FILIGRAN, NAJFINIJA BAŠTINA: U Manakovoj kući, radionica starog zanata podseća na nacionalno nematerijalno nasleđe
U JEDNOJ od najstarijih zgrada u našoj prestonici, podignutoj na starom putu, koji je povezivao Varoš-kapiju i beogradsku četvrt Savamalu, u prostoru Manakove kuće, danas na uglu ulica Kraljevića Marka i Gavrila Principa, Etnografski muzej tradicionalno organizuje predstavljanje starih zanata.
Foto promo
Trenutno, tu se održava letnja škola filigrana, pod nazivom "Deset dana filigrana", koja će trajati do 2. avgusta.
Filigranski zanat, koji je tokom istorije bio veoma raširen u našem starom zlatarstvu je 2016. godine uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Jednom od najlepših tehnika obrade metala, pravio se nakit od srebra i zlata, a ovaj zanat najčešće je bio zastupljen u gradskim sredinama, još od srednjeg veka. Filigranski nakit je deo i narodnog ukrašavanja i u seoskim sredinama, a prstenje, grivne, naušnice i ogrlice se nasleđuju i poklanjaju prilikom rođenja, krštenja, svadbi.
Foto Etnografski muzej
- Ova radionica predstavlja retku priliku da se zainteresovani učesnici, bez obzira na prethodno iskustvo, upoznaju sa filigranom prefinjenom, ručnom tehnikom obrade metala koja ima duboke korene u srpskom srednjovekovnom zlatarstvu i dugu tradiciju na našim prostorima - objašnjava viši kustos i organizator programa radionica u Manakovoj kući, Milena Đurica. - Filigran se danas vraća kao savremeno umetničko izražajno sredstvo, spajajući lepotu starog zanata sa modernim dizajnom.
Starobalkanska arhitektura
DANAŠNjI depadans Etnografskog muzeja, dobio je ime po jednom od vlasnika kuće - Manaku Mihailoviću, cincarskom doseljeniku iz Makedonije, a to ime je zadržala i do danas. Primer je starobalkanske gradske arhitekture koju odlikuje drvena bondručna konstrukcija ispunjena ćerpičem, istureni doksati i tremovi, krovni pokrivač od ćeramide i propuštene strehe.
Rad u školi odvija se u dva dnevna termina (od 11 do 14 i od 17 do 20 časova) kako u autentičnom ambijentu same Manakove kuće, tako i u njenom dvorištu, ispod hladovine starog duda. Polaznici pod mentorstvom Ivane Stanković, istaknute umetnice i dugogodišnje saradnice Etnografskog muzeja, kroz praktičan rad mogu da usvoje osnovne i napredne tehnike filigrana, od prvih koraka izrade žice, preko oblikovanja, lemljenja i sastavljanja, pa sve do završne obrade, poliranja i ukoliko to rad zahteva umetanja poludragog i dragog kamenja.
- Učesnici će kroz deset dana imati priliku da osmisle i izrade svoj lični, unikatni komad nakita, i tako na neposredan način iskuse lepotu ručnog rada, vrednost tradicionalnog zanatstva i potencijal umetničkog izražavanja kroz materijal. Pored sticanja praktične veštine, ova radionica omogućava dublje povezivanje sa kulturnim nasleđem i razvija svest o značaju očuvanja starih zanata u savremenom kontekstu - ističe Đurica.
Foto Etnografski muzej
Inače, Etnografski muzej u svojoj zbirci nakita, koja broji 3.000 predmeta, najvećim delom iz 19. i 20 veka, mada ima i starijih primeraka ovih obeležja društvenog položaja, staleža, religiozne pripadnosti, kao i prelaznih i prolaznih statusa u životu, čuva i jedan deo izuzetno vrednih filgranskih radova.
Narodne nošnje kao inspiracija
NA spratu Manakove kuće je postavljena stalna izložba pod nazivom "Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija HH veka". Izložene su nošnje šopskog, moravskog i vardarskog kompleksa. U prizemlju Manakove kuće je galerijski prostor za povremene izložbe i različite programske aktivnosti inspirisane srpskom tradicionalnom kulturom, kao što su koncerti, predavanja, kursevi starih zanata, poput ove radionice filigrana.
Škola filigrana, koja je organizovana u Manakovij kući, namenjena je svima koji žele da se okušaju u izradi nakita, nauče nešto novo ili jednostavno provedu deo leta kreativno.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"DELOVAO JE GRUBO, A BIO NEŽNA DUŠA": Udovica o Glogovcu - kako je počela njihova ljubavna priča
MILICA i Nebojša Glogovac započeli su svoju ljubavnu priču 2014. godine, nakon što se Nebojša razveo od prve supruge Mine, sa kojom je imao dva sina u osamnaestogodišnjem braku. Milicu Šćepanović, tada novinarku, upoznao je posle premijere predstave Hadersfild, kada mu je prišla kako bi uradila intervju.
11. 01. 2026. u 08:31
TRAGEDIJA NAŠE GLUMICE: "Ubila je svoju majku i baku - više nisam mogla da joj pomognem"
PORODICU glumice zadesila je i velika tragedija...
11. 01. 2026. u 15:58
"IMAM DOVOLjNO NOVCA DA NE MORAM DA PEVAM" Olja Karleuša otkrila istinu o povlačenju sa estrade
PEVAČICA Olja Karleuša je u jeku popularnosti napustila estradu, a svojevremeno je progovorila o razlozima zbog kojih je donela tu odluku.
10. 01. 2026. u 09:05
Kada se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina?
SMRT članova porodice jedan je od najtežih trenutaka u životu i veliki broj ljudi ima potrebu da ispoštuje običaje koji postoje vezano za davanje sedam dana, 40 dana, šest meseci i godinu dana. Verski analitičar Draško Đenović objasnio je kad se tačno daju navedeni dani.
10. 01. 2026. u 19:15
ĆERKA DOŠLA KOD ČEDE Vidite šta je uradila Kosu: "Dobio je šta je tražio!" (VIDEO)
ČEDA Jovanović nedavno je otkrio da je počeo da živi sa svojim prijateljam Acom Kosom, a ne krije da mu njegova podrška u životu mnogo znači.
11. 01. 2026. u 09:32
NATA O MUŠKARCIMA: Pre sam za vezu na jednu noć, nego za četvrti brak
PEVAČICA Nataša Bekvalac iza sebe ima tri braka, a kategorična je u svom stavu da je sa odlaskom pred matičara završila. Pop zvezda je nedavno u intervjuu otkrila da je već sedam i po godina sama, a sada je otkrila i svoj stav o muškarcima.
11. 01. 2026. u 07:35
NAPUSTILA GRAD I NA BABOVINI ODGAJA DECU: Mlada Beograđanka Aleksandra odlučila da se pre 14 godina vrati u planinsko selo Vlase kod Vranja
MOJ tata se ljutio na mene, govorio je, ja sam odatle otišao, a ti se vraćaš, ali ja sam odlučila i na kraju je život tako sve uredio da na mestu u planinskom selu Vlase, gde je njegova majka Ljubica odgajala trojicu sinova i jednu kćer, to sada radim i ja - započinje svoju po mnogo čemu neobičnu priču tridesetšetogodišnja učiteljica Aleksandra Ljubić, književnica, slikarka, supruga, odbornica u skupštini grada i, kako kaže, najvažnije mama Darka (14), Đorđa (10), Veljka (8) i Marijane (7).
10. 01. 2026. u 15:08
FRANCUSKA PRETI IZLASKOM IZ NATO-a: Glasanje u parlamentu, bes prema Trampu zbog Venecuele, Izraela i Grenlanda
FRANCUSKA je zapalila političku fitilj-bombu u samim temeljima NATO-a, u trenutku kada se globalne tenzije ubrzano prelivaju sa periferije na samu strukturu zapadnog bezbednosnog sistema.
10. 01. 2026. u 06:30
SKRIVENA PRETNjA IZ VOJNE BAZE: Tajni grad veličine 100 Moskvi na Grenlandu - duboko ispod ledenog pokrivača
NAUČNICI upozoravaju na ozbiljan ekološki rizik od napuštene američke vojne baze Kamp Senčuri, poznate kao „grad pod ledom“, koju je slučajno ponovo otkrio NASA-in radar 2024. godine duboko ispod ledenog pokrivača Grenlanda.
10. 01. 2026. u 15:43
Najnovije iz rubrike
"ZORAN GRMAŠ - GRAFIKE" Izložba u Galeriji Akademije umetnosti, 12. januara
U GALERIJI Akademije umetnosti u Novom Sadu, u ponedeljak, 12. januara svečano će biti otvorena izložba "Zoran Grmaš - Grafike" .
09. 01. 2026. u 13:58
„SVETINJE SANKT PETERBURGA“ U VRŠCU: Izložba fotografija dve ruske svetinje otvorena do 30. januara
U GRADSKOM muzeju u Vršcu otvorena je izložba fotografija „Svetinje Sankt Peterburga“, autora Miodraga Miše Brankovića, koju će Vrščani moći da pogledaju do 30. januara.
09. 01. 2026. u 13:56
DESETOGODIŠNJA EMILIJA OČARALA PUBLIKU: Božićni koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine okupio 60 muzičara
TREĆI "Božićni koncert", u organizaciji Fondacije "Alek Kavčić" i Škole za muzičke talente iz Ćuprije, održan je na Božić u prepunoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Na Velikoj sceni više od 60 muzičara, od mladih talenata do profesionalnih muzičara, pod vođstvom dirigentkinje Nikoline Nike Kovačević, priredilo je pravi spektakl.
09. 01. 2026. u 05:00
GAVRAN NIJE ODLEPRŠAO IZ VLADINOG ATELJEA: Marko Velk, francuski umetnik srpskog porekla, sin Vladimira Veličkovića o svom stvaralaštvu
Može li kafa? To je u ovom ateljeu uvek bio običaj. S te strane, ništa se nije promenilo tamo gde je sve isto i sve drugačije.
03. 01. 2026. u 14:53
Komentari (0)