BUDILNIK NARODNE SVESTI: Na 68. Festivalu festivala u Trebinju izložba "Rodonačelnici srpskog teatra"

POZORIŠTE je kod sviju naroda bilo čuvar narodnog jezika,budilnik narodne svesti,narodnog ponosa i sviju narodnih vrlina; škola i utočište svega što je dobro,lepo i uzvišeno: jasna svedodžba probuđenog u narodnu duhovnog života; pouzdano merilo njegove sposobnosti za civilizaciju; živi znak potpune narodne samostalnosti i jemac narodne budućnosti i veličine.

foto I. Marinković

Ovim delom iz besede Jovana Đorđevića, prvog upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, autor izložbe "Rodonačelnici pozorišnog života kod Srba" dr Milovan Zdravković - uvodi posetioce u priču o prvim, znamenitim pozorišnicima. Među koricama kataloga našlo se njih trideset petoro posvećenika (glumaca, pisaca, komediografa, pesnika, upravnika) koji su upoznavši se sa modelom nemačkog i austrogarskog teatarskog modela postavili njegove temelje na našoj sceni.

- Radeći kao profesor pozorišne produkcije i istorije pozoriša,pišući knjige i istražujući pozorišni život kod Srba,primetio sam da nije dovoljno obrađen uticaj pozorišnog života na kulturu Srba - kaže Milovan Zdravković, čija je izložba sinoć, u okviru pratećeg programa, otvorila 68. Festival festivala u Trebinju. - Značajan doprinos dali su tome pozorišnici rođeni u Vojvodini tokom 18. i 19.veka. Poneti svojim rodoljubljem krenuli su da pomognu Srbiji koja se tek osloboljala turske vlasti. Preko Beograda i Zemuna mnogi su tada odlazili u Evropu, a onda se posle usavršavanja vraćali u Srbiju.

Među tridesetpetoro odabranih pozorišnika, mnogo je poznatih, ali i nepoznatih imena:

- Uz sopstvena istraživanja, oslonio sam se i na ona iz Pozorišnog muzeja Srbije, kao i neke enciklopedijske podatke.Pre svega, moram da naglasam da je knez Miloš, još kao trgovac, putovao Evopom. Često je boravio u Beču, Pešti,Temišvaru, Dubrovniku, Trstu, Veneciji. Shvatio je značaj pozorišta za nacionalno okupljanje i stvaranju države, zato je i pozvao usatavopisca i diplomatu Dimitrija Davidovića i Josifa Šlezingera, dirigenta i kompozitora, naloživši im da se naprave pozorište po evropskim uzorima. Njih dvojica zaslužni su za stvaranje Knjaževsko -srpskog teatra 1835. u Kragujevcu. Posle tridesetak godina knez Mihailo pozvao je,pak, Jovana Đorđevića da dođe u Beograd i osnuje Narodno pozorište.

U rodonačelnike se,naravno, između ostalih, svrstava Joakim Vujić (prvi upravnik kragujevačkog teatra), Jovan Sterija Popović, Laza Kostić, Kosta Trifković, Toša Jovanović, Janko Veselinović, Milka Grgurova, Čiča Ilija Stanojević,pa i pesnik Jovan Jovanović Zmaj. Otkud znameniti pesnik u društvu pozorišnika?

- Zmaj je jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu,a tokom dve godine i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. Ostao je upamćen po uvođenju "duplih" glumačkih podela,a i po tome što je veću pažnju posvetio stranom repertoaru.

Na pitanje da li se među rodonačelnicima izdvaja neko o kome se danas nepravedno malo zna, Zdravković odgovara:

- Pomenuli smo Šlezingera. Iz Sombora su ga doveli u Srbiju Davidović i Joakim Vujić. Osnovao je prvi pozorišni i vojni orkestar u Kragujevcu. Kada se prestonica preselila u Beograd, nema ni jedne značajnije predstave u kojoj nije učestvovao kao kompozotor ili dirigent. Uostalom, on se smatra začetnikom žanra komada sa pevanjem u srpskom teatru. Koliko je bio značajan, govori podatak da je ovde publika jedno vreme dirigente nazivala "šlezingerima".

Inače, Zdravkovićeva "premijerna" izložba bila je u Kraljevu,potom je postavljena u Užicu, Prokuplju, Blacu, a od jeseni biće i u Zaječaru, Vranju i Beogradu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije