OD MONODRAME DO KLASIČNE GITARE: Pozorišni život u Zaječaru bez letnje pauze, tematski programi iz večeri u veče

JEDINI srpski teatar koji se "pridružio" beogradskom Narodnom pozorištu i pre dve godine osnovao svoj muzej je NP Timočke Krajine "Zoran Radmilović" u Zaječaru. I to nije sve: svakodnevnim i raznovrsnim programima učinio je ovaj grad posebnim, jer u njemu letnje pauze - nema.

foto Pozorišni muzej Zaječar

- Večerima na letnjoj sceni Pozorišnog muzeja prisustvuje osamdeset (do sto) posetilaca, na četiri nivoa. Napravili smo i tribine, sa malom scenom. Svakog meseca ovde održimo dvadesetak programa: monodrama i duodrama, španske i italijanske muzike, francuskog filma - objašnjava Vladimir Đuričić, direktor pozorišta "Zoran Radmilović" i osnivač Muzeja. - U istom prostoru uskoro će početi i likovna kolonija, svakog dana će ovde stvarati umetnici. Jednostavno, stalno se nešto dešava.

U Pozorišnom muzeju organizovali su i ciklus evropskog filma, organizovali promocije knjiga, a veče klasične gitare ponoviće pred čuvenu zaječarsku "Gitarijadu".

- U našoj zgradi nekada je bio legat Nikole Pašića, ali je prepuštena propadanju. Pao je i krov i plafon, uništeno celo zdanje. Mesto je postalo stecište sumnjivih lica i narkomana... Onda smo u dogovoru sa tadašnjim gradonačelnikom mi uzeli zgradu. Veoma brzo i jeftino renovirali smo zdanje, napravili od njega pozorišni prostor, galeriju i letnju scenu, a u suterenu smestili magacin i apartman za gostujuće glumce i reditelje - objašnjava Đuričić.

foto Pozorišni muzej Zaječar

Inače, ulaz je slobodan za sve programe. Muzej često posećuju školske ekskurzije i drugi putnici namernici, pošto je otvoren tokom celog dana.

- Imamo sopstvenu stalnu postavku, a u galeriji je izložba naših pozorišnih plakata od osnivanja teatra - iduće godine obeležavamo osamdeset godina postojanja. U međuvremenu, "skupilo" se gotovo pet stotina predstava. Tu je prvi pozorišni plakat iz 1946/1947, potom i svi drugi do naših dana.

U Muzeju se čuvaju i drugi panoi, fotografije, kostimi. Mnogi glumci, koji su na različite načine vezani za zaječarsko pozorište, poklonili su neke svoje lične predmete ovoj instituciji.

- Između ostalih, čuvamo darove Cacija Mihailovića, Irfana Mensura, Tanje Bošković, Svetlane Bojković, Vesne Čipčić, Aljoše Vučkovića, Milene Dravić, Tatjane Beljakove. Letnju scenu smo nazvali po našem glumcu Nenadu Ciganoviću, a negujemo i sećanje na neke dramske umetnike koji su u Zaječaru bili "na plati", kao što su Milan Srdoč i Đorđe Pura - kaže Đuričić.

Preporučujemo

Kultura

0 1

GAVRAN NIJE ODLEPRŠAO IZ VLADINOG ATELjEA: Marko Velk, francuski umetnik srpskog porekla, sin Vladimira Veličkovića o svom stvaralaštvu

03. 01. 2026. u 14:53

Kultura

0 1

SOPRAN SONjA ŠARIĆ KOSOVAC O TRADICIONALNOM IZVOĐENjU "SLEPOG MIŠA" U NARODNOM POZORIŠTU: Raskoš muzičke komedije

30. 12. 2025. u 15:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije