ŠALE NA MERU, I NA KANTAR: Nova knjiga Dragoljuba Gagričića Gagrice, još jedna niska u đerdanu, kojom popunjava riznicu Starog Vlaha

KADA jednom, recimo u narednom veku, hroničari budu ispisivali novu monografiju o Starom Vlahu, moraće da se late knjiga - hronika doslednog novinara iz tog turbulentnog kraja - Dragoljuba Gagričića Gagrice, tvrdi u recenziji novog dela ovog autora, publicista i pesnik Milomir Kragović.

Foto Privatna arhiva

- Ova činjenica ponajbolje pokazuje koliko su važne Gagričine knjige, jer je u dosadašnjih pet smestio raznovrsni starovlaški život: od anegdota, izreka, zapisa, reportaža, do retkih fotografija koje takođe pokazuju koliko je bio bogat na ovoj geografskoj, i društvenoj, vetrometini - dodaje Kragović. Podsetimo: u "Starovlaškoj riznici" autor je obelodanio dragocene narodne umotvorine i neugasle iskre života; prethodna knjiga "Tapije u kamenu", u šest slikovitih poglavlja, sadrži sočne reporterske zapise o retkim zanimanjima, planinama čudnih imena, poslednjim rabadžijama, Darkovoj ćupriji, varošicama uz nemirnu granicu, o mladoj sa pasošem, Nemcima koji su čuvali ćirilicu, krajputašima, prvim zlatarskim letnjikovcima; o onima koji su sledili svoje pretke i sudbinu vezali za svoj zavičaj, o ratnicima i našim zaboravima.

U novoj knjizi, nazvanoj "Na kantaru šereta" (1.200 anegdota iz Strarog Vlaha), nekadašnji novinar "Novosti", na 400 stranica sabrao je ono što za pola veka zanata sakupio iz narodnog pamćenja i svedočenja savremenika, što predstavlja deo duha i tradicije Starog Vlaha...

Foto Privatna arhiva

- Podneblje Starog Vlaha, deo zapadne Srbije između Golije i Lima, Peštera i Zlatibora, gde nazivi nekih planina govore o surovosti života (Čemernica, Murtenica, Kukutnica, Mučanj) - iznedrilo je od starina poznatu starovlašku školu života - piše Gagričić u uvodu dela. - U knjizi "Starovlaška razmeđa" Blagoje Radivojević je ostavio trag o ovoj školi: "Svako je bio pečen i varen, podatkan i okaljen da ne stane na trulu dasku, da ne sedi na ušima, da ne zatvara oba oka, da leđima uvek nađe oslonac, da čime ne izazove zavist..."

U oskudici, na sirotinjskim ognjištima i kraj bistrih vrela, primećuje Gagričić, brusila se oštroumnost i razboritost, klesala spremnost da se odupre nevoljama i zamkama života, održi, odbrani i napadne:

- Tako se i nizao đerdan anegdota, šeretluka, dogodovština - kratkih priča šaljivog ili satiričnog karaktra sa duhovitom poentom. Anegdote počivaju na dva suprotna stava, na dva oprečna interesa, grade se na kontrastu ili se zasnivaju na brzoj replici i nesporazumu. Sve te slike su po formi kratke i jednostavne, sadrže dramske elemente, sa kratkom ekspozicijom i dijalogom i završavaju se komičnim obrtom, dosetkom, duhovitom poentom. Misao im je tačna i ubojita, pa jedna rečenica može biti efektnija od čitavih stranica.

U knjizi su te anegdote grupisane u 19 poglavlja, i to po srodnosti tema i zanimanja. Naslovi poglavlja odnose se na svakodnevnicu junaka anegdota - od čobana i ratara, planinki i snaša, udavača i neženja, drvoseča i šumara, pa vodeničara i rabadžija, majstora i rakidžija, do sveštenika, ratnika, činovnika i vlasti.

- Iz naroda šereti uspevaju da, uz komendijanje i jetke žaoke, ismeju, namudri, poseku i okrpe samovolju, zablude, kaćiperstvo, brzopletosti, nakaradosti, primitivizam, ostrašćenosti, pohlepu, zavrzlame, palanački mentalitet, učmalost, odrođene i odnarođene, udvorice, lupeže, ladoleže, napasnike - sve što se tovari na narodnu grbaču i zagorčava život.

Za ove slike života i vremena, u kojima se čitaju karakterne crte i prelamaju sudbine, najzaslužniji su, kako tvrdi Gagričić - šereti:

- Otresiti, dovitljivi i lukavi izdanci običnog sveta, izvrsni poznavaoci mentaliteta, bez olovke i računaljke, na svom rabošu čitaju nebeske i zemaljske prilike. Šereti "na oku" drže i "na zub" i kantar vremena uzimaju ekonomske, društvene i porodične (ne)prilike, nesporazume i lomove, motre kako se narod snalazi i dovija u vrtlogu života i sa đavolski nemirnom i dovitljivom mišlju, od bezdušne lakrdije do naivne iskrenosti, gorka iskustva preokreću u vrcave iskre i naravoučenija - zaključuje neumorni hroničar Starog Vlaha.

Odlomci iz knjige

Ne ume da bira

 

ŽENA pošalje muža da na varoškoj pijaci pazarnog dana kupi džak paprike za zimnicu. Nevičan kupovini, angažuje komšinke, koje su proizvođačima i nakupcima izvrtale džakove i preturale kutije paprika. Čim se pojavi na pragu stana sa džakom na ramenu, žena iz polutame hodnika podviknu:

- Imade li oči, umiješ li ti birati?!

- Da sam umeo - birao bi kad sam se ženio...?!

Foto Privatna arhiva

Piljak u opanku

 

- Koji je recept za dug život? - pitali starog čobanina na Mučnju.

- Tople noge, "ladna glava i poluprazan stomak. I kad ti je sve potaman - turi piljak u opanak, neka te žulja.

Višak balvana

 

OPŠTINE Nova Varoš i Prijepolje su niz godina vodile spor o razgraničenju na Zlataru, uz optužbe da jedni drugima zalaze u teritoriju i otimaju predele sa očuvanom šumom.

U pauzi sastanka predstavnika vlasti i šumskih uprava jedan od prisutnih upita:

- Ko ima više balvana?!

Kasnije se pravdao da je mislio na doznaku za seču.

Osveta loših đaka

 

UZ čokanjče i meze, dvojica starih profesora zabrinuti svakodnevnicom čaršije:

- Šta se ovo događa...?! Ima li kraja...?!

- Loše nam stoji privreda, a politika nikako...!

- Vazda smo u kadrovskoj oskudici...?

- Ili nam se to svete loši đaci...?! 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije