ENCIKLOPEDIJA MRTVIH – ZA ŽIVE: Progovorila zlatiborska „sela šarena“ (FOTO)

Jedinstveni etnološko – antropološki poduhvat na balkanskim prostorima, „zlatiborska enciklopedija mrtvih“ pod naslovom „Večne kuće zlatiborske“, dobio je prethodnih dana svoj drugi, od ukupno tri toma. Kaptalno delo poznatog etnologa Bose Rosić istorija je svih ljudi i duša počivših u zlatiborskom kraju (današnja teritorija opštine Čajetina) čiji se značaj prepoznaje kada se sagleda da na ovom svetu nema arhiva, crkvenih i opštinskih krštenica, koje bi ponudile celovito saznanje o prošlosti jednog velikog područja, kao što to ovo delo čini.

N. Janković

Pre dve godine iz štampe je izašao prvi tom,  drugi je osvanuo pre nekoliko dana, a uskoro će trećom knjigom biti zaokružen višedecenijski naučni rad: zlatiborska enciklopedija mrtvih obuhvata svih 110 grobalja rasutih na 647 kvadratnih kilometara, 12.500 sačuvanih spomenika i 37.000 imena na njima uklesanih. Većeg i tačnijeg popisa Zlatiboraca nema, ni bistrijeg izvora za žive potomke rasute po celom svetu, koji sada s lakoćom mogu prebirati po svom rodoslovu.

N. Janković

- Svaki grob je fotografisan, popisana su sva imena, epitafi, natpisi i podaci, dati su opisi i karakteristike, zapisani iskazi meštana i svi raspoloživi detalji. Dogodilo se zatim, posle prvog toma, da se potomci Zlatiboraca javljaju, enciklopedija mrtvih, postala je enciklopedija za žive – objašnjava autor Bosa Rosić – Sva digitalna građa, nakon završetka posla, biće predata novoosnovanom Muzeju opštine Čajetina, na Zlatiboru.

Prebirajući po rodoslovima Zlatiboraca,  saznaće čitalac i bezbrojne podatke o kojima se čak i u užičkom kraju malo zna ili malo govori: na primer,  poslednji srpski despot Bakić poreklom je iz sela Jablanica, sa austro – ugarskim carem dopisivao se na latinskom, a stradao je tri meseca posle ukaza o dodeli titule.... Otkriva se pred čitaocem i legenda o bici protiv Turaka, pre Kosovskog boja, na mestu koje će zatim dobiti ime Branešci, zbog srpske pobede na ovom mestu…

Na samom početku, saznajemo da je na Zlatiboru jedno srednjovekovno, plemenito, visoko – civilizovano i uređeno društvo koje se „raskošno nosilo“, s vrha evropske lestvice  - u otomanskoj najezdi gurnuto, cvijićevski blago rečeno – u prevaziđene načine života, u „period etnografske rekreacije“. Surovije rečeno, gurnuto u poredak (do obnove Pećke patrijaršije) bez škole i pismenosti.

N. Janković

Uz spomen senima svih Zlatiboraca, potomci sada iščitavaju kako je biljka ruj, potrebna za bojenje tkanina, „terana“ preko Dubrovnika za Holandiju i da je pečenje katrana bilo je jedno od najvažnijih zanimanja. Tako je rad je sačuvao narod: pored stočarstva, Zlatiborci prihoduju od vodenica gde melju žito, od meda i pčelinjeg voska, od valjarica za sukno i za dugačke vunene „sklavine“, „raše“ ili „rašice“ koje odavde izvoze. Prema podacima koje iznosi Sima Trojanović, samo za 15 dana 1503. godine iz užičkog kraja stiglo je u Dubrovnik 16.650 tovara katrana… Pored katrana i ruja, putovale su kože, „sklavine“… Uzgajale su se kulture koje više nisu zastupljene, vinova loza i bostan a, u uvačkim manastirskim odajama otkrivene su kovačka, drvodeljska radionica – kačara, grnčarska radionica…

Jedan stan Zlatiborca imao je više objekata: glavnu kuću na sredini, oko nje nekoliko zgrada, pa mlekar, ambar, pekaru, a izvan ove okućnice nalazile su se košare i svinjci, jagnjičari i torovi…

Na istraživanom području, zastupljene su sve vrste grobalja i spomen – obeležja: praistorijske grobnice – tumuli (Viševina u Krivoj Reci, Šljivovačka gradina, Šipovik, Sirgojno), ranosrpske – gromile (Žilovići, Ilijaško brdo kod Golova, Branešci), crkve – zadužbine (Crkva Janja, Bela Reka, manastir Rujan), nadgrobni spomenici i grobnice od drveta (Donja Jelača, Cigla – Jablanica, Minići – zaselak Klak, Draglica – mesto Talambas, Stublo...), kao i spomenici od kamena, i u novije vreme, od betona.

Nedaleko od imanja, rasla su vremenom i groblja – naših predaka „sela šarena“, sveta mesta i „večne kuće“ sazdane od želje za večnošću ili makar za trajanjem, mesta pažljivo birana na nekom osunčanom bregu ili blizu izvora „ni blizu ni daleko od naselja“, na pomješću – zgodnom mestu…

Tako od sela do sela, sa grobalja, iz ovih „kuća šarenih“ progovara sećanje na svakog od 37.000 počivših Zlatiboraca. Naziv “sela šarena“ ukazuje da su spomenici iz 19. i 20 veka, danas jednobojni i vremenom patinirani, u vreme nastanka bili oslikani jakim i svetlim bojama: belom, žutom, plavom i crvenom. Iz „šarenog sela“ gledaju na nas ljudi - preci, a iz ukrasa oglašavaju se ptice, izvija se uvis bilje oko sačuvanih likova… Neretko, radi izrade spomenika prodavana je i poslednja krava, hraniteljica, urezivanje slova bilo je skupo, ali su kratki tekstovi, govorili mnogo. Na starim našim spomenicima, pročitaćemo: u Stublu, da tu počiva „devojka lepe pameti“. Na groblju Bijeli kamen u Alinom potoku, sin Nenad podigao je spomen svojoj majci koja je verovatno umrla na porođaju i ispisuje: „Tvoje oči nisam video, tvoj glas nisam čuo, tvoja me ruka nije pomilovala, tvoja me majka odnegovala, sa bolom zbog tebe, i njoj sam zahvalan“.

Jedinstveno delo preporučuje se znatiželjnim potomcima, radi izučavanja opšte ali i pojedinačne, porodične istorije. To je svojevrsni leksikon svih zlatiborskih sela i svih familija, ostavljeno u amanet svom narodu i budućim istraživačima.

Urednik trotomnog dela Milojko Kneževiću je uložio veliki trud i upornost, insistirajući na metodološkoj ispravnosti pri obradi građe, radeći na lekturi, korekturi, likovnom i grafičkom oblikovanju. Recezenti su akademik Slavenko Terzić i prof. dr Dimitrije Golemović. Izdavač je Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“, dok je Opština Čajetina omogućila su da se višedecenijsko istraživanje nađe između korica knjiga. Naslovna fotografija delo je Tijane Jevtić.

Bosa Rosić

Važno je dodati, etnolog Bosa Rosić prethodno je istražila sva srpska groblja u Rumuniji, Albaniji i Mađarskoj – svaki grob je posećen, fotografisan, opisan kako bismo znali: na hiljadama strana ispisane su srpske tapije na zemlju gde je naš rod živeo, ratovao, stvarao.

BOSA ROSIĆ, ETNOLOG   

Poznati etnolog iz Užica Bosiljka Bosa Rosić, zajedno sa Dobrilom Smiljanić presudno je uticala na stvaranje jedinstvene kulturne oaze, danas poznate kao - Muzej na otvorenom „Staro selo Sirogojno“. Pored organizovanja proizvodnje, održavanja kurseva za opismenjavanje i edukaciju pletilja, komercijalno - propagandnih poslova, organizovala je 40 umetničkih izložbi najznačajnijih umetnika ondašnje Jugoslavije, 50 književnih i umetničkih (dramskih) susreta u Sirogojnu, brojne TV emisije o selu i radu sa pletiljama, u kojima je bila ili koscenarista ili pomoćnik reditelja. Našu zemlju predstavljala u velikim svetskim centrima: Parizu, Lionu, Briselu, Moskvi, Novosibirsku, Rimu, Štokholmu... Godinu dana je provela u Engleskoj, na Kembridžu na usavršavanju. Kao etnolog, bila je na čelu tima i rukovodilac svih izvođačkih radova na projektu tadašnjeg Etno parka Sirogojno. Još tada, Sirogojno je proglašeno spomenikom kulture od izuzetnog značaja za srpski narod.

Od kraja 1999. godine bila je viši kustos u Narodnom muzeju u Užicu, u ovom, ali i u drugim muzejuma bila je autor brojnih projekata i izložbi. Iako je od 2009. godine u penziji, kao muzejski savetnik etnolog, svoj rad na novim projektima nastvalja preko Narodnog muzeja Užice, Priboj, Prijepolje i Narodnog muzeja iz Beograda. Objavila je nekoliko desetina stručnih radova, vrednih knjiga i monografija. Izdvaja se projekat „Groblja i nadgrobni belezi u susednim zemljama“, u okviru SANU. Dobitnik je brojnih priznanja među kojima je i prestižna „Vukova nagrada“ Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos na polju širenja kulture, obrazovanja i nauke, dobitnik je međunarodne Masarikove nagrade…

U svakodnevnom životu, Bosa Rosić je stvaralački epicentar na zapadu Srbije, oko koga se okuplja ono vredno i okupljaju oni posebni, dela i ljudi, „osuđeni“ na neprolaznost i trajanje.

TREĆA KNjIGA

Prvi tom „Večnih kuća zlatiborskih“, leksikon počivših, obuhvata sela od A do J, od Alinog Potoka do Jablanice. Druga knjiga obuhvata sela od K do R, od Krive Reke do Rudina.

- U toku je rad na trećoj, završnoj knjizi, kojom su između ostalih obuhvaćena mesta Čajetina (prvi put se pominje u 18. veku), Tripkova (sa grobljem centralizovanim, na jednom mestu), Sirogojno ( sa14 generacija svešteničke porodice Smiljanić)…  - ističe Bosa Rosić – Celokupno delo posvećeno je senima Zlatiboraca.

Bosa Rosić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije