GALERIJE KAO UMETNIČKA GRADILIŠTA: Beogradska "Rima" predstavlja nove radove od žice Nine Ivanović

ŽIČANI crteži u prostoru, po kojima je već više od decenije prepoznatljiv izraz beogradske umetnice Nine Ivanović, čine i njenu novu izložbu - "Postavka", u galeriji "Rima", u Pariskoj ulici, koja će biti otvorena večeras u 19 časova.

Foto Galerija Rima

Ovi radovi inspirisani su samim procesom postavljanja izložbi, a koje je umetnica godinama fotografisala.

Ta njena lična arhiva, kako primećuje u tekstu koji prati postavku Sanda Kalebić, obuhvata snimke koji beleže fragmente suptilnih, dragocenih, a samim time i nežnih trenutaka "iza scene" prostora izložbenih postavki. Te detalje autorka je pažljivo birala i pretvarala u crteže od žice:

- Ninina dela izrađena od žice nastaju na osnovu fotografija koje ona intenzivno i posvećeno pravi, bilo tokom putovanja, bilo u okviru svakodnevnih situacija i susreta. Upravo iz takvog konglomerata foto-dokumentacije nastala je i ova izložba. Iako Nina aktivno stvara i u domenu umetničke fotografije, ovaj specifični i obiman opus ipak ne bismo mogli nazvati serijom jer su fotografije nastajale spontano, tokom više od deset godina, na različitim mestima i u različitim prilikama. Tokom tog perioda, ona je fotografisala ne samo svoje, već i postavke prijatelja i kolega umetnika, a posebno one realizovane u Umetničkom prostoru "U 10", čija je jedna od osnivačica. Ova dosledna, ali javnosti dosad manje poznata Ninina praksa tokom vremena je prerasla u ozbiljnu arhivu i vizuelni dokument koji pruža uvid u jedan segment svakodnevnog funkcionisanja savremene umetničke scene - ističe istoričarka umetnosti.

Foto Galerija Rima

Crtežima od žice Ivanovićeva je tako oživela one najtoplije, kolegijalne momente iz "nevidljive" strane svake postavke.

- Izložbe do publike dolaze kao gotove, "ispeglane" celine, dok neretko samo nekoliko sati (a dešava se i minuta) pre otvaranja, galerije više liče na neuredna i haotična gradilišta - piše Kalebićeva. - Njihova realizacija zahteva veliki fizički napor, zavidnu količinu vremena i niz veština koje su više povezane s tehnikom, produkcijom, organizacijom i komunikacijom nego sa samim umetničkim radom. U uslovima konstantnog nedostatka resursa, profesionalne tehničare često zamenjuju sami umetnici i njihovi prijatelji, te iako se ovakva praksa može posmatrati kao oblik nužnosti koji potencijalno vodi ka samoeksploataciji, ona istovremeno nosi potencijal za solidarnost i udruživanje.

Umetnički rad, zaključuje se u tekstu kataloga, po svojoj prirodi, često ume da bude usamljenički - umetnici su u svojim ateljeima udubljeni u sopstveni rad i introspektivni proces stvaranja, bez tuđeg prisustva:

- Upravo zato, trenutak postavke i pripreme izložbe ima posebnu težinu - to je vreme kada radovi prvi put izlaze na svetlost dana, kada se u dijalogu s prostorom i drugim ljudima na neki način zaokružuju i postaju celoviti. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije