenim arhetipovima. Pojava Aleksis Kolbi, koju je maestralno tumačila Džoan Kolins, uvela je lik „zle žene”, koju publika istovremeno i prezire i obožava. Ona je bila inkarnacija ženske moći i nezavisnosti, iako upakovana u veo surovosti.

Sapunske opere su, kroz svoju prenaglašenu dramatiku, zapravo obrađivale teme koje su u stvarnom društvu bile tabu: preljube, vanbračna deca, abortusi, homoseksualnost (u „Dinastiji“ lik Stivena Karingtona), borba za nasledstvo i mentalno zdravlje. Iako je počelo sa „Zvezdom vodiljom“ i „Gradićem Pejtonom“, a nastavilo se sa „Dalasom“,  „Santa Barbarom“ i „Sokolovim grebenom“, od kojih su većina emitovani u programima Jugoslovenske – radio televizije (TV Beograd, TV Zagreb, TV Sarajevo) upravo je „Dinastija“ bila ta koja je sve te motive donela u svom najatraktivnijem i najekstremnijem obliku, postavši konačni simbol ovog žanra koji je prenaglašenom stvarnošću potpuno opčinio domaću publiku. Dok su druge serije postepeno otvarale vrata zabranjenim temama, Karingtonovi (ili „Dnever klan“ kako su ih Nemci nazivali) su ta vrata bukvalno razvalili, nudeći Jugoslovenima beg iz sumorne stvarnosti upakovan u sjaj i glamur kakav do tada nije viđen na socijalističkim ekranima.

U tom kontekstu, „Dinastija“ nije bila samo još jedna u nizu „sapunica“, već kulminacija televizijske revolucije koja je društvene tabue pretvorila u vrhunsku zabavu, dokazujući da se o najtežim životnim pitanjima može diskutovati i uz zvuk kristala i miris najskupljih parfema.

Aleksis protiv Kristal: Borba koja je podelila naciju

Srž serije ležla je u sukobu dve arhetipske žene. S jedne strane, „dobra“ Kristal ( u tumačenju Linde Evans), oličenje pasivne lepote i moralne čistote, i s druge strane, fatalna Aleksis (u tumačenju Džoan Kolins), žena koju smo voleli da mrzimo. Upravo je Aleksis postala simbol moderne, beskrupulozne poslovne žene i ikona stila koja je diktirala kako će izgledati Jugoslovenke.

Ogromni naramenici, prenaglašen nakit, „trajne“ frizure i jaka šminka ušli su u naše domove preko malih ekrana. Svaka krojačica od Triglava do Đevđelije imala je pune ruke posla pokušavajući da iskopira kostime koje je za seriju dizajnirao Nolan Miler.

Poljubac straha i hrabrosti

Dok su milioni gledalaca 1985. godine bez daha pratili zagrljaj i poljubac Danijela Risa i njegove nekadašnje velike ljubavi Kristal Karington, niko nije slutio da taj televizijski poljubac piše istoriju, ali ne zbog scenarija. Naime, holivudski zavodnik Rok Hadson koji je tumačio Risa, već je tada znao da boluje od side (AIDS), što je u to vreme bila strogo čuvana tajna i presuda bez prava na žalbu.

Kada je vest o njegovoj bolesti odjeknula planetom samo nekoliko meseci kasnije, (Hadson je iste godine preminuo od posledica HIV infekcije) Amerika i svet zapali su u kolektivnu histeriju. Mediji su nedeljama brujali o „opasnosti“ kojoj je bila izložena Linda Evans, a javnost je sa jezom analizirala svaki delić sekunde njihove zajedničke scene. U svetu punom predrasuda, gde se verovalo da se HIV virus prenosi čak i dodirom, ovaj poljubac postao je simbol neznanja, ali i prekretnica u borbi protiv stigmatizacije osoba koje su se ovim virusom zarazile.

Linda Evans je godinama kasnije priznala da nije znala za Rokovu bolest tokom snimanja, ali mu nikada nije zamerila. Naprotiv, njena podrška kolegi u trenucima kada su ga se mnogi odricali, pokazujući do kojih granica može da ide „lažni moral“, postala je najlepša ljudska priča proizašla iz glamura „Dinastije“. Taj trenutak na setu, obavijen strahom i tajnom, primorao je svet da konačno otvori oči i počne da uči o bolesti o kojoj se do tada samo šaputalo.

Od Denvera do Akapulka i Istanbula

Danas, 45 godina kasnije, format koji je postavila „Dinastija” živi kroz različite oblike. Latinoameričke telenovele (setiimo se čuvenih „Esmeralde“, „Zlobnice“, „Kasandre“, „Akapulka – duše i tela“) su devedesetih preuzele primat, folklorizujući isti koncept, dok su danas turske serije te koje na sličan način okupiraju pažnju gledalaca, igrajući na kartu tradicionalnih vrednosti sukobljenih sa modernim svetom. Borba za prevlast unutar bogate porodice ostala je najzanosnija priča koju televizija može da ispriča. Razlika je samo u tome što su današnji Karingtoni nešto ciničniji, a slika je u većoj rezoluciji.

Nasleđe - društvo spektakla

Uticaj sapunske opere koji je ostvarila na savremeno društvo je dvosmeran. Sapunice su naučile publiku da konzumira stvarnost kao seriju epizoda. Današnji rijaliti programi, poput onih o porodici Kardašijan, nisu ništa drugo do „Dinastija” bez scenarija. Potreba da zavirimo u tuđi luksuz i tuđu nesreću ostala je konstanta naše civilizacije.

„Dinastija” nas je naučila da je imidž sve, da je porodica bojno polje i da se, bez obzira na bogatstvo, svi suočavaju sa istim ljudskim slabostima.

Na svoj 45. rođendan, ova serija ne stoji samo kao relikt jednog vremena, već kao temelj moderne zabave koja je svet pretvorila u jednu veliku, neprekidnu sapunicu.

BONUS VIDEO:

Preporučujemo

Region

0 22

HRVATSKA SVOJE KORENE TRAŽI U NAJDUBLjEM MRAKU: Kontroverzni praznik u susedstvu - "Stepinčevo" između verskog kulta i političkog tereta

11. 02. 2026. u 20:13

Politika

18 25

JASENOVAC - IZMEĐU STRAŠNE ISTINE I POLITIČKOG PORICANjA: Ovo Picula nije želeo da vidi - Svirepost bez granica u srcu Evrope

28. 01. 2026. u 17:00

Svet

0 12

PLANETA NA IVICI AMBISA: Da li Tramp svesno gura svet u treći svetski rat zbog Irana?

03. 02. 2026. u 14:40

Region

0 23

NOVI UDAR NA SPC: Zašto Hrvatska podgreva aveti NDH i kome smetaju srpski sveštenici?

05. 02. 2026. u 08:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije